U orbiti postaje tesno – šta ćemo sa svemirskim otpadom? FOTO

Sa svojim startapom &quot;Projekat S&quot; želi da očisti Zemljinu orbitu pre nego &scaron;to oblaci otpada ugroze satelite i astronaute.Svako ko želi da razgovara sa Leonidasom Askijanakisom prvo mora da pronađe termin u njegovom kalendaru. A taj kalendar detaljno je isplaniran - u intervalima od 30 minuta, od 5 ujutro, do 23 časa uveče. Sastanci? Samo onlajn. Tema razgovora? Samo svemir.Uprkos tome &scaron;to termini traju kratko, oni su rezervisani nedeljama unapred. Prilično zgusnut raspored za jednog 22-godi&scaron;njaka. Kad spava?&quot;Sad sam u fini&scaron;u&quot;, kaže student iz Grčke sležući ramenima. &quot;Ne mogu tek tako da napustim svoj projekat&quot;.On je čovek s misijom, a ona ga proganja čak i noću. Leži budan i čita vesti iz Kine: Vi&scaron;e otpada u orbiti, vi&scaron;e opasnosti za astronaute. Početkom novembra, posada kineskih astronauta morala je da produži svoj boravak u svemiru zbog straha da bi njihovu letelicu na povratku mogle da pogode krhotine.A svemirski otpad je ne&scaron;to &scaron;to bi bila Askijanakisova specijalnost.Zona krhotina iznad na&scaron;ih glavaHiljade tona otpada juri oko Zemlje: deaktivirani sateliti, delovi raketa i drugi ostaci. Prema podacima Evropske svemirske agencije (ESA), vi&scaron;e od 1,2 miliona objekata većih od centimetra kruži oko planete - vi&scaron;e od 50.000 njih veće je od deset centimetara.&quot;Posebno na visinama od 700 do 800 kilometara imamo ogromne oblake otpada koji mogu da se tu zadrže vekovima, pa čak i da se umnožavaju nakon sudara&quot;, kaže Jan Siminski iz tima ESA za svemirski otpad iz nemačkog Darm&scaron;tata. Već je i samo jedan centimetar dovoljan da uni&scaron;ti satelit: &quot;U takvom sudaru oslobađa se energija ručne bombe&quot;, obja&scaron;njava Siminski. NASA / Getty images / ProfimediaZato se orbita prati non-stop. Ali, &scaron;to su delovi manji, to ih je teže pronaći. &quot;S na&scaron;im zemaljskim radarskim sistemima obično vidimo objekte veličine teniske loptice, dakle oko deset centimetara. Sve manje od toga ne možemo da vidimo&quot;, kaže Siminski. &quot;To znači da uvek postoji određeni rizik&quot;.&quot;Svemirski otpad moraće komercijalno da se zbrine&quot;Taj rizik opseda Askijanakisa jo&scaron; od prve godine studija vazduhoplovnog inženjerstva na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. &quot;Kako je moguće da svemirski otpad ostaje u orbiti 200 godina - i niko ni&scaron;ta po tom pitanju ne preduzima?&quot;, razmi&scaron;ljao je nakon predavanja.Tražio je saradnike na univerzitetu i na radionicama - uglavnom uzalud. &bdquo;2021. godine gotovo niko nije razumeo kakve veze imaju otpad i svemir&ldquo;, priseća se. Ideja mu je sinula tokom odmora na Kritu, pod zvezdanim nebom njegove domovine: svemirski otpad mora se komercijalno zbrinuti.Sa satelitom opremljenim visokoosetljivim radarom i posebno razvijenim algoritmima i uzorcima skeniranja, on želi da učini vidljivim otpad veličine od jednog do deset centimetara. Tako će po prvi put omogućiti potpuno praćenje Zemljine orbite. Kasnije će sonde s robotskim rukama uklanjati veće komade.Razgovor s firmom Erbas na Sajmu mobilnosti IAA