Najveće evropsko tržište EV: Kako je Britanija preotela krunu Nemačkoj

Velika Britanija po prvi put je pretekla Nemačku i postala najveće trži&scaron;te za potpuno električne automobile na kontinentu. Za mnoge analitičare, ova promena delovala je iznenađujuće, jer Nemačka važi za industrijsku silu s ogromnim automobilskim sektorom, dok Velika Britanija vi&scaron;e zavisi od uvoza i manjih proizvođača. Ipak, iza ove promene stoji niz ekonomskih, političkih i trži&scaron;nih razloga koji pokazuju kako je fleksibilniji i predvidiviji sistem politike u oblasti dekarbonizacije omogućio Britaniji da iskoristi trenutak i preuzme lidersku poziciju u prodaji električnih vozila od tradicionalno jake Nemačke.Prvi i možda najvažniji razlog leži u regulatornim merama i politici podsticaja. Dok je Nemačka, suočena s budžetskim ograničenjima i unutra&scaron;njim pritiscima, tokom 2023. i 2024. ukidala ili smanjivala subvencije za kupce električnih automobila, britanska vlada je delovala u suprotnom smeru.Uvela je jasan sistem &quot;Zero Emission Vehicle&quot; kvota, koji obavezuje proizvođače da određeni procenat svoje prodaje čine vozila s nultom emisijom, i ponudila ponovo subvencije do 3750 funti za kupce određenih modela električnih automobila.Shutterstock/Supamotionstock.comTime je Vlada Ujedinjenog Kraljevstva praktično stvorila stabilan okvir koji je predvidiv i za proizvođače i za potro&scaron;ače, dok su u Nemačkoj učestale promene u subvencionisanju i porezima izazvale nesigurnost na trži&scaron;tu. Kupci u Britaniji, suočeni sa jasnim i dugoročnim signalima, doneli su odluke brže, dok su nemački potro&scaron;ači odlagali kupovine u i&scaron;čekivanju novih subvencionih ciklusa ili promena regulative.Pored državne politike, veliku ulogu odigrao je i način na koji su britanske vlasti i trži&scaron;te pristupili konkurenciji. Za razliku od Evropske unije, koja je uvela za&scaron;titne mere i carine prema kineskim proizvođačima električnih automobila, Velika Britanija je zadržala liberalniji trgovinski režim. To je omogućilo brendovima kao &scaron;to su BYD, MG i NIO da uđu na britansko trži&scaron;te sa agresivnim cenama i dobrim specifikacijama.BYD je, na primer, tokom 2024. prodao vi&scaron;e od 11 000 vozila u Ujedinjenom Kraljevstvu i postao najveće kinesko automobilsko trži&scaron;te van Kine. Njihovi modeli, često ispod cene evropske konkurencije, doprineli su masovnijoj elektrifikaciji, posebno među potro&scaron;ačima srednje klase koji su tražili povoljnije opcije.Nemačka, s druge strane, suočila se sa sporijom integracijom kineskih modela zbog regulatornih barijera i otpora domaće industrije, &scaron;to je ograničilo raznovrsnost ponude i zadržalo vi&scaron;e cene električnih automobila zbog manjka konkurencije.Shutterstock/ginger_polina_bublikCenovna politika u Britaniji bila je jo&scaron; jedan važan faktor. Kako su proizvođači nastojali da ispune kvote propisane zakonom o vozilima s nultom emisijom, na trži&scaron;tu su se pojavili brojni popusti, povoljni lizing aranžmani i promotivne kampanje.Britanski distributeri i proizvođači pokazali su veliku prilagodljivost u snižavanju cena i motivisanju potro&scaron;ača, dok su u Nemačkoj proizvođači, opterećeni visokim tro&scaron;kovima rada i striktnim maržama, imali manje prostora za snižavanje cena.Britansko trži&scaron;te reagovalo je brzo i efikasno, jer je u 2024. godini registrovano je oko 382 000 novih električnih automobila, čime je Velika Britanija za nekoliko stotina vozila nadma&scaron;ila Nemačku i postala novo sredi&scaron;te evropske tranzicije ka elektromobilnosti, iako je Nemačka za skoro 20 miliona stanovnika mnogoljudnija zemlja.Razvoj infrastrukture punjenja takođe je imao važnu ulogu u odlukama potro&scaron;ača. Strah od nedostatka punjača i takozvana &bdquo;anksioznost dometa&rdquo; dugo su bili glavne prepreke za &scaron;iru upotrebu električnih vozila. Ujedinjeno Kraljevstvo je u prethodnim godinama uložilo značajna sredstva u razvoj javne mreže punjača, posebno brzih stanica od preko 50 kW.Shutterstock/ScharfsinnLokalne vlasti i privatni operateri sarađivali su na postavljanju punjača u stambenim zonama, poslovnim parkovima i duž glavnih saobraćajnica. Danas Britanija ima desetine hiljada javnih punjača, uključujući veliki broj brzih i ultrabrzih. Time je smanjen osećaj nesigurnosti među kupcima i omogućeno svakodnevno kori&scaron;ćenje EV-a i u urbanim i u prigradskim sredinama.Pored fizičke infrastrukture, uvedene su i pogodnosti poput povoljnih tarifa za noćno punjenje i integracije s pametnim