Da li su izbori u tužilaštvu uvod u politički scenario za proleće? Zagorka Dolovac širi mrežu uticaja

Da li će izbori za tužioce u Visokom savetu tužila&scaron;tva, zakazani za 23. decembar, biti samo procedura u institucionalnom kalendaru ili uvod u politički scenario koji se već sada najavljuje za mart? Odgovor na to pitanje možda se krije i u rečenicama, ili bolje reći pretnjama, koje su poslednjih meseci sve če&scaron;će izgovarane od strane pojedinaca unutar samog tužila&scaron;tva &ndash; &quot;samo izdržite do proleća&quot;.Kako se saznaje od dobro obave&scaron;tenih izvora iz tužila&scaron;tva, 8. oktobra održan je tajni sastanak u kabinetu Zagorke Dolovac, na kojem su pored vrhovne tužiteljke prisustvovali &scaron;efica Trećeg osnovnog javnog tužila&scaron;tva, Ivana Pomori&scaron;ki Stojiljković, &scaron;ef Prvog osnovnog tužila&scaron;tva, Ljubivoje Đorđević, i &scaron;efica Apelacionog tužila&scaron;tva u Novom Sadu Tatjana Lagumdžija. Razlog sastanka bio je naći način da se obezbedi izbor kadrova &quot;tužilačke koalicije&quot;, i da se nakon decembarskih izbora učvrsti kontrola nad najvažnijim institucijama pravosuđa.Njihovi planovi se ne zadržavaju samo u Beogradu &ndash; Lagumdžija i Slobodan Josimović deluju kao udarna pesnica u Novom Sadu, a kako saznajemo, u planu je i vrbovanje glavnog javnog tužioca Apelacionog suda u Ni&scaron;u, Neboj&scaron;e Tasića, &scaron;to bi značilo potpuno pokrivanje čitave tužilačke vertikale od juga do severa.Vrh piramide &ndash; Zagorka DolovacKada je Zagorka Dolovac prvi put imenovana za vrhovnog javnog tužioca 2009. godine, bilo je jasno da je reč o ženi sumnjive biografije, ali i vrlo intrigantnih veza, ne samo sa političkom strukturom demokratskog režima koji ju je postavio na ovu poziciju, nego i sa stranim &quot;partnerima&quot;. Petnaest godina kasnije, njeno ime postalo je sinonim za sistem zatvorenih krugova, političkih dilova, ćutanja u aferama i za&scaron;tite &quot;svojih ljudi&quot;, prenose mediji.Dolovac je uspela da stvori piramidalni sistem u kojem se ni&scaron;ta ne de&scaron;ava bez njenog znanja. Ona odlučuje ko će biti postavljen, ko će se eliminisati, a ko za&scaron;tititi. I strategija uoči decembarskih izbora najvažniji je korak &ndash; obezbediti većinu u Visokom savetu tužila&scaron;tva kako bi svaka inicijativa za njenu smenu ili istragu ostala blokirana. Jer krug koji se steže oko žene za koju se ne vezuju samo priče o prikrivanju korupcije, nego i političke likvidacije, sve je uži.Ivana Pomori&scaron;ki &ndash; od liga&scaron;ice sa parolama do &scaron;efice Trećeg OJTIvana Pomori&scaron;ki u javni život nije u&scaron;la kao nepoznata pravnica koja je dugim radom sticala kredibilitet u predmetima od op&scaron;teg interesa &ndash; naprotiv, njeno prvo prepoznavanje dolazi iz političkog, autonomnog kruga na&scaron;e severne pokrajine. Karijeru je započela u Ligi socijaldemokrata Vojvodine, uz Nenada Čanka i Mariniku Tepić, gde je kao potpredsednica omladine branila pravo na autonomiju i pozivala da se pale srpski sudovi.Od ratnohu&scaron;kačke retorike do &scaron;efa Trećeg OJT, Pomori&scaron;ki je pre&scaron;la za