Kolumna Ljiljane Smajlović za Euronjuz: "Politika kao sudbina"

Tekst prenosimo u celosti.&quot;Pita me odlična mlada novinarka za&scaron;to sam tu skoro u nekoj televizijskoj emisiji oćutala opasku Suzane Vasiljević o izmi&scaron;ljanju Milo&scaron;evićevog rata protiv Crne Gore zarad boravka na Sv. Stefanu u jesen 1999. godine.Možda nije lepo da se hvalim, ali ja sam se tom izmi&scaron;ljenom ratu rugala u realnom vremenu, jo&scaron; onog davnog novembra 1999. Nisam čekala da prođe 26 godina.Ko ne veruje, uveriće se ako na mreži potraži NIN broj 2551 od 18.novembra te za nas kobne godine, i moj uradak pod naslovom &#39;Privatni rat Veslija Klarka&#39;. Nije te&scaron;ko.Teže je meni da gledam kako se gomila licemera iz moje profesije pretvara da pojma nema o čemu govori medijska savetnica Aleksandra Vučića kada priča o svom radu za BBC u vremenu pre i posle NATO bombardovanja. Razumem da opozicionim redakcijama curi voda na usta na pomisao da Vučićevu savetnicu uhvate u laži, uteraju u laž ili nabede da je lažljivica: to im je možda u opisu posla. Ali ko se u novinarstvu jo&scaron; razmeće nepoznavanjem istorije svoje zemlje i nerazumevanjem međunarodnih prilika u kojim se u odsudno vreme na&scaron;la?Možda su kolege traume potisnule u sećanju, ili ne zameraju previ&scaron;e vojnom paktu koji nas je bombardovao. Ali da se javno hvale svojom ignorancijom, to je u novinarskoj profesiji i dalje bizarno. Milion stvari ne znamo, ali se obično raspitamo pre nego &scaron;to se javno oglasimo - čak i ako nam od političkog besa pena izlazi na usta.Zato evo, ukratko, &scaron;ta se te jeseni i zime kuvalo u i oko Crne Gore.Već početkom oktobra 1999. američki general Vesli Klark, kog crnogorski Monitor po zavr&scaron;etku bombardovanja slavi kao &#39;pobednika vazdu&scaron;nog rata nad Jugoslavijom&#39;, oficijelno traži dozvolu Pentagona da sačini detaljne vojne planove za eventualno dejstvo NATO u Crnoj Gori. Za&scaron;to bi NATO vojno delovao u Crnoj Gori? Jer Klarka &#39;brine mogućnost&#39; da Milo&scaron;ević upotrebi Vojsku Jugoslavije kako bi sprečio osamostaljenje i nezavisnost Crne Gore od Savezne Republike Jugoslavije. Ministar odbrane Vilijam Koen i &scaron;ef General&scaron;taba Henri &Scaron;elton izdaju odobrenje da se, &#39;za svaku eventualnost&#39;, prave planovi za rat u CG. Vrlo brzo te planove počinju da prave i druge NATO zemlje.Američka &scaron;tampa o tome javlja već početkom novembra. Kontekst je jasan: Klark te zime odlazi u penziju a Milo&scaron;ević je jo&scaron; na vlasti, i američki general se upinje da ubedi politički i vojni vrh svoje zemlje da posao promene režima u Beogradu ne ostane nedovr&scaron;en. Jo&scaron; je 1.jula 1999., u prvom nastupu pred Senatom SAD kazao da jugoslovenski predsednik &#39;priprema snage, prikuplja obave&scaron;tajne podatke&#39; i &#39;sposoban je da krene u akciju protiv Đukanovića&#39;. U to vreme ni Bela kuća ni NATO nemaju vojnog plana za slučaj &#39;agresije Vojske Jugoslavije na Crnu Goru&#39; koju Klark najavljuje, ali je do oktobra general izgleda uspeo da ubedi dovoljno ljudi da su &#39;kontingentni planovi&#39; za tu eventualnost smisleni.I Milo je prizivao NATO u pomoć. Uostalom, BBC je jo&scaron; tokom bombardovanja (23.maja) javljao kako Đukanović upozorava da će Milo&scaron;ević, ukoliko NATO ne ishoduje njegov odlazak sa vlasti, posle bombardovanja izazivati &#39;čitav niz drugih konflikata u Sandžaku, Vojvodini i Crnoj Gori&#39;.Mi sada sa sigurno&scaron;ću znamo, kao &scaron;to smo i tada mogli znati, da nikakve agresije Vojske Jugoslavije na Crnu Goru neće biti. U Beogradu smo se smejali &scaron;to je Klark Kongresu pričao da Milo&scaron;ević provodi &quot;kampanju etničkog či&scaron;ćenja niskog