I, nuklearno oružje je testirano

Ogromna eksplozija potresla je prostranu pustinju Novog Meksika 16. jula 1945. godine u 5:30 ujutro. Udarni talas dosegao je 160 kilometara, a oblak eksplozije visok dvanaest kilometara bio je vidljiv stotinama kilometara daleko. To je bio prvi test atomske bombe u ljudskoj istoriji. Sjedinjene Države su same izvele vi&scaron;e od 1.000 testova u decenijama koje su usledile, isprva u atmosferi, a od 1960-ih samo pod zemljom &ndash; sve do 1992, kada je američki Kongres zabranio sve nuklearne testove.Četiri godine kasnije, sastavljen je Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova (CTBT). SAD su, zajedno s nekoliko drugih zemalja, potpisale ugovor, ali ga jo&scaron; nisu ratifikovale, zbog čega jo&scaron; uvek nije stupio na snagu gotovo 30 godina kasnije. Ipak, svet se pridržavao tog ugovora. S izuzetkom Severne Koreje, nijedna druga zemlja od 1998nije koristila nuklearnu bombu u svrhu testiranja.Podzemni nuklearni testovi prilično malo verovatni Utoliko je vi&scaron;e zabrinutost izazvala izjava američkog predsednika Donalda Trampa pre nekoliko dana u kojoj je optužio &quot;druge države&quot; za održavanje &quot;programa testiranja nuklearnog oružja&quot; i najavio trenutni nastavak nuklearnih proba &quot;na istoj osnovi&quot;. Odnosi li se to i na ponovne podzemne detonacije nuklearnih bojevih glava?U Trampovoj objavi postoje neke netačnosti. Nemaju SAD, nego Rusija ima najveći svetski nuklearni arsenal. Takođe, testiranje, provera i održavanje tog arsenala nije odgovornost &quot;Ministarstva rata&quot;, kako je nedavno preimenovan Pentagon, već američkog Ministarstva energetike. Njegov najvi&scaron;i zvaničnik, ministar energetike Kris Rajt, pobrinuo se za brzo poja&scaron;njenje: ovo su &quot;testovi sistema, a ne nuklearne eksplozije&quot;, rekao je Rajt za Foks njuz. Fokus je, prema njegovim rečima, na novim sistemima isporuke i &quot;svim ostalim delovima nuklearnog oružja&quot;, osim nuklearnih bojevih glava. Samo &ndash; da li je to zaista ono &scaron;to američki predsednik želi?Problem &ndash; starenje nuklearnog oružjaTokom 27-godi&scaron;njeg moratorijuma, SAD su dosledno održavale infrastrukturu potrebnu za testiranje nuklearnog oružja. Uz nekoliko istraživačkih laboratorija, Ministarstvo energetike i dalje upravlja Nacionalnim bezbednosnim poligonom Nevade (NNSS). Na tom poligonu izvedeno je vi&scaron;e od 900 podzemnih američkih nuklearnih testova &ndash; poslednji pre 33 godine. Ipak, prema navodima iz va&scaron;ingtonskog Centra za strate&scaron;ke i međunarodne studije (CSIS), podzemne nuklearne detonacije ne bi bile moguće &quot;odmah&quot; ili &quot;u roku od nekoliko meseci&quot;, već najranije u roku od tri godine.Zapravo, ne samo SAD, već sve nuklearne sile suočavaju se s izazovom modernizacije i održavanja svojih arsenala bez testiranja nuklearnog oružja. U tu svrhu, sredinom 1990-ih u Va&scaron;ingtonu je osnovan takozvani &quot;Program upravljanja zalihama&quot;, koji godi&scaron;nje ko&scaron;ta nekoliko milijardi dolara. Oko 27.500 zaposlenih koristi najsavremenije superračunare i bezbroj podataka iz prethodnih nuklearnih testova 20. veka kako bi izračunali &scaron;to tačnije simulacije pona&scaron;anja pojedinih komponenti oružja u slučaju detonacije.Rusija i SAD poseduju vi&scaron;e od 5.000 nuklearnih bojevih glava. Mnoge od njih su decenijama uskladi&scaron;tene u visoko obezbeđenim magacinima za nuklearni