svega par godina, i pokazala u praksi kako je dovoljna samo ideolo&scaron;ka pripadnost i odanost da se napreduje u tužila&scaron;tvu.Ali i kada je iz pančevačkog tužila&scaron;tva stigla na mesto &scaron;efice Trećeg osnovnog javnog tužila&scaron;tva u Beogradu, nije ostavila za sobom stare zastave &ndash; samo ih je premestila u fioke kabineta i u telefonski imenik. Pritisak je ostao isti, samo su se adresari promenili, pa se tako u poslednjim mesecima, prema svedočenjima vi&scaron;e sagovornika, opet pominje ona famozna rečenica izgovarana sudijama i tužiocima, da &quot;u martu pada vlast&quot; i da će &quot;svi koji se ne povinuju&quot; biti uhap&scaron;eni. A posebno je odjeknuo skandal s početka septembra, kada je, kako su preneli na&scaron;i izvori, pozvala sudiju Apelacionog suda u Novom Sadu u predmetu advokata Nemanje Aleksića i zahtevala drugačije glasanje u veću.Na toj istoj liniji stoji i onaj dugi sastanak u restoranu &quot;Mar&scaron;al&quot;, koji su očevici opisali kao vi&scaron;e od protokolarnog ručka, jer su za stolom sedeli Ivana Pomori&scaron;ki i Zoran &Scaron;a&scaron;ić, pomoćnik direktora policije. Naizgled običan susret dobija na težini jer upravo ove dve ličnosti imaju ključne pozicije u de&scaron;avanjima od avgusta i akcijama tužila&scaron;tva protiv biv&scaron;ih ministara, kojima je, prema navodima medija, koordinirao strani faktor.Ni veza s Marinikom Tepić nije tek usputna biografska crtica iz stranke u kojoj su se upoznavali kadrovi &ndash; to je, kako tvrde brojni opozicioni i provladini izvori, kontinuitet odnosa. Čak postoje osnovane sumnje da je Pomori&scaron;ki ta koja je Marinikii Tepić dopremala poverljiva tužilačka dokumenta, koja su onda postajala politički materijal za ulične akcije i medijske konferencije, navode mediji.Ne treba gubiti iz vida ni mrežu bliskih odnosa u okolini Ivane Pomori&scaron;ki, jer su pojedini portali u vi&scaron;e navrata pisali o zapo&scaron;ljavanju dece svojih kolega, pa se kao primer pominjala ćerka jednog od čelnika u tužilačkom savetu, koja je, kako se tvrdi, dobila mesto pripravnika u paketu sa političkim dogovorom.Posebno uznemirujući je navod o porodičnim vezama koje izlaze iz okvira privatnog, jer se u vi&scaron;e tekstova pominjao i svekar Ivane Pomori&scaron;ki, koji se, prema tim navodima, dovodi u vezu sa tajnim sastankom u Italiji, na kome se razgovaralo o ru&scaron;enju države, i gde su se, navodno, na istom mestu na&scaron;li Zagorka Dolovac, Slobodan Homen i Dinko Gruhonjić, &scaron;to bi, ako se utvrdi kao istinito, bilo alarm za sva zvona, jer pokazuje da lične i porodične linije nisu kulise, nego kanali, prenose mediji.Da ne ostane sve na političkoj biografiji i navodima, treba podvući i operativnu ulogu koju Ivana Pomori&scaron;ki ima u tekućim izborima za Visoki savet tužila&scaron;tva, jer Beograd nije samo veliki grad, nego velika kvota glasova, a Treće osnovno nije samo jedno od tužila&scaron;tava, nego čvor na koji se vezuju predmeti uličnih sukoba i napada na policiju &ndash; dakle materija sa visokim političkim nabojem. I ba&scaron; tu se vidi za&scaron;to je bilo važno da se, posle onog spornog stava