Miroslav iz sela kod Prijepolja je pravi deka zmaj: Ima skoro 90 godina, ali ponosno čuva stari zanat

Ovaj poslednji Mohikanac zove se Miroslav Svičević, ima gotovo devedeset godina i jo&scaron; uvek svakodnevno odlazi u &scaron;umu da pripremi materijal za svoj zanat koji je nasledio od pokojnog oca i koji danas postoji samo zahvaljujući njegovim rukama.&quot;Prvo motorom idem u &scaron;umu, to je najpreče. Posle kratim i cepam, sekirom cepam ove duge, pa su&scaron;im, pa tesim. Ima alat &mdash; bradva, dželjka, skobla&quot;, obja&scaron;njava za RINU deda Miroslav, dok brusi drvo i priseća se vremena kada se u svakom domaćinstvu u ovom kraju sir čuvao isključivo u čabrićima koje su pravili ljudi poput njega.RINANjegove ruke, iako umorne od decenija rada, jo&scaron; uvek pamte svaki pokret.&quot;Sad ne mogu vi&scaron;e kao pre, ali probam da podvadim koliko mogu. Da nije moglo, ne bih ni radio. Pravim ih isto onako kako ih je pravio moj otac samo &scaron;to se vi&scaron;e ne crvene kao nekad&quot;, kaže ovaj vitalni starac. Pored njega, sve vreme stoji Stanimirka, njegova životna saputnica i tiha snaga porodice.&quot;Ja sam i&scaron;la s njim svuda. Ako neko dođe da kupi, ja ostanem, znam da prodam. Nisam bila glavna za pare, ali bi mi dao pomalo&quot;, dodaje uz osmeh.RINAA dok se mnogi danas u svoje rodno selo vraćaju samo vikendom, Miroslav i Stanimirka su među poslednjima koji u Milo&scaron;evom dolu žive tokom cele godine. I ne žale se &mdash; planine su ih, kažu, zavele davno i vi&scaron;e se od njih nisu mogli odvojiti.Na pitanje da li će neko naslediti njegov zanat, deda Miroslav se osmehne i pogleda svog unuka.RINA&quot;Probaću da naučim od dede dok jo&scaron; može da pokaže, da neko nasledi da ima da radi to. Možda će nekad zatrebati, ne zna se&quot;, kaže unuk dok ponosno gleda u dedu zanatliju.

Miroslav iz sela kod Prijepolja je pravi deka zmaj: Ima skoro 90 godina, ali ponosno čuva stari zanat

1 Komentari