Bojanić: Evropski dan jezika treba da bude naš zavet ćirilici

Tog dana u &scaron;kolama učenici prave postere, recituju na stranim jezicima, uče nove reči, a nastavnici podsećaju na značaj jezičke raznolikosti. To je lepa prilika da deca upoznaju kulturu drugih naroda i razviju po&scaron;tovanje prema različitosti. Svaki narod prepoznaje sebe kroz reči i slova kojima pi&scaron;e svoju istoriju. Za nas, Srbe, taj znak postojanja i trajanja je ćirilica. Njome su ispisane na&scaron;e najlep&scaron;e molitve, zakoni, pesme i knjige.Ali postavlja se jedno važno pitanje: za&scaron;to se sve manje pažnje posvećuje na&scaron;em jeziku i na&scaron;em pismu &ndash; ćirilici?Dok učimo decu da pozdrave na engleskom, francuskom, nemačkom, ruskom ili &scaron;panskom (&scaron;to je svakako lepo i korisno), ali, kao da zaboravljamo da je najvažnije da se nauče da po&scaron;tuju i čuvaju ono &scaron;to je njihovo. Jer &scaron;ta vredi da znaju strane jezike ako zaborave svoje pismo?Na prvi pogled, sve izgleda lepo i &scaron;areno, i tu nema ni&scaron;ta lo&scaron;e.Ali, ako zastanemo i zapitamo se, gde je tog dana srpski jezik? Gde je ćirilica?Dok veličamo evropske vrednosti i jezike drugih naroda, kao da sve manje pažnje poklanjamo onome &scaron;to je na&scaron;e. Na posterima je sve če&scaron;će latinica, u &scaron;kolskim panoima strani izrazi, dok se ćirilica pominje usput, tek formalno.A zar nije najveća vrednost koju možemo pokloniti svojoj deci, ljubav prema sopstvenom jeziku i pismu? Zar nije najveća dužnost &scaron;kole da uči mlade da po&scaron;tuju svoje korene?Ćirilica nije samo sredstvo komunikacije, ona je na&scaron;e nasleđe, na&scaron; pečat, na&scaron;e postojanje. I ba&scaron; u danu kada Evropa slavi bogatstvo jezika, mi bi trebalo najglasnije da slavimo svoje slovo, svoju ćirilicu.Zato je potrebno da se u &scaron;kolama, pored evropskih jezika, podsetimo i na srpski jezik i ćirilicu kao na&scaron;e trajne vrednosti. Jer ako ne sačuvamo svoje pismo, ko će ga čuvati umesto nas?Za&scaron;to je važno da očuvamo ćirilicuĆirilica nije samo pismo. Ona je na&scaron; koren, na&scaron;a tiha molitva, na&scaron;a najlep&scaron;a pesma zapisana slovima koja nose du&scaron;u naroda. Kroz nju su nam preci ostavili svoje misli, veru, bol i nadu. Njome su ispisane povelje kraljeva, molitve svetitelja, zakletve junaka i ljubavne pesme koje su grejale srca vekovima. Njome su ispisani zakoni Nemanjića, stihovi Njego&scaron;a, da ne nabrajam dalje.Ako zaboravimo ćirilicu, kao da smo zaboravili sami sebe. Kao da smo pustili da vetar raznosi stranice na&scaron;e istorije, da sećanje izbledi i da drugi pi&scaron;u na&scaron;e ime onako kako njima odgovara.