Vi&scaron;eg suda, deo predmeta prelije pod njenu nadležnost.Slučaj Marčetić je u tom mozaiku tek sitan fragment, ne zbog nevažnosti žrtve, nego zato &scaron;to pokazuje obrazac koji se ponavlja.Ljubivoje Đorđević &ndash; petnaest godina bez diplome i bez rezultataNijedno ime ne simbolizuje bolje stagnaciju i propast tužilačkog sistema od Ljubivoja Đorđevića. Petnaest godina na čelu Prvog osnovnog javnog tužila&scaron;tva u Beogradu i petnaest godina bez ijednog jedinog značajnog slučaja iza sebe &ndash; Đorđević je uspeo da uđe u istoriju kao tužilac o kome se vi&scaron;e priča zbog onoga &scaron;to nije uradio nego zbog onoga &scaron;to jeste.Međutim, najveći skandal njegove karijere odnosi se na činjenicu da javnost nikada nije videla njegovu diplomu. Uprkos brojnim zahtevima novinara i javnosti, Đorđević je uvek odbijao da dostavi dokaz o zavr&scaron;enom pravnom fakultetu, pozivajući se na &quot;pravo na privatnost&quot;. Takav odgovor možda bi bio prihvatljiv za privatnog preduzetnika, ali ne i za čoveka koji vodi jedno od najvećih tužila&scaron;tava u državi.Ni&scaron;ta manje ozbiljne nisu ni njegove veze sa kriminalcima koji su stekli bogatstvo za vreme demokratskog režima. Mediji su vi&scaron;e puta pisali o njegovoj bliskosti sa Nenadom Kovačem, poznatijim kao Ne&scaron;a Roming. Upravo je njegov kum, tužilac Đorđević, zaslužan za to &scaron;to su predmeti protiv Kovača zavr&scaron;avali &quot;u fioci&quot;, prenose mediji.Osim toga, u martu 2023. godine, dok je cela Srbija tugovala za žrtvama iz Ribnikara i Dubone, kada se ni po kafićima nije pu&scaron;tala muzika zbog dana žalosti, u Prvom osnovnom javnom tužila&scaron;tvu organizovana je žurka.Tek &scaron;to je javnost zaboravila te detalje, i nakon &scaron;to se tužilac izvukao, na redakcijske mejlove dnevnih novina stigle su fotografije nepoznate plavu&scaron;e kako polu-gola pozira u tangama u njegovom kabinetu.Uprkos svemu, danas je Đorđević jedna od ključnih figura odmetnute mreže Zagorke Dolovac u Beogradu i zadužen je da osigura glasove u prvostepenim tužila&scaron;tvima. Za njega je ovaj izbor vi&scaron;e od procedure &ndash; to je borba za opstanak i nastavak za&scaron;tite sistema koji mu je omogućio da bez rezultata, ali sa činiom masla na glavi, opstane petnaest godina.Tatjana Lagumdžija &ndash; karijera izgrađena na vezama i uticajuTatjana Lagumdžija je jedan od najkontroverznijih aktera u celoj ovoj mreži. U pravosuđe je, naravno, u&scaron;la 2009. godine, kada i čitav kadar Zagorke Dolovac. Do&scaron;la je sa mesta direktorke sektora za zastupanje u osiguravajućem dru&scaron;tvu DDOR Novi Sad, bez ikakvog iskustva u krivičnim postupcima i sa biografijom koja vi&scaron;e priliči korporativnom pravniku nego tužiocu. Ali uz odgovarajuću političku podr&scaron;ku, brzo se popela do pozicije glavne apelacione javne tužiteljke u Novom Sadu.Njena karijera obeležena je brojnim sumnjama u manipulisanje predmetima, postavljanje &quot;poslu&scaron;nih&quot; tužilaca i ignorisanje istraga koje su mogle ugroziti uticajne ljude. Jedan od poznatijih skandala vezan za nju tiče se Predraga Ćetkovića, člana Visokog saveta