u Minhenu učvrstio je njegovu odlučnost: &quot;Bili su svesni problema i zadovoljni &scaron;to neko poku&scaron;ava da ga re&scaron;i. I tada mi je sinulo - stvarno mora&scaron; da osnuje&scaron; sopstvenu firmu&quot;, kaže on. Firma bi trebalo da se zove &quot;Projekat S&quot; (Project-S). Nekim čudom ba&scaron; nakon njenog osnivanja, stupio je na snagu novi zakon o svemiru Evropske unije. Taj zakon obavezuje satelitske operatere da uklone svoj svemirski otpad.Bavarska teži ka zvezdamaAli startap koji se bavi svemirom ne nastaje samo s nekoliko hiljada evra. I ko bi mogao da bude toliko smeo da uloži u startap jednog 22-godi&scaron;njaka koji se bavi svemirskim otpadom?&quot;Mi&quot;, kaže bavarski ministar privrede Hubert Ajvanger za DW. Od 2018. godine Bavarska je uložila vi&scaron;e od 245 miliona evra u svemirske projekte - od planiranog centra za kontrolu Meseca u Oberfafenhofenu, do rizičnih, ali inovativnih startapova. &quot;Te kompanije i istraživačke institucije mogu da sprovode projekte koji inače nikada ne bi bili ostvareni&quot;, kaže Ajvanger.Entuzijazam bavarskog premijera Markusa Zedera (CSU) u vezi sa svemirskim putovanjima dobro je poznat. Ali, ministar Ajvanger takođe ima viziju Bavarske kao baze za ta pitanja: &quot;Bavarska bi trebalo i dalje da bude okosnica evropskih svemirskih putovanja&quot;. U tu svrhu, nemačka pokrajina poseže duboko u svoju blagajnu - i bez da traži uče&scaron;će u vlasni&scaron;tvu.&quot;U Kaliforniji mi te&scaron;ko poveruju&quot;, smeje se Askijanakis. &quot;&Scaron;ta, tek tako dobijate novac?&quot;, pitaju. Za razvoj svoje prve svemirske misije, planirane za lansiranje 2026, &quot;Projekat S&quot; je sufinansiran sa milion evra od pokrajinske vlade Bavarske.To Askijanakisu daje manevarski prostor i nezavisnost. Mnogi američki investitori uslovljavaju svoje finansiranje preseljenjem u SAD. &quot;!Za&scaron;to bih to uradio kad mogu da pronađem idealne uslove u Bavarskoj?&quot;, pita se on.Od kafanske &scaron;ale do svemirske moćiBavarski svemirski &quot;eko-sistem&quot; velike nade takođe polaže u 35 milijardi evra ulaganja u svemirske i odbrambene sposobnosti koje je najavila savezna nemačka vlada. To je korak u pravom smeru, ali nije dovoljno, kaže Ajvangeru. Zato Bavarska gura svoj svemirski sektor, &quot;jer smo svesni i visokog potencijala i odgovornosti&quot;, obja&scaron;njava bavarski ministar privrede.Johan Swanepoel/ShutterstockSateliti iz Oberfafenhofena, astronauti iz Oberamergaua, možda čak i bavarska misija na Mesec - pre samo nekoliko godina to bi bio vic. Danas, svemirski bum u Bavarskoj vi&scaron;e nije naučna fantastika, već sasvim realna ekonomska politika.Vi&scaron;e od 10.000 visokokvalifikovanih radnih mesta, 2,9 milijardi evra u ugovorima Evropske svemirske agencije - gotovo 40 odsto obima nemačke ESA od 2015: Bavarska teži ka zvezdama, i to sa izuzetnom efikasno&scaron;ću.Ta nemačka savezna pokrajina cilja visoko - barem &scaron;to se tiče svemira. A Leonidas Askijanakis sa &quot;Projektom S&quot;, želi da osigura da put do tamo ostane slobodan. Uostalom, neko mora da napravi mesta kada u svemiru postane tesno.

U orbiti postaje tesno – šta ćemo sa svemirskim otpadom? FOTO

0 Komentari