Brutalna osveta Putina: Poslate su "horde zla"

Za potrebe svog hibridnog rata protiv Evropske unije, Rusija je stvorila mrežu agenata u kojoj su državne institucije usko povezane s kriminalnim podzemljem. Zajednička studija nevladine organizacije Globsek (GLOBSEC) iz Bratislave i Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma (ICCT) iz Haga, pokazuje da se regrutuju i ljudi s kriminalnom pro&scaron;lo&scaron;ću, koji govore ruski, kako bi izvodili sabotaže &scaron;irom Evrope. Rezultati tog istraživanja predstavljeni su i u Briselu, na sednici Specijalnog odbora Evropskog parlamenta za za&scaron;titu demokratije (EUDS).Studija povezuje tu taktiku s ratom protiv Ukrajine, ističući da &quot;hibridne operacije nisu sporedni, već ključni stub ruske strategije&quot;. Istraživači porede tu taktiku s metodama Islamske države (IS), koja je ranije regrutovala kriminalce u Evropi. &quot;Ovoga puta ne radi se o terorističkoj organizaciji, već o državnom akteru koji vodi regrutaciju i operacije&quot;, navodi se u studiji.Kriminalci kao saboteriOd januara 2022. do jula 2025. u Evropi je zabeleženo 110 poku&scaron;aja sabotaže i napada povezanih s Rusijom &ndash; najvi&scaron;e u Poljskoj i Francuskoj. Od toga je 89 bilo uspe&scaron;no, a 21 sprečen. Autori studije veruju da je broj sprečenih napada verovatno i veći, jer obave&scaron;tajne službe ne objavljuju sve podatke.Identifikovana je 131 osoba koja se dovodi u vezu s incidentima, od kojih je najmanje 35 ranije osuđivano i regrutovano u zatvorima ili preko kriminalnih organizacija. Kremlj najče&scaron;će regrutuje mu&scaron;karce koji imaju oko 30 godina, iz postsovjetskih zemalja, koji govore ruski i nalaze se u te&scaron;kim životnim okolnostima. Regrutacija se često odvija onlajn, preko Telegrama, ali i preko rodbine i prijatelja.Glavni motiv za uče&scaron;će u sabotažama je novac &mdash; od nekoliko evra za deljenje proruskih letaka, do velikih suma za napade na ključnu infrastrukturu.Osveta EU zbog pomoći UkrajiniZa finansiranje tih aktivnosti, Moskva koristi i ilegalne metode kako bi zaobi&scaron;la sankcije Zapada. &quot;Ti kanali omogućavaju Kremlju da izbegne ograničenja i dublje uključi kriminalne mreže u strategiju hibridnog ratovanja&quot;, navodi se u studiji.&quot;Ilegalni tokovi novca, kriminal i hibridne operacije nisu odvojeni, već elementi jedinstvenog plana delovanja&quot;, tvrdi se. I jo&scaron;: &quot;Ruska vojna kampanja &ndash; bomba&scaron;ki napadi, podmetanja požara, poku&scaron;aji atentata &ndash; sve to bi trebalo da se posmatra kao kazna za podr&scaron;ku EU Ukrajini, ali i kao priprema za mogući veći sukob.&quot;Kriminal kao državni alatDominika Hajdu iz Globseka kaže da kori&scaron;ćenje kriminalaca od strane ruske vlasti nije novost. Građani koji su živeli &quot;istočno od Gvozdene zavese&quot; sećaju se kako su nesta&scaron;ice u SSSR-u stvorile zavisnost od sive ekonomije, podseća ona, a ujedno dodaje i da, nakon raspada Sovjetskog Saveza, za razliku od drugih postkomunističkih zemalja, borba protiv korupcije u Rusiji nije bila prioritet. Umesto toga, korupcija je postala norma i metoda rada državnih institucija, tvrdi Hajdu.Prema njenim rečima, 1994. godine u Rusiji je bilo aktivno vi&scaron;e od 500 kriminalnih grupa koje su kontrolisale oko 40.000 preduzeća. Početkom 2000-ih biv&scaron;i pripadnici KGB-a učvrstili su kontrolu nad državom, a njihove veze s podzemljem postale su deo državnog sistema, navodi Dominika Hajdu iz Globseka.EU mora da reagujePoljski političar Bartomjej Sjenkjevič, član Evropskog parlamenta iz redova Evropske narodne stranke (EPP), smatra da Kremlj već dugo koristi kriminalne metode i podzemlje za regrutaciju agenata u Evropi.&quot;Problem je kako da reagujemo&quot;, kaže on za DW, navodeći pritom primer dronova koji povremeno parali&scaron;u aerodrome u EU. &quot;Niko ih nije oborio. Želimo da delujemo protiv regrutovanih osoba, ali aktivnosti na Telegramu jo&scaron; nisu zaustavljene, iako EU treba da kontroli&scaron;e takve platforme&quot;, predlaže poljski političar.Preporuke za EUI autori studije predlažu čitav niz mera kao odgovor EU, uključujući i bolji nadzor onlajn-platformi, posebno Telegrama. Takođe predlažu pro&scaron;irenje definicije &quot;hibridnih pretnji&quot;, jer mnoge nacionalne strategije ne uzimaju dovoljno u obzir ulogu &quot;neformalnih aktera poput kriminalnih grupa, ideolo&scaron;kih posrednika ili pojedinaca koji deluju iz ličnih interesa&quot;. Upravo ta pravna praznina omogućava Rusiji da negira odgovornost za napade i sabotaže, tvrde autori studije.Dominika Hajdu tu nagla&scaron;ava da je važno da postoji saradnja javnog i privatnog sektora: &quot;Oni moraju biti partneri, jer privatne firme u Evropi imaju sofisticiranije mehanizme za otkrivanje ruskih kriminalnih aktivnosti.&quot; Zbog toga se ona zalaže za stvaranje koordinacione platforme kako bi se sprečili ruski hibridni napadi na evropske zemlje.

Brutalna osveta Putina: Poslate su "horde zla"

4 Komentari