Ćirilica je živi simbol na&scaron;eg identiteta. Ona nije samo slovo na papiru, ona je ogledalo na&scaron;eg postojanja, dokaz da smo trajali, preživeli i da trajemo i da ćemo trajati.Sačuvati ćirilicu znači sačuvati uspomenu na sve one koji su se žrtvovali da bismo mi danas postojali. Znači ostaviti budućim generacijama ne samo reči, već i du&scaron;u u kojoj će prepoznati svoje pretke.Zato, pi&scaron;imo i govorimo ćirilicom. Neka nam bude čast i ponos &scaron;to smo naslednici pisma koje nije stvoreno da bude zaboravljeno, već da večno svedoči o narodu koji zna ko je i &scaron;ta je, ipak smo mi stari autohtoni narod sa jakom verom, tradicijom, običajima i istorijom.Nije sporno da deca uče strane jezike, naprotiv, to je bogatstvo. Ali je sporno ako pri tome zaborave da je prva reč koju treba da znaju napisana ćirilicom. Jer &scaron;ta vredi ako znaju da kažu &bdquo;dobar dan&ldquo; na deset jezika, a svoj pozdrav zaborave da ispi&scaron;u slovima svojih predaka?Zato Evropski dan jezika ne sme biti izgovor da izgubimo svoje. Naprotiv, on treba da bude prilika da kažemo: i mi smo deo Evrope, ali Evropa nas prepoznaje po onome &scaron;to je na&scaron;e, po srpskom jeziku i ćirilici.Za&scaron;to se odričemo na&scaron;eg ćiriličnog pisma?Stra&scaron;no je &scaron;to i danas skoro svi nazivi na prodavnicama i firmama su ispisani latinicom i sa terminima koji ne pripadaju na&scaron;em jeziku&hellip; a imamo najsavr&scaron;enije, najlep&scaron;e pismo i jezik ,,ćirilicu&ldquo;.Srpska ćirilica se nalazi pred istrebljenjem, a ona je pismo srpskog jezika, ali je i pismo srpskog roda, srpske reči, istorije, tradicije, kulture i na&scaron;e autohtonosti.Pitam se za&scaron;to sve prepisujemo, danas je sve ispisano na engleskom jeziku &bdquo;Black Friday&ldquo; (crni petak koji je stigao iz Amerike), Halloween (Noć ve&scaron;tica), sve to meni ružno i ponižno deluje, kao da svoj jezik i pismo nemamo, kao da živimo u tuđini.Za&scaron;to nemamo svoj dan kupovine (sniženja), primer ,,radosna subota&rdquo; ili ,,porodični petak&rdquo;, ovako ispisan, na ćirilici? Za&scaron;to se ne ugledamo ba&scaron; na te Engleze, Francuze, Ruse, Bugare, Grke, Kineze&hellip; oni čuvaju svoj jezik, kod Rusa, Bugara koka-kola je ispisana na njihovoj ćirilici (tako i treba).Branili su nam ćirilicu da koristimo zbog ,,jugoslovenstva&rdquo; u Kraljevini SHS/Jugoslavija, (zbog bratstva i jedinstva) tada su sva zvanična dokumenta pisana dvoazbučno, iz obzira prema Hrvatima. Hrvati i dalje &ndash; samo latinicom. I tada je ćirilica bila jedino srpsko pismo. Odmah po izbijanju Drugog svetskog rata 1941. i stvaranja NDH je zabranila ćirilicu u Hrvatskoj. I posle Drugog svetskog rata u komunističkoj Jugoslaviji, nastavilo se isto, ali nije ni čudno kada su vlast preuzimaju katolički narodi Hrvati i Slovenci preko Tita, Kardelja i Bakarića. Danas za Hrvate ćirilica je i na groblju &bdquo;uvreda&ldquo;.Ko nam sada pravi problem? Tu nam niko nije kriv ni u jednom režimu do nas samih, sve nam je tuđe lep&scaron;e i slađe, sve smo olako prihvatali. Ogromna većina televizijskih kanala koristi samo latinicu.Setimo se srpskih i hrvatskih lingvista i kulturnih radnika koji su doneli 10. decembra 1954. godine ,,Novosadski književni dogovor&ldquo; u kome je, u trećoj tački Zaključaka, stajalo da su &bdquo;latinica i ćirilica ravnopravni&rdquo;. Međutim, iako se u svim republikama SFRJ učila i ćirilica, u praksi su samo Srbi koristili oba pisma, dok su Hrvati i Muslimani koristili samo latinicu. Ubrzo su i sve ćirilične ma&scaron;ine za kucanje zamenjene latiničnim&hellip; mi to ni tada nismo