Elena Fric: "Evropa je izgubila suverenitet – Srbija je jedna od retkih koja ga još brani"

Kao kandidatkinja u izbornoj jedinici Landshut&ndash;Kelheim, poznata je po stavovima koji traže povratak suverenosti evropskih država i realnu, a ne ideolo&scaron;ku politiku prema Istoku i Zapadu. Kritična prema briselskoj birokratiji i američkom uticaju, Fricova otvoreno govori o krizi nemačke privrede, gubitku evropske samostalnosti i pravu Srbije da vodi nezavisnu politiku. Zbog toga njeni nastupi izazivaju pažnju i van nemačkih granica, a njen glas razuma sve če&scaron;će se čuje u politički osetljivim vremenima.Intervju za portal Srpski Ugao prenosimo u celosti: Kako komentari&scaron;ete to &scaron;to Sjedinjene Američke Države uvode sankcije zbog energetskih projekata i državama koje nisu članice Evropske unije, uključujući i Srbiju, čija se naftna industrija na&scaron;la na udaru? Smatrate li to političkim pritiskom ili poku&scaron;ajem kontrole regionalnog trži&scaron;ta?&quot;Američka politika sankcija nije moralni, već ekonomski instrument. Njena svrha nije demokratija, već očuvanje geopolitičke dominacije. Kada Va&scaron;ington blokira energetske projekte u Srbiji ili drugim državama van EU, cilj je da se spreči stvaranje infrastrukture koja bi mogla da funkcioni&scaron;e nezavisno od dolara i američkog uticaja. Evropa se u taj sistem dobrovoljno uklopila. Raskid sa Rusijom i zavisnost od skupog američkog tečnog gasa nisu izraz strate&scaron;ke autonomije, već geopolitičke trgovine &ndash; politička poslu&scaron;nost u zamenu za ekonomski gubitak. Nemačka gubi industriju, Amerika dobija trži&scaron;te. Za Srbiju to znači dvostruki pritisak iz Brisela pretnje &#39;usklađivanjem&#39;, iz Va&scaron;ingtona sankcije. U osnovi, radi se o istom &ndash; ograničavanju nacionalne slobode. Pitanje vi&scaron;e nije pravno, već sistemsko, može li evropska država danas da vodi sopstvenu energetsku politiku ako se ne poklapa sa interesima Sjedinjenih Država?&quot;Koji su danas najveći problemi građana u Nemačkoj i na koji način ih ljudi najvi&scaron;e osećaju u svakodnevnom životu &ndash; kroz ekonomiju, migracije, bezbednost ili druge aspekte?&quot;Nemačka se nalazi u dubokoj strukturalnoj krizi koja ne potiče iz ekonomskog ciklusa, već iz pogre&scaron;ne političke orijentacije. Država je decenijama živela od jeftine energije, snažne industrije i međunarodne predvidljivosti &ndash; a upravo to danas nestaje. Odluka da se prekine saradnja s Rusijom, da se industrija &#39;zeleno transformi&scaron;e&#39; i da se migracija prepusti stihiji, stvorila je haos. Vlada to naziva &#39;transformacijom&#39;, ali u stvarnosti se radi o politički izazvanom slomu. Energointenzivne fabrike odlaze, a stanovni&scaron;tvo se suočava sa rastućim tro&scaron;kovima i nesigurno&scaron;ću. Ta politika nema ekonomski smisao, već geopolitičku pozadinu: Nemačka treba da se odvoji od Evroazije i čvrsto veže za američki prostor. Dok u Va&scaron;ingtonu govore o &#39;savezu vrednosti&#39;, prosečan Nemac gubi kupovnu moć, dom i sigurnost. Zemlja osiroma&scaron;uje ne zato &scaron;to ne može, već zato &scaron;to joj nije dozvoljeno. Dok Berlin drži moralne govore o &#39;klimaneutralnosti&#39;, srednji sloj se pita kako da plati sledeći račun za struju. Taj jaz ne stvara &#39;populiste&#39;, već pokret otpora koji traži ne&scaron;to sasvim prirodno &ndash; politiku zdravog razuma i nacionalnog interesa&quot;.Kako tumačite jačanje patriotskih i suverenističkih pokreta &scaron;irom Evrope? Da li predsednika Srbije Aleksandra Vučića vidite kao jednog od lidera takve političke struje?&quot;Uspon patriotskih i suverenističkih pokreta nije prolazni trend, već reakcija na sistem koji je politiku denacionalizovao i odgovornost razvodnio. Godinama se suverenitet prikazivao kao opasnost, a sada se vidi posledica. Evropa funkcioni&scaron;e tehnički, ali je politički prazna. Ti pokreti ispunjavaju vakuum &ndash; oni izražavaju želju naroda da ponovo budu subjekti svoje istorije, a ne objekti briselske administracije.To &scaron;to ih elite nazivaju &#39;populistima&#39; samo je način da ih diskredituju. U su&scaron;tini, oni zastupaju najdemokratskije načelo: da odluke treba da se donose tamo gde se i osećaju njihove posledice. Vučić u tom kontekstu zauzima posebno mesto &ndash; nije ideolog, već pragmatičar. Razume da u multipolarnom svetu ni slepo vezivanje za Zapad ni demonstrativno okretanje Istoku nisu re&scaron;enja. Suverenitet znači razgovarati sa svima, ali ne zavisiti ni od koga. Upravo ta pozicija čini Srbiju sumnjivom zapadnim birokratama: nije neposlu&scaron;na, već nezavisna &ndash; a to je danas dovoljan razlog da bude progla&scaron;ena &#39;problemom&#39;&quot;.Kako komentari&scaron;ete proteste koji su se de&scaron;avali u Srbiji i to &scaron;to su nai&scaron;li na podr&scaron;ku Evropske unije, iako su imali destabilizujući efekat na institucije? Slažete li se sa ocenom predsednika Vučića da je reč o poku&scaron;aju obojene revolucije?