"Istina iz zemlje koja nije mogla da ćuti… Zbog čega to danas pobijaju i taj broj desetostruko umanjuju?"

On je, kada je postao predsednik Međunarodne komisije za istinu o logoru u Jasenovcu utvrdio da je u masovnim grobnicama koje su se prostirale na dužini od 12,5 km i &scaron;irini od 4,5,km, ali je ubrzo onemogućen rad Komisije. Nikada nije utvrđen tačan broj stradalih od strane komisije.Procene akademika Srboljuba Živanovića bile su i preko 700000 stradali. Danas, na drugoj strani smanjuje se broj srpskih žrtava. Revizija broja žrtava sve če&scaron;će stiže iz Hrvatske. Danas sve vi&scaron;e čujemo da je u Jasenovcu stradalo od 89000 do maksimum 130000 žrtava, veliko je pitanje odakle potreba za smanjivanjem broja žrtava, kada je već davno utvrđeno da je u Jasenovcu stradalo oko 700000 Srba. Činjenice o žrtvama NDH u Jasenovcu i bezbrojnim jamama i strati&scaron;tima nalaze i u dokumentima nemačkih oficira, kao i da je ekspertska komisija sastavljena od Hrvata jo&scaron; 1945. godine iznela podatak da je u Jasenovcu stradalo 500.000 ljudi.U NDH od strane hrvata-usta&scaron;a stradalo je oko milion Srba, ali sve se to danas umanjuje i unižava, to je na&scaron;a tragedija.Godine 1964. u ti&scaron;ini Donje Gradine počela su iskopavanja koja će promeniti tok sećanja na jedan od najstra&scaron;nijih logora smrti u Evropi. Mladi antropolog Srboljub Živanović, tada tek na početku svoje naučne karijere, na&scaron;ao se među članovima komisije koja je imala zadatak da istraži masovne grobnice jasenovačkih žrtava. Ono &scaron;to su videli i dokumentovali ostavilo je trajan ožiljak &ndash; ne samo u njihovim životima, već i u istorijskoj svesti na&scaron;eg naroda.Iz zemlje su izvučene kosti mu&scaron;karaca, žena i dece. Slomljene lobanje, polomljene vilice, žice oko kostiju ruku i nogu &ndash; to su bili nemi svedoci zločina koji se nisu mogli poreći. Uz ljudske ostatke pronađeni su predmeti svakodnevice &ndash; deci su iz ruku i&scaron;čupane igračke, majkama su ostale marame i dugmad na suknjama, očevima duvanske kutije. Svaki taj predmet bio je trag života uga&scaron;enog u najvećim mukama.Istraživanja su potvrdila ono &scaron;to se poku&scaron;avalo umanjiti i prikriti: Jasenovac nije bio radni logor, već fabrika smrti. U Donjoj Gradini nalazi se preko stotinu masovnih grobnica. Svaka od njih čuva kosti hiljada nevinih ljudi. Živanović i njegove kolege tada su pokazali svetu naučne dokaze da je istina dublja od svakog političkog spina, jača od svakog poku&scaron;aja zaborava.Za&scaron;to je značaj tog istraživanja toliko velik? Zato &scaron;to je prvi put istina dobila naučni, materijalni dokaz. Zato &scaron;to su žrtve, barem kroz kosti i predmete, progovorile iz ti&scaron;ine. I zato &scaron;to je ta istina bila upisana u istoriju, da se nikada vi&scaron;e ne bi mogla relativizovati.oksana.perkins/ShutterstockZnačaj ovog istraživanja je vi&scaron;estruk:*ono je prvo naučno potvrđeno svedočanstvo o masovnim zločinima u Jasenovcu;*rezultati su poslužili kao osnova za kasnija istraživanja i memorijalizaciju žrtava;*naučna javnost dobila je dokaze koji onemogućavaju minimiziranje ili poricanje zločina.Akademik Srboljub Živanović kasnije je ceo svoj život posvetio borbi da se ove činjenice ne zaborave i da se svetu pokaže stvarna priroda usta&scaron;kog zločina. Njegove reči i danas opominju: &bdquo;Mrtvi nas gledaju i traže da svedočimo.&ldquo;Jasenovac ostaje večna rana, ali i večna opomena. Zemlja je 1964. progovorila &ndash; i mi nemamo pravo da ćutimo.Veliko je pitanje za&scaron;to je danas, akademik Srboljub Živanović sputavan a posvetio je čitav život borbi za očuvanje sećanja na žrtve, upozoravajući da se zločini ne smeju relativizovati niti zaboraviti.Akademik Vasilije Krestić napisao je delo Genocidom do Velike Hrvatske, prava sinteza zločina nad Srbima kroz vekove. U njoj se hrabro imenuju krivci. Knjiga nas upozorava na političku naivnost srpskog naroda i poziva na oprez u budućnosti. Knjiga koju svaki Srbin treba da ima.Zanimljiv je i zapis Edmunda Glez fon Hostenaua, bio je najvi&scaron;i Hitlerov vojni izaslanik za Balkan, ovako je u svom dnevniku opisivao hrvatski usta&scaron;ki režim i njegovu vojsku: &bdquo;Svi ovi događaji doveli su do nekoliko krajnje neprijatnih susreta i žučnih rasprava sa Pavelićem&hellip; Njegove najvernije saradnike nazvao sam zločincima. Uslov da bi Hrvat mogao da stupi u usta&scaron;ku službu jeste to da on mora da ubije najmanje jednog Srbina, da siluje jednu Srpkinju