intenziteta u muslimanskom delu Sandžaka u Srbiji, blizu crnogorske granice, &scaron;to delom ima za cilj da Đukanoviću po&scaron;alje zastra&scaron;ujući politički signal&quot;. To je tada bila novina čak i za lidera Stranke demokratske akcije Sulejmana Ugljanina, koji se nije ni oglasio tim povodom, dok je &quot;New York Times&quot;, valjda po automatizmu, sa Klarkovog slu&scaron;anja u Kongresu izvestio kako &#39;Milo&scaron;evićeva vojska u Sandžaku provodi etničko či&scaron;ćenje etničkih Albanaca&#39;.Ali je zato plan &scaron;to ga je Vesli Klark pripremio za slučaj da &#39;Crna Gora postane popri&scaron;te sledećeg NATO rata&#39;, kako je američka &scaron;tampa izve&scaron;tavala, predvideo da amfibijske jedinice, među kojim bi bilo vi&scaron;e od 2000 američkih marinaca, munjevitom akcijom zauzmu luku Bar (gde bi navodno &quot;neutralisale&quot; jugoslovensku mornaricu, naročito &#39;dve podmornice na dizel gorivo i nekoliko brodića opremljenih krstarećim raketama&#39;) i aerodrom u Podgorici. (U Podgoricu bi se uputila &#39;vazdu&scaron;na brigada koja bi se spustila helikopterima&#39;, a za to vreme bi ratni avioni osiguravali nebo i gađali eventualne tačke otpora.)No Amerikanci su javljali i da se &#39;neimenovani visoki zvaničnici administracije i Pentagona&#39; pla&scaron;e da general Klark &#39;ne izazove rat u Crnoj Gori umesto da ga predupredi&#39; jer je &#39;poznat po zagovaranju agresivnih dejstava protiv Milo&scaron;evića&#39;. Citiran je zvaničnik Pentagona po kom &#39;ljude brine slanje takvog signala. Lako se prelazi granica izmedju pravljenja planova za svaku eventualnost i aktiviranja tih planova u stvarnom životu&#39;. Drugi oficiri tvrdili su da bi &quot;kopneni rat NATO u brdovitoj Crnoj Gori&quot; proizveo &#39;horor scenario&#39; u kom bi pokreti trupa bez podr&scaron;ke oklopnih jedinica (koje bi se sporo kretale po lo&scaron;im putevima) bili prava &#39;noćna mora&#39;.Bilo pa pro&scaron;lo, reći će neko. Pa &scaron;ta ako je zbog ovakvih planova mala vojska stranih novinara i njihovih prevodilaca mesecima &#39;dežurala&#39; na Sv. Stefanu? Imalo se, moglo se. Amerikanci kažu, ako je na trži&scaron;tu potražnja za morskim sirenama, na trži&scaron;tu će biti morskih sirena. Kad NATO pravi &#39;kontingentne&#39; planove za rat, i redakcije prave planove da prate taj rat, da budu na licu mesta ako i kada počne. Pa makar rat morali da čekaju na Sv. Stefanu.Je li ovo uop&scaron;te važno? I po čemu znam da jeste?Pa po tome &scaron;to su dve moćne televizije i nekoliko &scaron;tampaniih i onlajn medija u Srbiji upravo poku&scaron;ali da slažu da se nije desilo. Da Klark nije izmi&scaron;ljao da će u Crnoj Gori izbiti rat pre nego &scaron;to on ode u penziju. Da se zapadni mediji za taj rat nisu spremali. Da za tu eventualnost nisu imali lokalne &#39;fiksere&#39; i hotelske sobe. Da zapadne vlade nisu finansirale novinarstvo koje će potvrditi da se &#39;Milo&scaron;ević sprema da izvr&scaron;i agresiju na Crnu Goru&#39;. Da lokalci nisu pisali projekte za donacije u te svrhe&hellip;Valjda niko nije toliko naivan da misli da se sa takvim novinarstvom u međuvremenu prestalo. Da, primera radi, 2016. nije izmi&scaron;ljen farsični ruski plan svrgavanja Mila Đukanovića uz pomoć nekoliko penzionera iz Srbije i oružja koje nikad niko nije video jer je tobož bačeno u Skadarsko jezero.Ili da nije izmi&scaron;ljano Sadamovo &#39;oružje za masovno uni&scaron;tenje&#39;.I da u akciji promene iračkog režima nisu dobrovoljno, ali vrlo poletno, učestvovali najugledniji mediji na svetu, uključujući i BBC.Davno pre nego &scaron;to je smi&scaron;ljen termin &#39;fejk njuz&#39;.&quot;

Kolumna Ljiljane Smajlović za Euronjuz: "Politika kao sudbina"

1 Komentari