&quot;Ti protesti nisu spontani ni isključivo domaći. Oni su deo već poznatog scenarija &ndash; kao u Gruziji, Ukrajini ili Jermeniji. Kada neka balkanska država poku&scaron;a da vodi nezavisnu politiku, pojavljuju se &#39;civilni pokreti&#39; koji su organizovani, finansirani i medijski podržani iz inostranstva. To se zove &#39;demokratizacija&#39;, ali u su&scaron;tini znači &ndash; kontrola. Destabilizacijom Srbije &scaron;alje se poruka celoj regiji: neutralnost nije dozvoljena. EU i SAD ne prihvataju suveren prostor između Istoka i Zapada. Vučićeva ocena o poku&scaron;aju obojene revolucije nije propagandna, već realistična. Mehanizmi su uvek isti &ndash; provokacije, medijska kampanja, diplomatski pritisak. Cilj: oslabiti svaku vlast koja ne pristaje na potpunu potčinjenost. Ironija je da oni koji u Briselu govore o &#39;evropskim vrednostima&#39; podržavaju akcije koje ru&scaron;e institucije druge države&quot;.U kojim oblastima bi Srbija i Nemačka mogle da unaprede međusobne odnose i postoji li politička volja u Berlinu za dublju saradnju sa Beogradom?&quot;Odnosi Srbije i Nemačke su privredno jaki, ali politički asimetrični. Berlin Balkan i dalje vidi kao periferiju koju treba &#39;evropeizovati&#39;, a ne kao ravnopravan prostor. To je pogre&scaron;no. Srbija nije zaostatak, već čvori&scaron;te između Evrope i Evroazije. Nemačke firme to već prepoznaju &ndash; Bosch, Siemens, ZF proizvode u Srbiji jer ovde jo&scaron; postoji industrijska logika. Politički, međutim, vlada nepoverenje, jer svaka srpska odluka koja odudara od briselske linije tumači se kao &#39;proruska&#39;. Umesto moralizovanja, Berlin bi trebalo da se vrati realpolitici &ndash; da sarađuje tamo gde se interesi poklapaju. To bi bila prava evropska politika, oslobođena tutorstva Va&scaron;ingtona&quot;. Kakav je va&scaron; stav prema samoprogla&scaron;enoj nezavisnosti Kosova i činjenici da veliki broj članica EU, uključujući i Nemačku, priznaje Kosovo, dok druge ne?&quot;Jednostrano progla&scaron;enje nezavisnosti Kosova ostaje presedan koji je potkopao međunarodni poredak. Oni koji su 1999. pogazili suverenitet Jugoslavije, a 2008. priznali otcepljenje, otvorili su vrata selektivnoj primeni međunarodnog prava. Zapadne sile koje se zaklinju u &#39;poredak zasnovan na pravilima&#39; zapravo su ga tada ukinule. Za Nemačku je to bio čin lojalnosti Va&scaron;ingtonu, ali posledice su dalekosežne: ako se jednom prizna secesija, onda se drugde ne može verodostojno osporavati, ni u Ukrajini, ni u &Scaron;paniji. Srbija je tu dosledna, brani načelo koje je Evropa sama stvorila &ndash; nepovredivost granica. Kosovo nije lokalni problem, već test iskrenosti evropskih vrednosti&quot;.Kako komentari&scaron;ete svakodnevne represivne mere koje vlasti u Pri&scaron;tini sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji &ndash; hap&scaron;enja, oduzimanje imovine, montirane optužnice i pritiske koji primoravaju porodice da se iseljavaju? Smatrate li da Evropska unija pokazuje dvostruke standarde kada je reč o za&scaron;titi prava Srba na Kosovu u poređenju s drugim manjinama u Evropi?&quot;Situacija Srba na Kosovu jeste sramota evropske politike. Dok Brisel govori o ljudskim pravima, ćuti pred svakodnevnim kr&scaron;enjima tih prava od strane pri&scaron;tinskih vlasti. Policijske akcije, oduzimanja imovine, montirani procesi &ndash; sve to se prećutno toleri&scaron;e. EU primenjuje dvostruke standarde gde je politički korisno, brani manjine, gde smeta njenim planovima, okreće glavu. Sever Kosova živi pod stalnim pritiskom &ndash; ekonomski, administrativno i bezbednosno. Cilj je jasan: da Srbi sami napuste teritoriju. Briselski sporazum iz 2013. godine predvideo je autonomna prava za srpske op&scaron;tine &ndash; ni&scaron;ta od toga nije sprovedeno. Umesto posrednika, EU je postala garant statusa kvo, dakle nepravde. Srbija ostaje jedina koja se poziva na međunarodno pravo, dok tzv. &#39;pravila&#39; Zapada važe samo kada im odgovara. To je najveća tragedija savremene Evrope &ndash; gubitak doslednosti i moralnog kompasa&quot;.Pogled redakcije portala Srpski UgaoIntervju sa Elenom Firc pokazuje koliko su evropska politika i medijska percepcija Srbije podložne stereotipima i pritiscima. U vremenu kada se suverenitet smatra grehom, svaka reč razuma zvuči kao pobuna. Upravo zato, njeni stavovi, ma koliko provokativni delovali, otvaraju prostor za raspravu o onome &scaron;to Evropa uporno izbegava: pravu nezavisnost mi&scaron;ljenja i odlučivanja.

Elena Fric: "Evropa je izgubila suverenitet – Srbija je jedna od retkih koja ga još brani"

2 Komentari