"Nirnberg"; Rasel Krou u ulozi Hermana Geringa

&bdquo;Nirnberg&ldquo; je ono &scaron;to se nekada nazivalo &bdquo;oskarovskim filmom&ldquo;, ili, manje laskavo, &quot;mamcem za Oskara&quot;. Film reditelja Džejmsa Vanderbilta obrađuje temu ogromne istorijske težine &ndash; suđenje nacističkom vođi Hermanu Geringu u Nirnbergu. Za glavne uloge su angažovani oskarovci Rasel Krou i Rami Malek, u produkciji u koju i inače ulažena značajna sredstva.Za razliku od prethodnih filmova o ovim procesima, Vanderbiltov film nije sudska drama, već psiholo&scaron;ki triler zasnovan na knjizi Džeka El-Haja &quot;Nacista i psihijatar&quot;.Film &quot;Nirnberg&quot; (u originalu, Nuremberg) se fokusira na intervjue između Geringa (Krou), komandanta Luftvafe i drugog najmoćnijeg čoveka Rajha, odmah iza Hitlera - i vojnog psihologa, potpukovnika Daglasa Kelija (Malek), koji mora da proceni da li je nacistički lider mentalno sposoban da mu se sudi.Keli je mlad, ambiciozan i opsednut prirodom zla. &quot;&Scaron;ta ako bismo mogli da seciramo zlo?&quot; &ndash; pita se na početku. &quot;&Scaron;ta to Nemce čini drugačijima od nas?&quot;Odgovor je: malo toga.U svojoj knjizi &quot;22 ćelije u Nirnbergu&quot;, Keli je zaključio da su nacisti, uključujući Geringa, na suđenju bili obični ljudi: možda ambiciozni i okrutni narcisi, ali ne psihopate &ndash; i upozorio da sposobnost za zlo razmera nacizma nije nemačka specifičnost, već da postoji u svakom dru&scaron;tvu, pa i u američkom.To je su&scaron;tina Vanderbiltovog argumenta, egzistencijalno upozorenje koje prožima čitav film &quot;Nirnberg&quot;.Nirnber&scaron;ki procesi su počeli pre 80 godinaNirnber&scaron;ki procesi su održani od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine &ndash; na optuženičkoj klupi su bila 22 najvi&scaron;e rangirana preživela nacistička lidera, kao i &scaron;est nemačkih organizacija.Pro&scaron;lo je, dakle, 80 godina otkako je Nirnber&scaron;ki tribunal postavio temelje međunarodnog prava i uspostavio načelo &ndash; mada ne uvek i primenjeno &ndash; da zločini protiv čovečnosti ne smeju ostati nekažnjeni. Ali, sećanje na taj istorijski događaj je izbledelo, zajedno sa lekcijama koje su navodno naučene iz Drugog svetskog rata i Holokausta. Slogani, simboli i ideologija nacizma se vraćaju, prihvaćeni od strane ekstremne desnice &scaron;irom Evrope, Sjedinjenih Država i &scaron;ire. Vapaj &quot;nikad vi&scaron;e&quot; deluje aktuelnije nego ikada.Film koji podseća gledaoce da smo već pro&scaron;li tim putem, i da znamo gde vodi, čini se kao vredan poduhvat. Ali, film &quot;Nirnberg&quot; deluje začuđujuće isprazno: delo sjajne spolja&scaron;njosti, no vi&scaron;e predstava nego proces.Uglancana produkcija u sudaru sa užasima koje prikazujeTema &quot;Nirnberga&quot; nije izgubila na aktuelnosti, ali Vanderbiltov film deluje staromodno &ndash; u najgorem smislu te reči. To je &quot;velika&quot; produkcija koja zaobilazi sopstvene zaključke umesto da se s njima suoči.Vanderbiltov Gering nikada nije običan čovek koji je postao monstrum, već uvek veći