Sedam zanimljivih činjenica o Nobelovoj nagradi FOTO

Nobelov komitet u Stokholmu saop&scaron;tio je u ponedeljak 6. oktobra da su Nobelovu nagradu za medicinu dobili troje naučnika: Meri E. Brankou, Fred Remzdel, oboje iz SAD, kao i &Scaron;imon Sakaguči iy Japana. Nagrada ima dodeljena za istraživanja u oblasti periferijske imunolo&scaron;ke tolerancije.A evo nekih zanimljivih činjenica o Nobelovoj nagradi:1. Nobelova nagrada kao porodična tradicija porodice KiriMarija Kiri je i dalje jedinstvena: jedina je osoba koja je dobila Nobelove nagrade za dve prirodne nauke,1903. fizika i 1911. hemija, za revolucionarna istraživanja radioaktivnosti i otkriće novih elemenata.Archive PL / Alamy / ProfimediaNjena ćerka Irena Žolio-Kiri nastavila je tradiciju i 1935. zajedno sa suprugom Frederikom dobila Nobelovu nagradu za hemiju za otkriće ve&scaron;tačke radioaktivnosti, tj. proizvodnju ve&scaron;tačkih radioaktivnih izotopa u laboratoriji. Tako je porodica Kiri kroz dve generacije postala jedna od najpoznatijih dinastija dobitnika Nobelovih nagrada u istoriji nauke.2. Mileva Marić i Albert Ajn&scaron;tajn: razvod sa Nobelovom garancijomAlbert Ajn&scaron;tajn je obećao svojoj prvoj ženi Milevi Marić u ugovoru o razvodu iz 1919. da će joj isplatiti celokupnu novčanu nagradu buduće Nobelove nagrade - u trenutku kada je jo&scaron; nije ni dobio. Kada je 1921. zaista dobio Nobelovu nagradu, novac je, kako je dogovoreno, prebačen Milevi, čime je mogla da nastav da živi u &Scaron;vajcarskoj sa dvojicom sinova od kojih jedan zavisio od medicinske nege celog života.Circa Images / Universal images group / Profimedia3. Ajn&scaron;tajnov paradoks: nagrada da, ali ne za teoriju relativnostiNobelov komitet godinama je odbijao teoriju relativnosti jer im je delovala previ&scaron;e spekulativno i teorijski, a vi&scaron;e su cenili eksperimentalne dokaze.Alpha Historica / Alamy / ProfimediaTek kada je pritisak stručne javnosti porastao, Ajn&scaron;tajn je 1921. dobio Nobelovu nagradu - ali ne za teoriju relativnosti, već izričito za obja&scaron;njenje fotoelektričnog efekta, koji je bio merljiv i praktično dokaziv. Teorija relativnosti čak nije ni pomenuta u zvaničnom obrazloženju jer je i dalje nailazila na otpor u komitetu.4. Matematika i mit o ljubomornom osnivaču nagradePopularna priča da Alfred Nobel nije ustanovio nagradu za matematiku zbog afere svoje žene sa matematičarem - nija istinita. Nobel nikada nije bio u braku. Mnogo je verovatnije da Nobel matematiku nije smatrao neposredno &quot;korisnom za čovečanstvo&quot;, pa ju je izostavio iz svoje zadužbine. 5. Svet mu&scaron;karaca: ignorisane naučniceLize Majtner je bila ključna u otkriću nuklearne fisije, ali je Nobelovu nagradu 1944. dobio samo Oto Han. Majtner je bila nominovana čak 48 puta, ali nikada nije dobila nagradu.Slično se desilo i Džoslin Bel Bernel, koja je otkrila pulsare - brzo rotirajuće, snažno magnetizovane neutronske zvezde. Entoni Hjuvi&scaron; 1974. dobio Nobelovu nagradu za astronomiju, a Bernel je bila ignorisana. Iako je njen doprinos međunarodno priznat, Nobelov komitet ga je zanemario. Ovi slučajevi danas simbolizuju strukturnu diskriminaciju žena u nauci.6. Medalja kao aukcijska robaNobelova medalja Fransisa Krika prodata je na aukciji 2013. nakon njegove smrti &ndash; zbog poreskih dugova. Dostigla je cenu od preko dva miliona dolara. Krik je medalju dobio 1962. za otkriće strukture DNK.Beata Zawrzel/NurPhoto/Shutterst / Shutterstock Editorial / ProfimediaDžejms Votson, njegov kolega, prodao je svoju medalju 2014. za oko 4,8 miliona dolara, ali mu je novi vlasnik kasnije vratio medalju.7. Nobelova nagrada ponekad potpuno proma&scaron;enaNobelova nagrada nikada nije zvanično povučena - čak ni kada se ispostavilo da su neka nagrađena &quot;otkrića&quot; bila pogre&scaron;na. Na primer, danski lekar Johan Fibiger dobio je 1926. Nobelovu nagradu za medicinu za pogre&scaron;no &quot;otkriće&quot; da jedan crv izaziva rak.Lobotomija koju je razvio Antonio Egas Moniz (medicina 1949) - presecanje nervnih puteva u čeonom režnju mozga za lečenje psihičkih bolesti - danas se smatra neefikasnom i &scaron;tetnom.U novije vreme, neka istraživanja Nobelovca, poput Grega Semenze (medicina 2019), povučena su zbog netačnih ili manipulativno predstavljenih podataka, iako se njegova glavna otkrića i dalje smatraju validnim.

Sedam zanimljivih činjenica o Nobelovoj nagradi FOTO

3 Komentari