Kinezi imaju analogni čip koji je hiljadu puta brži od najnaprednijih procesora

Jo&scaron; impresivnije, njegovi tvorci tvrde da novi čip može da nadma&scaron;i najmoćnije grafičke procesorske jedinice (GPU) &quot;Envidije&quot; i AMD-a i do 1.000 puta.U novoj studiji objavljenoj 13. oktobra u časopisu Nature Electronics, istraživači sa Univerziteta u Pekingu navode da njihov uređaj re&scaron;ava dva ključna problema &ndash; energetska i ograničenja u vezi sa količinom podataka sa kojima se suočavaju digitalni čipovi u oblastima ve&scaron;tačke inteligencije i 6G tehnologije, kao i &quot;vekovni problem&quot; slabe preciznosti i nepraktičnosti koji je dugo sputavao analogno računanje.Kada je čip testiran na složenim komunikacionim zadacima, uključujući matrične inverzije kori&scaron;ćene u sistemima sa velikim brojem ulaza i izlaza koji su osnova bežičnih tehnologija, pokazao je istu tačnost kao standardni digitalni procesori, ali je tro&scaron;io oko 100 puta manje energije.Nakon dodatnih pode&scaron;avanja, istraživači su rekli da je uređaj nadma&scaron;io performanse najmoćnijih GPU čipova, poput &quot;Envidija Iks100&quot; i &quot;AMD Vega 20&quot;, čak i do 1.000 puta. Oba ova čipa su ključna za obuku modela VI. Primera radi, &quot;Envidija Iks100&quot; je novija verzija A100 grafičkih kartica koje je &quot;OpenAI&rdquo; koristio za treniranje ChatGPT-a.Novi uređaj je napravljen od nizova memorijskih ćelija tipa RRAM (resistive random-access memory) koje skladi&scaron;te i obrađuju podatke tako &scaron;to menjaju otpornost protoka električne struje kroz svaku ćeliju.Za razliku od digitalnih procesora koji računaju pomoću binarnih 1 i 0, analogni dizajn obrađuje informacije kao kontinuirane električne struje kroz mrežu svojih RRAM ćelija. Na taj način, čip obrađuje podatke direktno u svom hardveru, bez potrebe za energetski zahtevnim prenosom informacija između procesora i spoljne memorije.&quot;Sa porastom aplikacija koje koriste ogromne količine podataka, digitalni računari suočavaju se sa izazovima, posebno zato &scaron;to dalja minijaturizacija tradicionalnih uređaja postaje sve teža. Na&scaron;a analiza pokazuje da analogni pristup može ponuditi 1.000 puta veći protok podataka i 100 puta bolju energetsku efikasnost od najsavremenijih digitalnih procesora, uz istu preciznost&quot;, naveli su naučnici u studiji.Shutterstock/TimeStopper69Stara tehnologija, novi trikoviAnalogno računanje nije nova pojava. Naprotiv, veoma je staro. Mehanizam sa Antikitere, pronađen uz obalu Grčke 1901. godine, procenjuje se da je napravljen pre vi&scaron;e od 2.000 godina i koristio je međusobno povezane zupčanike za obavljanje proračuna.Tokom većeg dela moderne istorije računarstva, međutim, analogna tehnologija je smatrana nepraktičnom alternativom digitalnim procesorima. Razlog je taj &scaron;to se analogni sistemi oslanjaju na kontinuirane fizičke signale, poput napona ili električne struje, da bi obradili informacije, a te signale je mnogo teže precizno kontrolisati nego dve stabilne vrednosti (1 i 0) kojima barataju digitalni računari.Ipak, tamo gde analogni sistemi briljiraju jeste brzina i efikasnost. Po&scaron;to ne moraju da razlažu proračune u dugačke binarne nizove, već ih predstavljaju kao fizičke operacije u samom kolu čipa, analogni procesori mogu da obrade velike količine informacija istovremeno, uz mnogo manju potro&scaron;nju energije.To je posebno značajno za aplikacije koje zahtevaju ogromne količine podataka i energije, kao &scaron;to su VI i buduće 6G mreže, gde digitalni procesori imaju ograničenja u količini informacija koje mogu obrađivati redom, kao i u sposobnosti da u realnom vremenu procesuiraju velike količine preklapajućih bežičnih signala.Istraživači smatraju da bi najnoviji napredak u memorijskoj tehnologiji mogao ponovo da učini analogno računanje praktičnim. Tim je konfigurirao RRAM ćelije čipa u dva kruga: jedan koji obezbeđuje brzu, ali približnu računicu, i drugi koji precizira rezultat kroz iteracije, dok ne postigne tačniju vrednost.Ovakvom konfiguracijom, istraživači su uspeli da kombinuju brzinu analognog računanja sa precizno&scaron;ću digitalnog procesiranja. Ključno je i to &scaron;to je čip proizveden kori&scaron;ćenjem komercijalnog procesa proizvodnje, &scaron;to znači da bi se potencijalno mogao masovno proizvoditi.Dalja pobolj&scaron;anja električnih kola čipa mogla bi dodatno povećati njegove performanse, rekli su istraživači. Njihov sledeći cilj je razvoj većih, potpuno integrisanih čipova sposobnih da re&scaron;avaju jo&scaron; složenije probleme i to jo&scaron; većom brzinom.

Kinezi imaju analogni čip koji je hiljadu puta brži od najnaprednijih procesora

6 Komentari