od života. Kako bi i mogao biti drugačiji, kad ga tumači Rasel Krou, &bdquo;Gladijator&ldquo; lično?Ipak, gluma u &quot;Nirnbergu&quot; je izvanredna - naročito Rasel Krou, u ulozi korpulentnog, lukavog Hermana Geringa, čija je svaka &scaron;ala i opaska strate&scaron;ki proračunata. Scene suočavanja, bilo u prostoriji za ispitivanje ili u sudnici, ve&scaron;to su režirane. Produkcijski dizajn je uglađen, tačno onakav kakav se očekuje od holivudskog filma s ambicijom da bude &quot;veliki&quot;.Ali taj sjaj je u sukobu sa užasom koji prikazuje. Režiser je hteo da snimi film o moralnom suočavanju, ali se zadovoljio filmom o performansu: Geringovom na sudu, glumaca pred kamerom i samog Holivuda pred sopstvenom save&scaron;ću.U jednom ključnom trenutku, tužioci prikazuju snimke koncentracionih logora. Vanderbilt odlučuje da prikaže autentične slike. Umesto da film time dobije na težini, prizori unakaženih, izgladnelih tela samo jo&scaron; vi&scaron;e ističu koliko sve ostalo deluje uvežbano i ve&scaron;tački.To je potpuna suprotnost onome &scaron;to je Džonatan Glejzer postigao u svom Oskarom nagrađenom filmu &quot;Zona interesa&quot; &ndash; čije svedeno, nedramatizovano insceniranje, snimljeno u prirodnom svetlu, bez muzičke pratnje, pojačava banalnost monstruoznosti komandanta Au&scaron;vica, Rudolfa Hesa.EPA-EFE/RICCARDO ANTIMIANIPosledice Nirnber&scaron;kih procesaSpektakl u sredi&scaron;tu filma &bdquo;Nirnberg&quot; deluje jo&scaron; ispraznije ako se pogleda stanje međunarodnog prava danas. Na kraju bi trebalo da aplaudiramo pobedi pravde, ali Međunarodni krivični sud u Hagu, naslednik Nirnberga, učinio je malo da spreči savremene zločine, poput onih u Ukrajini i Gazi.Tokom decenija snimljeno je vi&scaron;e filmova i dokumentaraca o Nirnber&scaron;kim procesima, među njima i klasik Stenlija Kramera iz 1961. &bdquo;Presuda u Nirnbergu&ldquo; sa Spenserom Trejsijem, Bertom Lankasterom, Marlen Ditrih i Maksimilijanom &Scaron;elom u glavnim ulogama. Film je bio nominovan za jedanaest Oskara, osvojio dva, a 2013. je uvr&scaron;ten u Nacionalni registar američke Kongresne biblioteke kao delo &bdquo;kulturno, istorijski ili estetski značajno&ldquo;. Ono &scaron;to je Kramerevu &bdquo;Presudu u Nirnbergu&ldquo; učinilo večnom jeste spremnost da ne optuži samo Nemce, već i publiku koja ga gleda. U Vanderbiltovom &bdquo;Nirnbergu&ldquo; toga nema. On dotiče tu opasnu misao &ndash; &bdquo;&Scaron;ta ih razlikuje od nas?&ldquo; &ndash; ali se povlači u sigurnost istorijske distance. Rezultat je film o zlu koji je isuvi&scaron;e brižljivo osvetljen da bi se usudio da se uprlja.Na kraju, &bdquo;Nirnberg&ldquo; ne podbacuje zbog nedostatka zanatske ve&scaron;tine, već zbog nedostatka uverenja. Pitanja koja pokreće &ndash; o odgovornosti, saučesni&scaron;tvu i krhkosti međunarodne pravde &ndash; ne mogu biti aktuelnija. A ipak, uprkos svom sjaju i snazi, film nikada ne napu&scaron;ta sudnicu. On rekonstrui&scaron;e istoriju, ali se s njom ne suočava istinski.

"Nirnberg"; Rasel Krou u ulozi Hermana Geringa

4 Komentari