Rikardo Vitari: Srbija je most između istoka i zapada, Italija se vraća kao igrač u Evropi

U razgovoru za Srpski ugao, Vitari je govorio o mestu Italije u Evropskoj uniji, odnosu prema Srbiji i budućnosti kontinenta koju ne vidi kao centralizovani birokratski mehanizam, već kao savez ravnopravnih naroda.Rikardo Vitari je savetnik guvernera Lombardije Atilijo Fontana i odbornik vlade Lombardije u posebnoj komisiji za antimafiju, borbu protiv korupcije, transparentnost i obrazovanje za zakonitost i predstavnik Lige, stranke koja čvrsto zastupa nacionalni suverenitet, ekonomski patriotizam i odbranu identiteta.Gospodine Vitari, kako vidite dana&scaron;nju ulogu Italije unutar Evropske unije i odnose između Brisela i nacionalnih država?&quot;Italija se polako vraća kao jedan od glavnih aktera u Evropi, ali put nije ni lak ni kratak. U prethodnim godinama, pod uticajem slabih vlada koje su bile potpuno potčinjene Briselu, nametane su direktive i pravila koja su bila potpuno van realnog konteksta na&scaron;ih ekonomskih i dru&scaron;tvenih okolnosti. EU mora biti zajednica suverenih naroda koji sarađuju na velikim zajedničkim izazovima, a ne birokratska super-država koja određuje sve &ndash; od budžeta do poljoprivredne proizvodnje i energetskih izbora.Nacionalne vlade, poput italijanske, poku&scaron;avaju da vrate ravnotežu u Evropi uz ogromne napore tražeći vi&scaron;e po&scaron;tovanja za identitet, privredu i radnike. Potrebna nam je Evropa koja slu&scaron;a i podržava one koji stvaraju, a ne koja nameće ideolo&scaron;ke okvire kao &scaron;to su ekstremni zeleni propisi ili besmisleni pritisci oko električnih automobila. Italija, zahvaljujući Ligi, sada ima jasan stav: sarađujemo kad je to korisno, ali uvek branimo na&scaron;e nacionalne interese i teritorijalne autonomije. Samo tako EU može postati istinska unija naroda, a ne zatvor birokratije.&quot;Da li smatrate da Srbija ima svoje mesto u Evropi i pod kojim uslovima bi njen put ka EU bio realan?&quot;Srbija apsolutno ima svoje mesto u Evropi, uključujući i u Evropskoj uniji. Kulturno i istorijski, ona je već deo evropskog kontinenta, jedna je od kolevki evropskog pravoslavlja koje je neodvojivi deo na&scaron;eg zajedničkog identiteta. Konkretni koraci ka članstvu podrazumevaju odlučno nastavljanje puta koji je već započet posebno u pogledu ispunjavanja kopenha&scaron;kih kriterijuma i usklađivanja sa političkim, ekonomskim i pravnim principima koji se traže za ulazak u EU.&quot;Kako ocenjujete politiku predsednika Aleksandra Vučića &ndash; kao balans između Istoka i Zapada ili kao pragmatičan izbor male zemlje?&quot;Pozicija Srbije je specifična i strate&scaron;ki važna. To je posledica njene istorije i geografske pozicije ,ona je oduvek bila most između pravoslavnog Istoka i zapadne Evrope. Odluka predsednika Vučića da zadrži ravnotežu između tih svetova je pragmatičan izraz nacionalne strategije za očuvanje suvereniteta i stabilnosti male države koja ima centralnu ulogu u balkanskim i evropskim odnosima.&quot;Da li vidite sličnosti u delovanju tužila&scaron;tva i političkih institucija kada su u pitanju patriotske i levičarske partije, u Italiji i &scaron;ire u Evropi?&quot;U vi&scaron;e evropskih zemalja vidimo kako se pravosuđe koristi u političke svrhe, najče&scaron;će protiv identitetskih i patriotskih partija. To je ozbiljan problem: kada se sudstvo i institucije doživljavaju kao oruđe političke borbe, poverenje građana slabi i demokratija je ugrožena. I u Italiji se često vidi dupli standard &ndash; blaga tolerancija prema određenim levim krugovima, dok su oni koji brane tradicionalne vrednosti, identitet i bezbednost pod znatno većim pritiskom. Pravosuđe mora biti nezavisno, a ne ideolo&scaron;ko. Samo tako može ponovo biti garant ravnoteže, a ne politički instrument.