Popularna kultura pogrešno vidi Frankenštajna VIDEO

Vi&scaron;e od dva veka, &quot;Franken&scaron;tajn&quot; Meri &Scaron;eli je čudovi&scaron;te koje odbija da umre &mdash; neprestano oživljavano, ponovo sastavljeno i vraćeno nazad u kulturu.Osnovna parabola je bezvremena: talentovani, ali zaslepljeni naučnik igra se Boga, stvarajući život od ponovo oživljenih delova tela. Užasnut sopstvenim delom, on ga napu&scaron;ta, a odbačeno &quot;stvorenje&quot; postaje čudovi&scaron;te kakvim ga dru&scaron;tvo i smatra.Ta srž priče pokazala se dovoljno elastičnom da preživi sve &mdash; od kultnih horor filmova iz 1930-ih sa Borisom Karlofom, do sitkoma i crtanih filmova za decu. Ali većina onoga &scaron;to publika &quot;zna&quot; o Franken&scaron;tajnu zapravo potiče iz filmova, a ne iz romana Meri &Scaron;eli iz 1818. godine.&quot;Franken&scaron;tajn&quot; Giljerma del Tora, sa Oskarom Ajzakom i Džejkobom Elordijem u glavnim ulogama, sada dostupan na Netfliksu, sledi &Scaron;elinu viziju vernije od većine filmskih verzija njenog mita o čudovi&scaron;tu: saosećanje prema stvorenju je u prvom planu, a centralna tema ostaje upozorenje na ljudsku oholost i igranje Boga. Ipak, razlike između &Scaron;elinog romana i njegovih popularnih prikaza i dalje postoje.Kako je Holivud &quot;preinačio&quot; čudovi&scaron;teKao &scaron;to je poznato, u originalnom romanu Franken&scaron;tajn nije ime čudovi&scaron;ta, već naučnika koji mu daje život &mdash; Viktora Franken&scaron;tajna. On nije ni &quot;doktor&quot; ni baron u zamku, već ambiciozni student &quot;filozofije prirode&quot;.U verziji Meri &Scaron;eli, stvorenje nije nerazumno, ne mumla kao u većini filmskih adaptacija, već je elokventni autodidakt koji uči engleski i moralnu filozofiju nakon &scaron;to pronađe primerak Miltonovog &quot;Izgubljenog raja&quot; &mdash; i sam pripoveda drugu polovinu romana.Najprepoznatljiviji elementi priče o &quot;Franken&scaron;tajnu&quot; &mdash; uskrsnuće pomoću munje (uz Viktorov krik &quot;Živ je!!!&quot;), zelena koža, metalni vijci na vratu i trom hod &mdash; sve su to kasnije pozori&scaron;ne i filmske izmi&scaron;ljotine.Većina njih vodi poreklo iz dva Univerzalova filma Džejmsa Vejla: &quot;Franken&scaron;tajn&quot; (1931) i &quot;Franken&scaron;tajnova nevesta&quot; (1935), u kojima je neponovljivi Boris Karlof igrao tromog monstruma, a Elza Lančester njegovu nevoljnu družbenicu sa visokom punđom. Vejlovi filmovi su uspostavili izgled, zvuk i laboratorijsku estetiku koju i danas svi očekuju od priče o Franken&scaron;tajnu.Vi&scaron;e Franken&scaron;tajnovih životaTokom godina &mdash; i vekova &mdash; od kada je roman prvi put objavljen anonimno pod nazivom &quot;Franken&scaron;tajn, ili Moderni Prometej&quot;, stvorenje je pro&scaron;lo kroz bezbroj ponovnih interpretacija. Britanska filmska kuća &quot;Hemer films&quot; snimila je niz tehnikolor verzija od &quot;Prokletstva Franken&scaron;tajna&quot; (1957) do &quot;Franken&scaron;tajna i čudovi&scaron;ta iz pakla&quot; (1974), u kojima je stvorenje prikazano kao tragično, a ne zastra&scaron;ujuće, dok je megalomanski baron Franken&scaron;tajn (uglavnom ga je tumačio Piter Ku&scaron;ing) bio pravi zlikovac.Uporedo sa horor filmovima, pojavljuju se i parodije. Tu je slepstik komedija &quot;Abot i Kostelo sreću Franken&scaron;tajna&quot; (1948).Slede kultna komedija &quot;Roki horor &scaron;ou&quot; (1975), u kojoj Tim Kari glumi doktora Frenk-An-Furtera, &quot;slatkog