"Protesti u Srbiji su pokušaj destabilizacije; Vučić tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji – da bude most"

Kaže da su, prema njegovom uverenju, prioriteti &quot;odbrana Italije i njenih granica&quot; i podseća da je Liga, kako navodi, 1999. godine bila jedina koja je glasala protiv bombardovanja SRJ. Pavesi je i humanitarac: kao student pokrenuo je akcije pomoći progonjenim hri&scaron;ćanima i tada se zainteresovao za pitanje Kosova i Metohije. U razgovoru za &quot;Srpski Ugao&quot; posebno se osvrće na proteste u Srbiji i njihovu pozadinu, kao i na pitanje Kosova i Metohije.Govoreći o aktuelnim političkim napetostima, Pavesi smatra da su &quot;protesti u Srbiji poku&scaron;aj destabilizacije&quot;.&quot;Vidimo slične obrasce pritiska i na lidere kao &scaron;to su Orban ili Meloni. Naravno, uvek ima iskrenog, spontanog nezadovoljstva, posebno kod mladih koji ponekad pribegavaju nasilju usled nagomilanih tenzija. Ali kada se politički protest preko noći prelije u pokret mase, gotovo sigurno postoji finansijska i logistička podr&scaron;ka od spolja, a cilj je oslabiti vladu i zaustaviti kurs koji spoljnim akterima ne odgovara.&quot;&quot;Vučić je poku&scaron;avao da normalizuje Balkan. Nakon početka rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku razumeo je da je sledeća varnica moguća upravo na Balkanu i da bi to moglo prerasti u &scaron;iri rat. Zato je tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji &ndash; da bude most, da se traži mir, &scaron;to Evropa nije uradila. Organizovao je izbore, pobedio i politički upravljao tenzijama. Upravo zato verujem da je postao meta kampanja koje imaju za cilj da ga oslabe. Kada je poku&scaron;ao da vodi tu politiku mostova, pritisci su porasli&quot;, ističe Pavesi.&quot;Pre vi&scaron;e od deset godina, kao univerzitetski studenti, osnovali smo grupu koja se bavila progonima hri&scaron;ćana u svetu. Već te prve godine organizovali smo prikupljanje i slanje lekova, preko momaka koji su i&scaron;li na teren na Kosovo i Metohiju&quot;, kaže Pavesi.&quot;Mnoge stvari nam se nisu uklapale u narativ koji smo slu&scaron;ali, govorilo se da su Srbi &#39;lo&scaron;i&#39;, a ipak je teritorija, ako je gledate bez velikih geopolitičkih interesa, oduzeta Srbiji. Italija je s tim događajima usko povezana, odavde su poletele bombe koje su gađale Beograd. Hteli smo da razumemo za&scaron;to je na&scaron; narod prihvatio tu odluku, za&scaron;to nije bilo velikih uličnih demonstracija protiv nje. Kada je počeo rat u Siriji, video sam sličan obrazac &ndash; isti akteri, iste sile. Kosovo sam doživeo kao poslednju evropsku granicu, ako tamo vi&scaron;e ne bude Srba i hri&scaron;ćana, to je početak evropskog posrnuća.&quot;Pavesi tvrdi da se &quot;na Kosovu danas brani hri&scaron;ćanstvo&quot;, povlačeći paralelu sa srednjovekovnim nasleđem. &quot;Po mom viđenju, na Kosovu je primenjen model etničke zamene. Nekada su tu živeli Srbi, neki su proterani, a neki ubijeni, a zatim su zamenjeni većinski albanskim, pretežno muslimanskim stanovni&scaron;tvom, kako bi se oslabili koreni Srbije. Da budem jasan: nemam ni&scaron;ta protiv Albanije ili albanskog naroda; govorim o posledicama političkih odluka velikih sila.&quot;Iz toga izvodi politički zahtev: &quot;Moralna je obaveza &scaron;tititi ljude, manastire i identitet. I zato ponavljam stav Lige: Italija ne treba da bude ta koja priznaje Kosovo kao državu.&quot;U Evropi se, očigledno, menja raspoloženje: partije koje sebe nazivaju patriotskim jačaju u vi&scaron;e država, od Austrije, preko Francuske i Nemačke, do Italije gde su već deo vlasti. Pavesijev stav sugeri&scaron;e da taj trend otvara prostor i za postojaniji odnos prema suverenitetu Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i za bolji položaj na&scaron;e države unutar evropskih procesa. Ako se politički tok nastavi u ovom pravcu, Beograd može računati na pragmatičnije sagovornike u EU po ključnim bezbednosnim i identitetskim pitanjima.

"Protesti u Srbiji su pokušaj destabilizacije; Vučić tražio kanale i ka Evropi i ka Rusiji – da bude most"

6 Komentari