Vučević: Jajinci nisu samo mesto smrti, već i zaveta koji obavezuje na jedinstvo i slogu

Vučević je, obraćajući se na obeležavanju Dana sećanja na stradanje Srba, Roma i Jevreja u Drugom svetskom ratu u Jajincima, rekao da su tako zverska stradanja moguća kada se izgubi država, mir, sloboda i nezavisnost.&quot;To je, draga braćo i sestre, trebalo da učimo mlade generacije da bi shvatili vrednost i značaj države i njene slobode. Podele koje nameću spolja i koje se svode na blokade života, paralizovanje institucija i prezrenje sopstvenog naroda, uvodi su u poku&scaron;aj da nam oduzmu nezavisnost, slobodu i naposletku otadžbinu. To se braniti mora i druge nema. Da bi mogli zaista izgovoriti ono &scaron;to se na ovakvim mestima uvek izgovara, da se nikada, nikome i nigde ne ponovi&quot;, istakao je Vučević.On je kazao da se danas mora reći da Jajinci nisu samo mesto smrti, već i mesto zaveta, koji nas sve obavezuje na pamćenje, ali i na slogu i jedinstvo jer, kako je naveo, narod koji zaboravi svoje žrtve i svoja stradanja, rizikuje da ih ponovo proživi.&quot;Na to smo već toliko puta opomenuti kroz istoriju i veliko je pitanje da li smo tu lekciju naučili. Zato Jajinci nisu samo tiha dolina plača, već glasna opomena svima nama i celom čovečanstvu. Opomena da se zlo nikada ne sme ponoviti, da smo dužni da čuvamo mir, da budemo jedinstveni i složni i da svakoj novoj generaciji prenosimo istinu o stra&scaron;nim danima kroz koje je na&scaron; narod prolazio&quot;, kazao je Vučević.TANJUG/ JOVANA KULA&Scaron;EVIĆ/bs Istakao je da ne postoji dovoljno stra&scaron;na kniga, niti je ikad snimljen takav film koji može da dočara sve užase koje je srpski narod proživeo tokom rata i okupacije u Drugom svetskom ratu. Kako je naglasio, posebno mesto u toj krvavoj istoriji stradanja zauzima gubili&scaron;te u Jajnicima.&quot;Ovde, na ovom mestu, zverski su zatirani pored Srba i na&scaron;i građani, na&scaron;a braća, Jevreji i Romi. Danas se nalazimo na svetom mestu gde je vi&scaron;e od 80.000 mučenika zavr&scaron;ilo svoj život. Ispod svake stope zemlje u Jajnicima nalazi se raka, a u njima su večno zakopani snovi i nadanja prerano uga&scaron;enih života. Ovde je okupator u svojoj surovosti usmrtio čitav jedan grad i to se mora stalno ponavljati&quot;, istakao je Vučević.Kako je naveo, najveći broj streljanih bili su Srbi, zemljoradnici, radnici, studenti, đaci, nevine ćerke i sinovi porobljene otadžbine.Masovno su doveđeni zatočenici iz Banjice, topovskih &scaron;upa, sajmi&scaron;ta, ali iz mnogih drugih krajeva, naglasio je Vučević i dodao se iza surovih istorijskih činjenica i statistika krije ono &scaron;to brojevi nikada ne mogu da prikažu.&quot;Užas i tragedija jednog naroda, porodica, pojedinaca. Životi koji su nasilno prekinuti, a to je za nas predstavljao gubitak generacija stvaralaca, učitelja, lekara, radnika, očeva i majki. Ljudski mozak ne može da pojmi količinu patnje samo kroz golu statistiku. Patnja i stradanje se razume tek onda kada se ispriča nad životom i stvarnom primeru konkretnog pojedinca&quot;, rekao je.Vučević je podsetio na svedočenje Henrika &Scaron;tefmana na suđenju posle rata koji je rekao da je kraj iskopanih raka stao nemački vod za streljanje, ali ne sa pu&scaron;kama, nego sa mitraljezima i ma&scaron;inkama, da bi brže i&scaron;lo ma&scaron;inski.Često su ostali zatočenici dok su čekali na red, izvođeni iz kamiona i primoravani da legnu licem na zemlju, govorio je u svedočenju &Scaron;tefman, a preneo Vučević.Preneo je i svedočenje o pripadniku SS Eugena koji je sekao bagremove grane pune trnja i njima zverski tukao osuđenike na smrt, goneći ih na samu ivicu rake, da ih posle ne bi morali gurati.&quot;U leto 1943. godine, Eugen je dovezao u automobilu dva mu&scaron;ka deteta, jedno od četiri, pet godina starosti, drugo od 11, 12 godina. Pre toga njihova majka je ovde streljena. Dok je manje dete hvatalo starijeg brata za ruku, tražeći vode i pitajući za majku, stariji koji je već shvatio &scaron;ta uniformisano lice, odnosno čovek, ako ga možemo i nazvati čovekom, smera, rekao je mlađem bratu, &#39;hajde braco, sada ćemo otići kod mame&#39;. Zatim ga je poveo do rake, a Eugen ih je ubio sa leđa, pucajući iz svog automata. Umesto ča&scaron;e vode i majčinog zagrljaja, braća su dobili stra&scaron;nu smrt, ali i venac mučeni&scaron;tva za slobodu na&scaron;eg naroda. Nikada nemojmo zaboraviti da je ovim anđelima jedina krivica bila ta &scaron;to su Srbi&quot;, naveo je Vučević deo &Scaron;tefmanovog svedočenja.Navodi da se, nažalost, takvo zlo ponovilo u Konjicu, 1992. godine.&quot;Zveri i demoni u ljudskom obliku, pripadnici takozvanog interventnog voda javne bezbednosti iz Konjica ubijaju srpsku porodicu Golubović, bračni par Golubović, Đuru i Vlastu, profesore gimnazije u Konjicu i njihova dva deteta Petra i Pavla od sedam i pet godina. Opet, samo zato &scaron;to su Srbi&quot;, naglasio je Vučević.Istakao je da su opet dva deteta zagrljena oti&scaron;la u užasnu smrt, prestravljena, izmasakrirana automatima dostojnim naslednicima nacističkog i fa&scaron;ističkog zla.

Vučević: Jajinci nisu samo mesto smrti, već i zaveta koji obavezuje na jedinstvo i slogu

15 Komentari