transvestita iz Transseksualne, Transilvanije&quot;; kao i &quot;Mladi Franken&scaron;tajn&quot; Mela Bruksa (1974), komedija puna urnebesnih gegova koja je istovremeno i topla posveta originalu.Na američkoj televiziji je &scaron;ezdesetih sitkom &quot;The Munsters&quot; transformisao Franken&scaron;tajna u Hermana Manstera, dobronamernog, ali pomalo smotanog porodičnog čoveka. U vreme serijala &quot;Hotel Transilvanija&quot;, čudovi&scaron;te koje je stvorila Meri &Scaron;eli postalo je &quot;Frank&quot;, simpatični ortak &mdash; a egzistencijalna teskoba pretvorena je u porodičnu zabavu.Ironično, neki filmovi koji se najvi&scaron;e približavaju originalu uop&scaron;te nisu iz niza &quot;Franken&scaron;tajn&quot;. &quot;Muva&quot; (1986) Dejvida Kronenberga, u kojoj naučnik sam postaje čudovi&scaron;te, potresno je filmsko upozorenje na opasnost od naučne prepotencije.Film &quot;Edvard Makazoruki&quot; Tima Bertona (1990) stavlja fokus na odbačeno stvorenje, evocirajući teme empatije i napu&scaron;tenosti.A film &quot;Jadna stvorenja&quot; (2023) Jorgosa Lantimosa preispituje mit kroz feminističku prizmu: oživljena žena (Ema Stoun je za tu ulogu dobila Oskara) preuzima kontrolu nad sopstvenim životom &mdash; u tome se može nazreti eho ideja majke Meri &Scaron;eli, pionirke feminizma Meri Vulstonkraft.Povratak liku iz knjigeDel Torov &quot;Franken&scaron;tajn&quot; se uklapa u tradiciju reditelja koji žele da ožive prvobitnu nameru Meri &Scaron;eli. Verniji duhu nego svakom detalju, njegov film vraća priču njenim korenima &mdash; to nije prvenstveno horor, već priča o stvaranju, odbacivanju i moralnoj odgovornosti.Ne treba da čudi &scaron;to je autor &quot;Helboja&quot; (2004) i &quot;Oblika vode&quot; (2017) na strani čudovi&scaron;ta. Njegov dvoiposatni ep nagla&scaron;ava osnovno saosećanje književnice prema stvorenju, ne tretirajući ga kao nakazu, već kao svesno biće rođeno u svetu koji ga ne prihvata.Tematski, Del Toro se snažno oslanja na preokupacije iz knjige: opasnost nekontrolisanog stvaranja, aroganciju ljudske moći i duboku usamljenost odbačenih.Poput &Scaron;eli, i on tragediju vidi kao priču o napu&scaron;tanju &mdash; o roditelju koji ne može da voli ono &scaron;to je stvorio. (Viktor Franken&scaron;tajn, kojeg glumi Oskar Ajzak, traume zadobijene od oca, prenosi na svoje &quot;božanski&quot; stvoreno dete.)Džejkob Elordi je izuzetno snažno ovaplotio su&scaron;tinski dobro i nevino biće koje postepeno upoznaje tamnu stranu čovečanstva.Del Toro odaje počast ranijim filmskim adaptacijama &mdash; tu su scena oživljavanja munjom i nekoliko &quot;ludih&quot; izraza naučnika &mdash; ali ova verzija ostavlja utisak veće bliskosti sa književnim originalom nego bilo koja druga (uključujući i prenagla&scaron;eno ostvarenje &quot;Meri &Scaron;elin Franken&scaron;tajn&quot; Keneta Brane iz 1994).Del Torov &quot;Franken&scaron;tajn&quot; ne izmi&scaron;lja mit iznova, već oživljava njegov moralni centar. Uklanjanjem kiča i ludih naučnika, on vraća pitanje koje je &Scaron;eli postavila u srž priče: &scaron;ta se de&scaron;ava kada ljudska ambicija i tehnolo&scaron;ki napredak prevaziđu empatiju?U doba koje oblikuju ve&scaron;tačka inteligencija, genetski inženjering i moć algoritamskog odlučivanja, možda se pravo čudovi&scaron;te ne krije u laboratoriji &mdash; već nas posmatra iz odsjaja na&scaron;ih ekrana.

Popularna kultura pogrešno vidi Frankenštajna VIDEO

7 Komentari