Ljubav koja nije prestala: Krf i Srbi, zajednička sudbina u vremenu stradanja i nade

Put stradanja, koji je vodio preko snežnih vrleti i grobova saboraca, zavr&scaron;io se na jednom ostrvu okruženom plavim morem, Krfu.A tamo, umesto neprijatelja, Srbi su na&scaron;li bratski narod. Krfljani su im otvorili vrata svojih domova i svoje dobre du&scaron;e&hellip; podigli bolnice, delili hleb, vodu, posteljinu.Umesto straha i odbojnosti, dočekao ih je osmeh, reč utehe, i tiha molitva za sve one koji nisu stigli preko Albanije. Od tada do danas, srpski narod i Krf vezuje nevidljiva nit zahvalnosti, prijateljstva i večne ljubavi.Ljubav koja je pre&scaron;la graniceMalo ko zna da je iz tog bratstva nastala i ljubav, ona ljudska, iskrena, životna. Mnoge Krfljanke udale su se za Srbe, koji su, nakon oporavka na ostrvu, nastavili da žive ili da se vraćaju u Grčku.To nisu bile slučajne priče, već brakovi zasnovani na dubokom po&scaron;tovanju, na zahvalnosti i na spoznaji da su se srca spojila u najtežim danima.Jedna od najlep&scaron;ih priča koju Krf i danas pamti jeste ona o vlasniku čuvenog hotela &bdquo;Bela Venecija&ldquo; u centru Krfa. Taj čovek, poznat po svom gostoprimstvu i dobroti, udao je sve tri svoje ćerke za Srbe. Tako su u jednoj grčkoj kući zauvek ostala srpska imena, običaji i duh na&scaron;eg naroda. Njihovi potomci i danas žive u Grčkoj, sa ponosom govoreći o srpskim korenima koji su se ukorenili.Krf&hellip; ostrvo suza, ali i nadeNa Krfu se danas nalaze spomenici, bolnice i &scaron;kole koje čuvaju sećanje na te dane. Srpska kuća (koju obilaze masovno srpski turisti) na Korfu i ostrvo Vido svedoče o tome kako su iz stradanja i smrti nikle prijateljske veze.U dubinama Jonskog mora, gde su sahranjeni srpski vojnici, i danas se čuje ti&scaron;ina koja govori vi&scaron;e od reči.Kad Srbin dođe na Krf i zastane pred &bdquo;Plavom grobnicom&ldquo;, on ne vidi samo mesto stradanja, on vidi mesto gde je jedan narod oživeo zahvaljujući dobroti drugog. Vido i Krf nisu samo geografija, to su sveti simboli dokaz da je ljudskost jača od rata, a ljubav trajnija od smrti.Pesma kao spomenik ljubaviU narodnoj svesti, ove veze su sačuvane i kroz pesme. &bdquo;Tamo daleko&ldquo;, nastala upravo na Krfu, nije samo tužna melodija izgnanstva, to je himna jednog naroda koji se podigao i Vaskrsao iz pepela.Ali na Krfu su kasnije nastale i ljubavne pesme, inspirisane brakovima Srba i Krfljanki, melodije koje su spajale dva naroda u jedno srce.Veza koja trajeDanas, vi&scaron;e od jednog veka kasnije, Krf i Srbiju i dalje povezuje nevidljiva duhovna nit. Svake godine Srbi dolaze da se poklone svojim precima, a Krfljani ih i danas dočekuju kao svoje. Ljubav, koja je nikla iz stradanja, postala je most između naroda koji dele istu veru, isti bol i istu čast.Kad govorimo o prijateljstvu, često zaboravljamo da su najiskrenija prijateljstva rođena u te&scaron;kim vremenima. A ono između Srba i Krfljana nije obično prijateljstvo, to je zavet. Zavet da se ne zaboravi dobrota. Zavet da se sačuva sećanje.I zavet da ljubav, jednom posejana, može da traje vekovima.

Ljubav koja nije prestala: Krf i Srbi, zajednička sudbina u vremenu stradanja i nade

1 Komentari