Istoričari tvrde: Nefertiti treba da se vrati Egiptu

Ona je trajni svetski simbol lepote, moći i misterije &mdash; fascinirala je Hitlera, Bijonse i aktiviste Arapskog proleća: kraljica Nefertiti, čije ime znači &bdquo;lepa je do&scaron;la&ldquo;, jedna je od najpoznatijih figura drevnog sveta.Supruga faraona Ehnatona &mdash; koji je radikalno preobrazio egipatsku religiju uvođenjem obožavanja jednog boga, Atona &mdash; vladala je pre vi&scaron;e od 3.300 godina. Ali dana&scaron;nja slava Nefertiti u velikoj meri potiče od otkrića obojene biste od krečnjaka, prekrivene malterom, 1912. godine, koju je prona&scaron;ao nemački arheolo&scaron;ki tim pod vođstvom Ludviga Borharda.Bista je zatim odnesena u Berlin. Danas je ona &bdquo;nesporna zvezda Novog muzeja&ldquo;, kako stoji na sajtu Pruske kulturne fondacije, koja upravlja muzejskom kolekcijom i deo je Muzejskog ostrva u Berlinu, koje je pod za&scaron;titu stavio Unesko.Sve glasniji pozivi na restitucijuZahtevi za vraćanje biste pojavili su se ubrzo nakon njenog otkrića. Sada, s otvaranjem Velikog egipatskog muzeja u Kairu, ti pozivi su sve glasniji. Posetioci muzeja pozivaju se da potpi&scaron;u peticiju koju je pro&scaron;le godine pokrenuo biv&scaron;i egipatski ministar turizma i starina, Zahi Havas.&bdquo;Uprkos brojnim ignorisanim pozivima na smisleni dijalog i zahtevima za priznanje načina na koji je ovaj jedinstveni artefakt zavr&scaron;io u Nemačkoj, ova peticija danas ima cilj da ponovo pokrene razgovor, da inspiri&scaron;e vraćanje biste u Kairo i podstakne dostojanstven odgovor nemačkih vlasti&ldquo;, stoji u tekstu peticije. Ona poziva nemačku ministarku kulture i Prusku fondaciju kulturnog nasleđa da se pozabave ovim pitanjem.Portparol nemačke ministarke kulture izjavio je za DW u pisanom saop&scaron;tenju da &bdquo;pitanja koja se odnose na za&scaron;titu kulturne ba&scaron;tine u vezi s Egiptom, uključujući bistu Nefertiti, potpadaju pod nadležnost Ministarstva spoljnih poslova.&ldquo; S druge strane, Ministarstvo spoljnih poslova navodi da &bdquo;nije primilo nikakav zvaničan zahtev egipatskih institucija za vraćanje biste Nefertiti&ldquo; i da &bdquo;nije upoznato da je takav zahtev ikada upućen nemačkoj vladi.&ldquo;Pruska kulturna fondacija nije odgovorila na upite DW-a, ali njen stav o ovome godinama ostaje nepromenjen.Legalno stečena?&bdquo;Bista Nefertiti pronađena je tokom iskopavanja koja je odobrila Egipatska uprava za starine&ldquo;, rekao je u oktobru 2024. portparol fondacije, &Scaron;tefan Mi&scaron;ler. &bdquo;U Berlin je dospela na osnovu tada uobičajene podele pronađenog, koja je obuhvatala i mnoge druge predmete. Bista je zakonito izneta iz zemlje i ne postoji zahtev egipatske vlade za restituciju&ldquo;, dodao je Mi&scaron;ler.Egipatska istraživačica i aktivistkinja za očuvanje kulturne ba&scaron;tine, Monika Hana, osporava ovu tvrdnju. Prema njenim istraživanjima, Ludvig Borhard je svesnom obmanom umanjio vrednost biste prilikom podele nalaza, opisujući je kao &bdquo;obojenu kraljevsku princezu&ldquo;, iako su njegove bele&scaron;ke jasno pokazivale da zna da prikazuje kraljicu Nefertiti. U svojim zabele&scaron;kama arheolog je uzbuđeno dodao: &bdquo;Opis je beskoristan, mora se videti.&ldquo;Nemački istoričar Sebastijan Konrad, autor knjige &bdquo;Stvaranje globalne ikone: karijera Nefertiti u dvadesetom veku&ldquo;, dodaje da bi, osim sporne podele nalaza, trebalo preispitati i etičku validnost samog zakona: &bdquo;To je zakon koji je mogao postojati samo u uslovima nejednakih odnosa moći kolonijalne ere, jer je Egipat tada su&scaron;tinski bio britanska kolonija. Dakle, pravo pitanje je &mdash; može li se uop&scaron;te pozivati na takav zakon&ldquo;, izjavio je on za DW. &bdquo;Rekao bih ovako: formalno je to bilo zakonito, ali iz dana&scaron;nje perspektive &mdash; nije legitimno.