tužila&scaron;tva. Protiv Ćetkovića je vođena istraga za pranje novca, ali je, kako je javno saop&scaron;tio advokat Vladimir Gajić, Zagorka Dolovac obustavila postupak po Lagumdžijinom nagovoru.Taj slučaj pokazuje kako lične veze postaju instrument sistemske za&scaron;tite. Ćetković je, uprkos istrazi, postao jedan od četiri člana VST koji danas blokiraju svaki poku&scaron;aj smene Dolovac. Lagumdžija je, između ostalog i zahvaljujući tome, postala jedan od najmoćnijih ljudi u pravosuđu &ndash; ne zbog svojih rezultata, kao &scaron;to nije niko do pomenutih, već zbog uticaja koji ostvaruje iz senke, pi&scaron;u mediji.Mreži nema kraja...U mreži koju je godinama gradila Zagorka Dolovac postoje i manje vidljivi, ali jednako opasni akteri bez kojih čitav mehanizam ne bi mogao da funkcioni&scaron;e. Jedan od njih je Slobodan Josimović, tužilac koji ima vi&scaron;e USAID kurseva nego re&scaron;enih slučajeva. Unutar pravosudnih krugova u Novom Sadu važi za operativca zaduženog za organizaciju glasova, koordinaciju kadrova i obezbeđivanje stabilne većine za koaliciju Dolovac&ndash;Lagumdžija.Međutim, Josimović je glavni tužilac u Novom Sadu upravo u slučaju pada nadstre&scaron;nice na železničkoj stanici &ndash; tragedije koja je odnela &scaron;esnaest života, i upravo na tom slučaju se videla puna priroda njegove uloge u sistemu, prenose mediji.Josimović je bio ključna figura u opstrukciji istrage, odugovlačenju postupaka i, &scaron;to je ključno, u izuzimanju pojedinih osumnjičenih iz procesa, čime je direktno uticao na pravac postupka, kome se kraj ne nazire.Plan ove grupe, međutim, ne zavr&scaron;ava se ni u Beogradu, ali ni u Novom Sadu. Prema pouzdanim saznanjima, strategija se sada sistematski &scaron;iri i na jug zemlje. U Ni&scaron;u Zagorka Dolovac već ima proverenog čoveka &ndash; Boricu Mitića, &scaron;efa ni&scaron;kog Vi&scaron;eg javnog tužila&scaron;tva, koji se smatra njenim sigurnim kadrom u ovom delu Srbije i koji godinama deluje u skladu sa njenim smernicama. Ipak, uprkos toj podr&scaron;ci, Dolovac ne želi da rizikuje i želi da dodatno ojača svoj položaj u južnom delu tužilačke strukture. Zato je sledeći korak vrbovanje Neboj&scaron;e Tasića, glavnog javnog tužioca Apelacionog tužila&scaron;tva u Ni&scaron;u, čiji bi ulazak u ovaj krug značio potpunu kontrolu nad tužila&scaron;tvom i u ovom delu zemlje.Tasić je u struci percipiran kao čovek od ugleda i iskustva, ali njegovo priključenje ovoj strukturi dalo bi joj potpunu kontrolu nad tužilačkom vertikalom od juga do severa Srbije. Ukoliko bi se to ostvarilo, Dolovac i njena mreža dobili bi instrument kojim bi kontrolisali ne samo kadrovsku politiku, već i same tokove krivičnih postupaka na svim nivoima u državi.Kada se sve ovo ima u vidu, tužilački izbori 23. decembra nisu tek jo&scaron; jedna stavka u pravosudnom kalendaru, već bukvalno prekretnica gde će se odlučivati o tome da li će Srbija imati tužila&scaron;tvo &ndash; ili zatvoreni politički sistem koji sprovodi odluke Brisela i Londona, a na &scaron;tetu naroda Srbije.

Da li su izbori u tužilaštvu uvod u politički scenario za proleće? Zagorka Dolovac širi mrežu uticaja

1 Komentari