&quot;Koliko po Va&scaron;em mi&scaron;ljenju, evropski medijski i pravosudni sistemi objektivno tretiraju pokrete koji brane nacionalne interese?&quot;Nažalost, vrlo često se pokreti koji brane nacionalne interese suočavaju s predrasudama. U mnogim evropskim državama, mediji i deo pravosuđa gledaju s nepoverenjem na one koji govore o identitetu, suverenitetu i bezbednosti &ndash; automatski ih etiketiraju kao &quot;populiste&quot; ili &quot;ekstremiste&quot;. To je ozbiljna gre&scaron;ka, jer ti pokreti predstavljaju milione građana koji samo žele vi&scaron;e za&scaron;tite za svoj rad, svoju kulturu i svoju sigurnost. Potrebni su ravnoteža i po&scaron;tovanje: odbrana nacionalnog interesa nije zločin &ndash; to je dužnost prema sopstvenom narodu.&quot;Da li smatrate da su protesti, bilo u Srbiji, bilo u Italiji, autentičan izraz građanske volje ili često rezultat spoljnog političkog uticaja?&quot;Protesti u Srbiji nisu spontani talasi koji dolaze od naroda, već kao i u drugim suverenim državama, nose jasan pečat inostranog upravljanja i umreženih interesnih grupa. Model je prepoznatljiv finansiranje i logistika preko delova NVO sektora, medijske kampanje koje sinhronizovano pojačavaju poruke, oslanjanje na dru&scaron;tvene mreže i međunarodne megafone, sve sa ciljem da se oslabi svaka vlast koja politički i identitetski stoji na patriotskim pozicijama. Isto se vidi u Mađarskoj, gde Viktor Orban istrajava uprkos stalnim spoljnim pritiscima, i u Italiji, gde se kabinet Đorđe Meloni gotovo refleksno targetira zbog toga &scaron;to insistira na nacionalnim prioritetima. U tom obrascu, Srbija nije izuzetak već meta iste &scaron;ire agende &ndash; destabilizovati suverene države i diskreditovati &quot;neposlu&scaron;ne&quot; patriotske vlade, pod maskom borbe za &quot;demokratiju&quot; i &quot;vladavinu prava&quot;. Drugim rečima, nije reč o autentičnom dru&scaron;tvenom buntu, već o strate&scaron;ki osmi&scaron;ljenom pritisku da se promeni politički kurs zemlje.&quot;Kakva je Va&scaron;a vizija budućnosti Evrope vi&scaron;e suverenih nacija ili centralizovana zajednica pod jednom politikom iz Brisela?&quot;Evropa mora ostati zajednica suverenih nacija, a ne plutokratija birokratije kojom upravlja Brisel. Neophodna je koordinacija među državama članicama oko ključnih izazova bezbednosti, privrede, energetike, ali uz puno po&scaron;tovanje nacionalnih identiteta i nadležnosti. Unija koja nameće univerzalna re&scaron;enja &quot;odozgo&quot; jednostavno ne funkcioni&scaron;e. Samo ako vratimo moć narodima i demokratski izabranim vladama, možemo izgraditi Evropu koja će biti jaka i po&scaron;tovana u svetu.&quot;Kako gledate na rastuću saradnju između patriotskih partija u Evropi, poput &quot;Patriota za Evropu&quot;?&quot;Saradnja patriotskih partija u Evropi je pozitivan i neophodan signal. Predugo su identitetske snage bile podeljene, dok su levice i pro-sistemski partijski blokovi povezani sa briselskom birokratijom nametali jedinstvenu viziju koja nas je i dovela do mnogih dana&scaron;njih problema. Danas se, uz inicijative poput &quot;Patriota za Evropu&quot;, konačno gradi zajednički front koji brani korene, ekonomiju i suverenitet evropskih naroda. To je savez koji može vratiti ravnotežu u evropske institucije i dati glas onima koji veruju u Evropu naroda, a ne tehnokrata i propisa koji se nameću bez uvida u realne potrebe teritorija.&quot;

Rikardo Vitari: Srbija je most između istoka i zapada, Italija se vraća kao igrač u Evropi

4 Komentari