&ldquo;Istoričar Jirgen Cimerer, specijalista za kolonijalizam i studije genocida, ukazuje da se u Nemačkoj vodi slična rasprava o umetninama koje su nacisti oduzeli Jevrejima tokom nacističke vladavine: &bdquo;Ne kažemo jednostavno &lsquo;bilo je legalno tada, pa nemaju pravo na vraćanje&rsquo;. Naprotiv, smatramo moralnim dostignućem to &scaron;to ne insistiramo na slovu zakona, već na njegovom duhu. Znamo da su to bili nepravedni zakoni koji su oduzimali imovinu Jevrejima, i ne želimo od toga da profitiramo&ldquo;, rekao je Cimerer. &bdquo;I pitam se &mdash; za&scaron;to bismo drugačije postupali u kolonijalnom kontekstu?&ldquo;Hitler blokirao poku&scaron;aj restitucijeEgiptolo&scaron;kinja Monika Hana takođe osporava nemački stav da ne postoji zahtev egipatske vlade. Ona podseća da su egipatske vlasti tražile vraćanje biste već 1924. godine, kada je prvi put javno prikazana u Berlinu, i dodaje: &bdquo;Da li muzeju zaista treba zvaničan zahtev? Javnost u Egiptu je vrlo jasna &mdash; želi da se Nefertiti vrati. Ono &scaron;to je na&scaron;e, na&scaron;e je.&ldquo;Godine 1925. Egipat je zapretio da će zabraniti nemačka iskopavanja ako bista ne bude vraćena. Džejms Simon, filantrop koji je finansirao Borhardova iskopavanja i poklonio čuvenu bistu Berlinskim državnim muzejima, lično je predlagao razmenu artefakata s Egiptom i pomagao u pregovorima o vraćanju, kako navodi istraživačica Rut E. Iskin u svom radu &bdquo;Druga Nefertiti: simbolične restitucije&ldquo;. Iako je Simonovo ime danas ovjekovečeno u &bdquo;Galeriji Džejmsa Simona&ldquo;, glavnom ulazu Muzejskog ostrva u Berlinu, njegovi napori da vrati bistu izbrisani su iz zvanične nemačke istorije.Planirana razmena nije se ostvarila, kao ni novi poku&scaron;aj 1933. godine. Tada je nacistički vođa Herman Gering želeo da pridobije Egipat na stranu Nemačke vraćanjem biste, ali je Hitler, veliki obožavalac Nefertiti, to blokirao. &bdquo;Nikada neću predati glavu kraljice&ldquo;, rekao je.Preživela Drugi svetski rat u plastičnoj kesiNemačka je godinama tvrdila da je bista previ&scaron;e krhka da bi se transportovala nazad u Egipat. Istoričar Sebastijan Konrad, iako priznaje da nije stručnjak za tu temu, podseća:&bdquo;Na kraju Drugog svetskog rata stavili su je u plastičnu kesu i čuvali u rudniku soli u Tiringiji. Posle toga je preme&scaron;tena u Vizbaden. Dakle, već je preživela dosta putovanja &mdash; ne samo iz Kaira do Berlina.&ldquo;Su&scaron;tinsko pitanje za NemačkuBerlin je trenutno angažovan na vraćanju kolonijalnih predmeta, posebno kroz restituciju Beninskih bronzi Nigeriji. Iako je to bio rezultat dugogodi&scaron;njih kampanja aktivista, taj potez bio je delimično olak&scaron;an time &scaron;to je deo od 512 predmeta mogao biti vraćen Nigeriji, dok je drugi deo ostao izložen u Humbolt forumu kao dugoročni zajam.Nefertiti, naravno, nema pandan. Ipak, istoričari Konrad i Cimerer smatraju da postoje alternative zadržavanju originala: kopija biste, izložena zajedno s pričom o njenom pronalasku i naporima za restituciju, &bdquo;sigurno bi bila ubedljiva&ldquo;, kaže Konrad.&bdquo;Ono &scaron;to bi nedostajalo jeste takozvana &lsquo;aura autentičnosti&rsquo;&ldquo;, dodaje Cimerer. &bdquo;Ali treba se zapitati &mdash; da li berlinski muzej treba da profitira od te &lsquo;aure&#39;, ako je ona zaprljana kolonijalnom nepravdom? Po mom mi&scaron;ljenju &mdash; ne treba.&ldquo;

Istoričari tvrde: Nefertiti treba da se vrati Egiptu

0 Komentari