mrežama, &scaron;to je dodatno smanjilo tro&scaron;kove vlasni&scaron;tva. U Nemačkoj, iako je mreža punjača takođe &scaron;iroka, razlike u regionalnom planiranju, visoki tro&scaron;kovi električne energije i složene regulative o vlasni&scaron;tvu nad zemlji&scaron;tem usporile su dalju ekspanziju.Velika Britanija je profitirala i iz svoje strukturne pozicije. Njena automobilska industrija, mnogo manja i manje oslonjena na proizvodnju motora sa unutra&scaron;njim sagorevanjem, nije imala jak interni otpor prelasku na električne pogone.Nemačka, čiji je identitet vezan za auto-industriju, suočila se sa problemom prelaska na novi model proizvodnje koji ugrožava postojeće lance dobavljača i desetine hiljada radnih mesta. Tradicionalni proizvođači, poput Folksvagena, Mercedesa i BMW-a, poku&scaron;avaju da restrukturiraju proizvodne linije i ulažu u elektrifikaciju, ali tempo promene često je sporiji od tempa trži&scaron;ta.Shutterstock/ImfotoU Britaniji, gde je većina automobila ionako uvozna, prelazak na električne modele nije remetio postojeće industrijske strukture. Distributeri su mogli da budu fleksibilniji i da uvoze modele iz različitih zemalja bez političkih i sindikalnih pritisaka.Potro&scaron;ači u Ujedinjenom Kraljevstvu pokazali su veću spremnost da prihvate novu tehnologiju. U velikim gradovima poput Londona, Birmingema i Mančestera, gde su zone niske emisije već uvedene i gde gradske vlasti subvencioni&scaron;u elektrifikaciju taksija, kombija i komunalnih vozila, električni automobili postali su deo svakodnevice. Rastuća svest o klimatskim promenama, želja za smanjenjem tro&scaron;kova goriva i snažan marketing proizvođača doprineli su bržoj promeni percepcije. U međuvremenu, u Nemačkoj je deo potro&scaron;ača ostao skeptičan, posebno u ruralnim područjima gde se EV-i i dalje doživljavaju kao nepraktični zbog većih razdaljina i nedostatka punjača.Britanske kompanije i javne institucije takođe masovno prelaze na električna vozila, jer im ona omogućavaju smanjenje operativnih tro&scaron;kova i emisija. Kada velike korporacije i dostavne službe, poput Royal Mail-a ili Amazon UK-a, uvode EV-e u svoje flote, to menja čitavo trži&scaron;te, jer se time povećava sekundarno trži&scaron;te polovnih električnih vozila, razvijaju se servisne mreže i raste poverenje kupaca. Ovaj efekat prelivanja ubrzao je prihvatanje električnih automobila i kod individualnih potro&scaron;ača.Shutterstock/nadia_ifDok Velika Britanija beleži rast, Nemačka se suočava s nizom izazova koji ograničavaju njen tempo elektrifikacije. Pored smanjenja subvencija, nemački proizvođači suočavaju se sa visokim tro&scaron;kovima radne snage, energenata i sirovina.Pritisnuti konkurencijom kineskih brendova i tehničkim zahtevima EU standarda, mnogi su se na&scaron;li u &quot;zamci tranzicije&quot;, gde istovremeno moraju da ulažu u nove tehnologije i održavaju profitabilnost tradicionalnih modela. Dodatni problem predstavlja i energetska kriza, jer vi&scaron;a cena struje od 2022. smanjuje ekonomsku prednost električnih automobila koja je ranije bila veća.Sve ove okolnosti dovele su do toga da se britansko trži&scaron;te pokaže kao agilnije, otvorenije i brže u reakcijama. Iako je Nemačka i dalje vodeća po proizvodnji električnih automobila u Evropi, Britanija je pokazala da veličina industrije nije jedini faktor uspeha, te ponekad je presudnija sposobnost države i trži&scaron;ta da se prilagode novim pravilima igre.ProfimediaZa potro&scaron;ače, &scaron;iru paletu modela, konkurentnije cene i bolju infrastrukturu punjenja, rezultat je bio jasan: u 2024. i prvoj polovini 2025. vi&scaron;e Britanaca nego Nemaca odlučilo je da svoj sledeći automobil bude električni.Ovaj razvoj događaja ima i simboličnu dimenziju. Velika Britanija, koja je nakon Bregzita često bila predstavljana kao zemlja koja gubi industrijski zamah, pokazala je da liberalniji okvir, brže regulatorne odluke i otvorenost ka globalnoj konkurenciji mogu doneti realne rezultate u modernoj ekonomiji.Iako će borba za evropsko liderstvo u elektromobilnosti i dalje trajati, britanski primer pokazuje da tranzicija ne mora da bude privilegija velikih proizvođača, već i rezultat kombinacije pametne politike, trži&scaron;ne fleksibilnosti i promenjene svesti potro&scaron;ača. Ako se trenutni trendovi nastave, Ujedinjeno Kraljevstvo bi moglo da zadrži vodeću poziciju i postane model za ostale evropske zemlje koje nastoje da ubrzaju prelazak na vozila s nultom emisijom.

Najveće evropsko tržište EV: Kako je Britanija preotela krunu Nemačkoj

1 Komentari