arsenal. Nuklearno oružje takođe može da stari: radioaktivni materijali poput uranijuma-235 ili plutonijuma-239 mogu da oksidi&scaron;u ili da se na drugi način hemijski razgrade, iako se ti procesi odvijaju vrlo sporo zbog dugog vremena poluraspada. Baterije, elektronske komponente i mehanički delovi takođe mogu da se istro&scaron;e, pa ih je potrebno redovno održavati i menjati. Zato se atomska bomba menja nakon &scaron;to provede pola veka u skladi&scaron;tu.Na ivici dozvoljenog &ndash; &quot;subkritični&quot; testoviKako bi detaljnije istražile te posledice, nuklearne sile sebi su ostavile svojevrsnu rupu u zakonu kada su potpisale Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova. Moguće je ostalo izvođenje takozvanih &quot;subkritičnih&quot; nuklearnih testova.To znači da duboko pod zemljom eksplodira do pola tone hemijskih eksploziva koji sadrže malu količinu plutonijuma. Ti testovi nazivaju se &quot;subkritičnim&quot; jer količina plutonijuma ne dostiže kritičnu masu koja bi pokrenula samoodrživu lančanu nuklearnu reakciju. Ipak, takvi testovi omogućavaju proučavanje pona&scaron;anja plutonijuma, a dobijeni podaci mogu se koristiti za dalja računarska simuliranja.Ugovor o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testova ne defini&scaron;e precizno kada se nuklearna eksplozija kvalifikuje kao &quot;nuklearni test&quot;. &quot;Subkritični test&quot; ne uključuje merljivo oslobađanje radioaktivnog materijala u životnu sredinu i zato nije izričito zabranjen. SAD su izvele najmanje 27 takvih testova &ndash; poslednji je zvanično zabeležen 5. decembra 2012. Smatra se gotovo izvesnim da su Kina i Rusija takođe izvele slične testove, iako postoji malo informacija o tome kada i kako su se dogodili. Zbog niske eksplozivne snage, takvi podzemni testovi praktično se jedva mogu dokazati.Želja za &quot;superkritičnim&quot; testovima?Tramp sada možda cilja na izvođenje budućih testova u kojima bi materijal za oružje mogao biti doveden do samoodržive lančane reakcije unutar kontrolisanog laboratorijskog eksperimenta. Američki Stejt department objavio je izve&scaron;taje 2020. i 2022. koji ukazuju na to da su Moskva i Peking već sproveli upravo takve testove kako bi dobili dodatne uvide. Tramp je možda imao na umu te izve&scaron;taje kada je za CBS rekao da Rusija i Kina &quot;izvode testiranja duboko pod zemljom, gde ljudi zapravo ne znaju &scaron;ta se događa&quot;.Stručnjaci smatraju vrlo spornim da li se takvi testovi mogu sprovesti, a da spolja&scaron;nji svet to ne primeti. Organizacija za sveobuhvatnu zabranu nuklearnih testova (CTBTO) uspostavila je stotine nadzornih stanica &scaron;irom sveta upravo kako bi se postarala da se to ne dogodi.Stoga je moguće da je Donald Tramp jednostavno zabrinut zbog testiranja oružja i sistema isporuke koji bi se mogli opremiti nuklearnim bojevim glavama u kriznim situacijama. Tokom proteklih pet godina Kina je izgradila vi&scaron;e od 300 novih silosa za interkontinentalne balističke rakete, koje bi u slučaju rata mogle dosegnuti SAD. A pre samo nekoliko dana, ruski predsednik Vladimir Putin takođe je naredio testiranje takvih sistema. Sada je i lider Kremlja navodno spomenuo mogućnost povratka testiranju nuklearnog oružja. Njegov ministar odbrane, Andrej Belousov, izjavio je da je, s obzirom na nedavne izjave i postupke SAD, &quot;preporučljivo odmah se pripremiti za sveobuhvatne nuklearne testove&quot;.

I, nuklearno oružje je testirano

0 Komentari