razumeli, kao ni danas &scaron;to ne razumemo problem engleskih natpisa firmi, televizija, &scaron;tampe/novina, butika, prodavnica, radnji.Stra&scaron;no je &scaron;to i danas skoro svi nazivi na prodavnicama i firmama su ispisani latinicom i sa terminima koji ne pripadaju na&scaron;em jeziku, a imamo najsavr&scaron;enije i najlep&scaron;e pismo i jezik ,,ćiriličko pismo&rdquo; koje ima svoj dubok i autohton koren.Pogledajte samo koliko tv stanica, dnevnih novina, časopisa i portala koristi latinicu, za&scaron;to?Evo i jedne zanimljivosti, nemački oftalmolog dr Verner Veber nazvao je srpsku ćirilicu &bdquo;prvom azbukom sveta&ldquo;. On je odbranio doktorsku disertaciju u Lajpcigu 1937. godine na temu &bdquo;Azbuke sveta&ldquo; kada je ustanovio da je srpska ćirilica &bdquo;odmor za oči&ldquo;.Danas, većina srpske omladine i mladih ljudi, glavni su nosioci podsmeha i prezira prema ćirilici (&scaron;to može i da se čuje), a to je dosta tužno kada čujete i vidite reakcije. Verovatno da ne znaju dobro svoju istoriju i korene i nemaju usađeno rodoljublje i ponos (a za to smo mi sami krivi)&hellip; koje nam je u ovom vremenu svakako neophodno da bi opstali kao narod, a primer za to neka nam budu Jevreji i njihov odnos prema tradiciji, veri, istoriji i svojim korenima. Ali, to smo mi, zato se ovako i osipamo i sve nas je manje i manje. &Scaron;to se ne zapitamo gde su to sve bile Srpske zemlje i ko danas živi na tim Srpskim teritorijama, pogledajmo Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu, Liku, Dalmaciju, Severnu Albaniju&hellip; a tamo sada žive nove nacije, jezik, crkva, izvrnuta istorija. Sve biv&scaron;i Srbi, koji se lako odreko&scaron;e korena, đedova i Srpstva, kao i mi u matici &scaron;to se odričemo svog pisma ,,ćiriličkog pisma&ldquo;. Nikako da se opametimo, da vi&scaron;e cenimo i po&scaron;tujemo svoje vrednosti i tekovine. Da ne zaboravimo da je ćirilično pismo ono u kojem svako slovo ima svoj znak i svoju du&scaron;u.Možda bi bilo najbolje da se uvede porez na nazive firmi i proizvoda koji su ispisani na latinici ili stranom jeziku, odatle da krenemo i država da ima dodatni prihod, &scaron;to svakako nije lo&scaron;e.Učimo svoju decu da neguju ćiriličko pismo, tako &scaron;to ćemo im odbiti svaku poruku napisanu latinicom (jedan od primera za roditelje).Danas sve &scaron;kole (razredne stare&scaron;ine koriste vajber grupe za komunikaciju sa učenicima gde im &scaron;alju obave&scaron;tenja i podsetnik) i svi učenici imaju pametne telefone, pa bi dobro bilo da svaka &scaron;kola uvede pravilo pisanja ćirilicom u vajber grupi gde su učenici i roditelji. To je vrlo lako, danas u svim telefonima može vrlo lako i brzo da se instalira ćirilica.Ćiriličko pismo mnogi u Srbiji doživljavaju kao prevaziđeno i arhaično, &scaron;to je najveća tragedija.Niko od nas neće biti manji &bdquo;građanin sveta&ldquo; ako koristi pismo kojim su pisali na&scaron;i stari.I da ne zaboravimo &ndash; Ćirilica je bila osam vekova jedino pismo kod Srba. I jo&scaron; ne&scaron;to, u Ustavu Srbije, ćirilica je jedino službeno pismo.

Bojanić: Evropski dan jezika treba da bude naš zavet ćirilici

0 Komentari