Preminuo "najlepši dečak na svetu": Celog života slavnog glumca pratila senka prvog filma

Bjorn Andresen preminuo je u subotu, 25. oktobra, ali detalji o uzroku smrti za sada nisu poznati, prenosi Mirror.Vest o njegovoj smrti objavili su Kristian Petri i Kristina Lindstrom, reditelji dokumentarnog filma iz 2021. godine &quot;Najlep&scaron;i dečak na svetu&quot;, koji je prikazivao njegov život i karijeru.FREDRIK SANDBERG / AFP / ProfimediaAndresen je rođen u Stokholmu 1955. godine i suočio se sa ličnom tragedijom jo&scaron; kao dete &mdash; izgubio je majku kada je imao samo deset godina, a odgajala ga je baka, koja ga je podstakla da se bavi glumom i manekenstvom.Glumačku karijeru započeo je veoma mlad, imao je samo 15 godina kada je zaigrao u filmu &quot;Smrt u Veneciji&quot;. U njemu je tumačio Tadžija, dečaka koji postaje opsesija starijeg mu&scaron;karca. Ta uloga ga je preko noći lansirala i donela mu svetsku slavu.O filmu &quot;Najlep&scaron;i dečak na svetu&quot; nekada je pisao Nenad Polimac, prenosi Jutarnji list.&quot;Bio je kerubinski Tadžio iz filma Luchina Viscontija &#39;Smrt u Veneciji&#39;, dečak koji svojim znatiželjnim pogledima opčinjava postarijeg kompozitora Gustava fon A&scaron;enbaha (Dirk Bogard).&quot;Ovaj film je premijerno prikazan na filmskom festivalu Sundance. Film je bio dobro primljen, iako su mnogi smatrali da reditelji nisu dovoljno duboko u&scaron;li u život svog junaka &mdash; momka koji je sa samo 16 godina postao svetska senzacija, a potom gotovo nestao iz javnosti.Godine 1970. Luchino Visconti je tražio glumca za ulogu Tadžija, mladog poljskog plemića koji letuje u Veneciji. Brzo se odlučio za mladog &Scaron;veđanina Andresena, koji je već imao filmsko iskustvo &mdash; igrao je manju ulogu u popularnom &scaron;vedskom filmu &quot;&Scaron;vedska ljubavna priča&quot;. Na londonskoj premijeri filma sledeće godine, Visconti ga je predstavio kao &quot;najlep&scaron;eg dečaka na svetu&quot;, a potom je s njim potpisao trogodi&scaron;nji ugovor i pratio njegovu karijeru.Tih godina mnogo se pričalo o tome da li je Andresen homoseksualac, s obzirom na to da je glumio u filmu jednog od najpoznatijih svetskih gej reditelja, koji svoje sklonosti nikada nije skrivao. Međutim, glumac je to o&scaron;tro negirao: &quot;Istina je da je u filmskoj ekipi bilo mnogo homoseksualaca, uključujući i Dirka Bogarda, ali ja nisam bio ni sa kim od njih u vezi.&quot;Nije mu se dopalo kada ga je Viskonti jedne večeri odveo u gej bar, gde se, kako je kasnije rekao, &quot;osećao kao izloženo meso&quot; &mdash; svi su zurili u njega, naročito starija gospoda. Neobično, ali kasnije je ipak godinu dana živeo u Parizu, gde ga je uzdržavao bogati gej biznismen; tu se njegova ispovest o takvim odnosima zavr&scaron;ava. Odbijao je uloge u homoerotskim pričama i okrenuo se muzici.Andresen je studirao u muzičkoj &scaron;koli u Stokholmu i snimio je nekoliko pop pesama koje su bile vrlo popularne u Japanu. Tamo je i film &quot;Smrt u Veneciji&quot; doživeo veliki uspeh, a japanski autori animea i mange kasnije su koristili njegov lik kao inspiraciju za svoje junake.Najveće priznanje dobio je mnogo kasnije &mdash; od studenata koji nisu znali za Viscontija ni za &quot;Smrt u Veneciji&quot;, ali su ga smatrali sjajnim predavačem. Bio je i član grupe &quot;Sven Eric&rsquo;s Dance Band&quot;, koju je napustio pre tri godine. Filmska karijera mu je, kako je sam govorio, &quot;bila svesno zapu&scaron;tena&quot; &mdash; dobijao je uglavnom sporedne uloge, iako je igrao i u prestižnim TV serijama kao &scaron;to su &quot;Wallander&quot; i &quot;Jordskott&quot;.Privatno, bio je oženjen pesnikinjom Suzanom Roman, s kojom ima jedno dete. Razveli su se, a o detetu se najvi&scaron;e brinula majka. Andresenov stan bio je, prema svedočenjima, u vrlo zapu&scaron;tenom stanju, pa su ga povremeno pomagali i socijalni radnici, dok mu sada&scaron;nja partnerka povremeno dolazi da sredi prostor.Godine 1983. feministkinja Germein Grir stavila je njegovu fotografiju iz filma &quot;Smrt u Veneciji&quot; na naslovnicu svoje knjige &quot;Najlep&scaron;i dečak&quot;. Andresen je zbog toga bio besan: &quot;Niko me nije pitao za dozvolu. Nisam želeo da me taj film prati do smrti.&quot; Ipak, izdavač je objasnio da je tražio saglasnost fotografa Dejvida Bejlija, koji je imao autorska prava &mdash; i dobio ju je. Glumac je uzalud protestovao da je on taj na fotografiji, ali knjiga je objavljena tačno onako kako je autorka želela.&Scaron;ta god da je poku&scaron;avao, Bjorn Andresen se, izgleda, nikada nije oslobodio senke Tadžija ni &quot;Smrti u Veneciji&quot;.U neobičnom hororu &quot;Festival straha&quot; (Midsommar) pojavio se u ulozi starca po imenu Stan. U toj potresnoj sceni prikazan je ritual poganskog kulta: članovi koji napune 72 godine penju se na visoku stenu i skaču naglavačke na kamenje. Njegov lik preživi pad, ali ga potom zajednica odmah ubija. Malo ko je prepoznao da je taj ispijeni, sedokosi starac zapravo on &mdash; nekada&scaron;nji &quot;najlep&scaron;i dečak na svetu&quot;.

Preminuo "najlepši dečak na svetu": Celog života slavnog glumca pratila senka prvog filma

9 Komentari