i da pokrade srpsku imovinu. Kazao sam da bi svakog drugog usta&scaron;u trebalo staviti uza zid i streljati&ldquo;.Istoričar Menahem &Scaron;elah je u svojoj knjizi &quot;Istorija holokausta- Jugoslavija&quot;, koju je objavio &quot;Jad Va&scaron;em&quot;, rekao da je 700.000 žrtava realna cifra-Od ogromnog značaja za nas Srbe je i delo &quot;Jasenovac &ndash; Au&scaron;vic Balkana&quot;. To je prva komparativna analiza Jasenovca i Au&scaron;vica u svetskoj istoriografiji, koju je Gideon Grajf napisao uz konsultaciju sa izraelskim forenzičarima (prof. dr Izrael Her&scaron;kovic i dr Haim Koen), profesorima univerziteta iz Japana, istraživačima mirovnih studija i istoričarima iz Norve&scaron;ke, Italije i Izraela uz podr&scaron;ku Međunarodne ekspertske grupe GH-7 &ndash; Stop reviziji čiji je osnivač.Sva ta zverstva koja su činjena u NDH ljudski um nije zabeležio. Hrvatske usta&scaron;e su u ubijanju nadma&scaron;ile Nemce. Bili su daleko gori od nacista. Smrt u Jasenovcu bila je daleko užasnija nego u zloglasnom Au&scaron;vicu. Saveznici su ostavili Hrvatsku unutar Jugoslavije, ne pitajući za njenu odgovornost za genocid, a žrtve usta&scaron;tva su pripisali neimenovanim fa&scaron;istima ili Nemcima. Zato su Koncentracioni logor &quot;Jasenovac&quot;, kao i druga srpska strati&scaron;ta, ostali nepoznati &scaron;iroj evropskoj javnosti. A Jasenovac i nije oslobođen već napu&scaron;ten posle brisanja svih dokaza.Publicista iz Slovenije Nikola Milovančev, istražujući zaostav&scaron;tinu Vladimira Dedijera, koja se čuva u 325 kutija u Arhivu Slovenije u Ljubljani, na&scaron;ao je dokument koji je do sada bio nepoznat ne samo &scaron;iroj javnosti već i istoričarima. U kutiji br. 260 Dedijerovog fonda nalazi se kopija izve&scaron;taja koji je 16. novembra 1961. sačinila četvoročlana komisija op&scaron;tinskog odbora Saveza boraca (tada Bosanska, sada&scaron;nji naziv Kozarska) Dubice. Komisija je, zaključila, da je broj žrtava veći nego &scaron;to se do tada mislilo, i da bi ih u 120 obeleženih grobnica moglo biti 550.800 &ndash; ali da ima jo&scaron; oko 70 neobeleženih grobnica, tek posle toga do&scaron;lo je do formiranja državne komisije iz 1964 godine!JASENOVAC NA&Scaron;A VEČNA SRPSKA RANAJasenovac nije samo rana srpskog naroda &ndash; on je trajni podsetnik na to &scaron;ta znači genocid i &scaron;ta čovek može učiniti čoveku u vremenima zla. Zbog toga je svako umanjivanje broja žrtava, svako relativizovanje istine i svako prećutkivanje zločina &ndash; ne samo nepravda prema mrtvima, već i sramota za žive.Danas, nažalost, svedoci smo da se broj srpskih žrtava u Jasenovcu u stručnoj javnosti često umanjuje ili predstavlja kao &quot;neproveren&quot;. Jo&scaron; veća sramota je kada sami Srbi i stručni kadar (institucije), pod pritiskom politike ili ideologije ili iz drugih razloga doprinose toj relativizaciji i skrnavljenju.Istina o Jasenovcu nije predmet dogovora ili procene &ndash; ona je istorijska činjenica, utemeljena u svedočanstvima preživelih, u dokumentima, u kostima nevinih koje i dalje počivaju u jasenovačkim jamama&hellip; i neistraženim jamama koje su posipane ga&scaron;enim krečom i neistraženoj Savi. Da bismo zaustavili ovu sramotu, potrebno je:Jedinstvo &ndash; Srbija, Republika Srpska, Srpska pravoslavna crkva, istoričari i javnost moraju imati zajednički stav o genocidu u Jasenovcu.Nauka &ndash; istraživanja moraju biti temeljna, zasnovana na arhivskoj građi i međunarodno priznata.Sećanje &ndash; &scaron;kolski programi, memorijali, filmovi i umetnička dela moraju čuvati svest kod mladih o stra&scaron;nom genocidu koji su hrvati-usta&scaron;e počinili srpskom rodu gde je u NDH stradalo oko miloon Srba.Međunarodna borba &ndash; svet mora znati da je Jasenovac bio jedan od najstra&scaron;nijih logora smrti u Drugom svetskom ratu&hellip; kao &scaron;to se zna o Holokaustu i jevrejskim žrtvama.Srpski narod nema pravo da umanjuje svoje stradalnike. Njihove žrtve nisu brojke za raspravu, već svetionik opomene i zavet da se istina ne zaboravi.Umesto sramote, dužni smo da izgrađujemo kulturu sećanja. To je dug prema na&scaron;im precima, ali i obaveza prema potomcima.OVO NI JEDAN SRBIN NE TREBA DA ZABORAVI, JER TO NAM NE DOZVOLjAVAJU NA&Scaron;I IZMUČENI I NA NAJSVIREPIJI NAČIN UBIJANI I ZVERSKI MUČENI PRECI! SLAVA IM!Priredio: Đorđe Bojanić, glavni urednik sajta Srpska istorija

"Istina iz zemlje koja nije mogla da ćuti… Zbog čega to danas pobijaju i taj broj desetostruko umanjuju?"

5 Komentari