Dušica M. Ognjanović: "Život nije ljubitelj ružičastih naočara"

Po zanimanju sociolog, živi na relaciji Beograd-Verona. Koristeći svoje stečeno znanje u struci, Ognjanovićeva kaže da se u potpunosti posvetila pisanju.&quot;Nameravam da se preselim u Veronu i svaki dan u mom Beogradu, koristim da ga &scaron;to vi&scaron;e &quot;upijem&quot; i sa sobom u sećanju i srcu, ponesem njegove lepote&quot;, kaže autorka. Ova knjiga, po rečima recenzenta Milice Atanacković, predstavlja umetnički zaokruženo delo u kojem se prepliću socijalna svakodnevica i mitska imaginacija, realističko i nadrealno, kolektivna sećanja i intimna iskustva.U sredi&scaron;tu ovih pripovednih tekstova nalaze se sudbine marginalizovanih i ranjivih, onih čiji se glas retko čuje: siroma&scaron;nih, obespravljenih, osramoćenih. Njihove životne priče nisu oblikovane samo kroz velike istorijske događaje, već i kroz sitnice i predmete koji postaju nosioci sudbine: par patika, stari sat, fotografija, krst, listić tombole.Ti predmeti, u rukama autorke, prerastaju u simbole čitavih egzistencija, otkrivajući rasko&scaron;nu simboliku u naizgled skromnim detaljima.Kada je reč o ovako ubedljivim životnim pričama, čitaoce uvek zanima ima li u njima autentičnih likova i događaja?&quot;Ima! To je ono &scaron;to je pričama dalo taj poseban &quot;pečat&quot; i približilo ih čitaocima &quot;na prvu loptu&quot;. Neki likovi su, nažalost ili sreću, ostali u mom sećanju jo&scaron; iz detinjstva. Sećanja na prosjaka koji je &scaron;etao na&scaron;om ulicom, Danka, žena zastra&scaron;ujuće te&scaron;ke sudbine. Tu su i akteri o kojima sam od odraslih slu&scaron;ala kao dete i čije sudbine su mi se zauvek urezale u sećanje. Ba&scaron; kako naziv knjige kaže, sećam ih se, često kroz snove, ki&scaron;ne noći i po koju maglu, ba&scaron; u ovakve jesenje dane...&quot;&Scaron;ta je bio razlog &scaron;to ste za glavne junake izabrali najvećim delom siroma&scaron;ne i obespravljene?&quot;Razlog je jednostavan: ljubav i vera u Boga. Stičem utisak u dana&scaron;nja vremena, da smo, nažalost, zaboravili na Božje postojanje a samim tim i na one koji nisu dru&scaron;tveno prihvatljivi, ni sudbinskom odrednicom ni materijalnim statusom. Moj minimalni doprinos je da stanem uz one koje malo ko hoće.&quot;Priče su, kako je dobro uočila recenzent Milica Atanacković, snažno ukorenjene u narodna verovanja...&quot;Istina... taj trag folklornog nasleđa me ne napu&scaron;ta tokom pisanja i svesno želim da zadržim taj etos u pričama. Opet, sa željom da podsetim čitaoce koliko je bogato folklorno nasleđe i koliko je &scaron;iroko polje kojim se može &scaron;etati kroz vreme a istovremeno gledati u budućnost.&quot;Zajednica kao čuvar i dželatOno &scaron;to zbirku čini osobenom jeste jasno izražena dru&scaron;tvena kritičnost. Priče ne prikazuju samo intimne tragedije, već i nemilosrdne mehanizme kolektivne osude, ruganja i isključivanja. Zajednica se u njima pokazuje istovremeno kao čuvar i kao dželat: ona pruža utoči&scaron;te, ali jednako često nameće stigmu. U tom prostoru ambivalencije postavlja se temeljno pitanje odgovornosti. Da li je moguće biti čovek pred licem tuđe patnje i u kojoj meri pojedinac učestvuje u nepravdi zajednice - pi&scaron;e u recenziji Atanackovićeva. - Posebnu vrednost zbirke čini način na koji se individualne sudbine ukr&scaron;taju sa kolektivnim pamćenjem. U sudbinama junaka odražava se &scaron;ira istorijska i dru&scaron;tvena panorama: nema&scaron;tina, isključenost, tradicija, religijski i mitski obrasci, sve ono &scaron;to oblikuje život zajednice. Na taj način, priče izrastaju iz lokalnog i postaju op&scaron;ta slika ljudskog postojanja.Sredina u kojoj žive va&scaron;i protagonisti često zna da bude izuzetno neprijatna i surova...&quot;Smatram da je negde i život zapravo takav. Nije ljubitelj &quot;ružičastih naočara&quot; i to nam često daje na znanje. Kulise ispred kojih se odigravaju priče su životne situacije kojih se svi, verujem, dobro sećamo i pamtimo ih. Neki, nažalost, čak i iz svakodnevice.&quot;S obzirom na to da vam je ovo prva knjiga, sa kojim ste se eventualnim dilemama suočavali?&quot;Nije ih bilo! Boravak u Italiji, posebno gradu Veroni, uz duge &scaron;etnje kraj reke Adiđe, bio je presudan da želim sve te sudbine kojih se sećam i o kojima sam slu&scaron;ala da prenesem na papir sa željom da to vi&scaron;e čitalaca spozna, i shvati da svaki njihov pa i najgori dan, nije ni&scaron;ta stra&scaron;no u poređenju sa životom i svakodnevicom likova koji su ponovo oživeli na stranicama ove knjige.&quot;

Dušica M. Ognjanović: "Život nije ljubitelj ružičastih naočara"

1 Komentari