Unuk Pavla Đurišića, Paul Đurišić za BORBU: Ponosan sam na svog đeda i nikada se neću odreći njegovog nasleđa

Nosi ime po svom dedi, Pavlu Đuri&scaron;iću, vojvodi Jugoslovenske vojske u otadžbini u Drugom svetskom ratu, odnosno popularnije poznatom kao četnički pokret.U intervjuu Paul Đuri&scaron;ić je jasno poručio &ndash; &quot;Ja sam veoma ponosan na svog đeda i na ono za &scaron;ta je žrtvovao svoj život poku&scaron;avajući da postigne. Nikada se ne bih odrekao tog nasleđa&quot;.Unuk četničkog vojvode poručio je mlađim generacijama u Crnoj Gori i regionu da uvek urade duboko istraživanje istine&hellip;&quot;&hellip;jer je vlast i istorija uvijek predstavljena tako da favorizuje pobjednika, ne osvrćući se na pravu istinu&quot;, poručio je Đuri&scaron;ić. Nedavno je u Crnoj Gori upravo to ime brujalo medijima gotovo mesec ipo dana. Me&scaron;tani Gornjeg Zaostra, sela pokraj Berana, pored mesne crkve podigli su, pa potom uklonili spomenik četničkom komandantu. Spomenik je nakon otkrivanja uklonjen i preme&scaron;ten u mesnu crkvu a potom u Manastir Đurđevi Stupovi.Ovi događaji faktički su pokrenuli lavinu de&scaron;avanja &scaron;irom Crne Gore. Pored činjenice da je vlasnik imanja gde je spomenik podignut uhap&scaron;en, kao i jo&scaron; nekoliko lica koja su učestvovala u podizanju spomenika, sa druge strane je nadležno Ministarstvo krenulo u akciju uklanjanja svih spornih spomenika. Jedan od uklonjenih spomenika je i bista Jusufu Čeliću, komandiru milicije koju su činili Albanaci koji su živeli na prostoru Plava, Gusinja i Albanije, a koja je, prema tvrdnjama nekih istoričara, odgovorna za zločine nad pravoslavnim stanovni&scaron;tvom. Tu paravojsku formirala je fa&scaron;istička Italija. Spomenik Čeliću nalazi se trenutno u zgradi op&scaron;tine Gusinje.Đuri&scaron;ić je rođen u Čikagu, 26. decembra 1965. godine. Njegov otac doselio se u Sjedinjene Američke Države 1961.Borba: Nedavno je u Crnoj Gori podignut spomenik va&scaron;em dedi, vojvodi Pavlu Đuri&scaron;iću, &scaron;to je izazvalo histeriju u pojedinim medijima. Nakon postavljanja, spomenik je uklonjen, preme&scaron;ten u lokalnu crkvu, a zatim u manastir Đurđevi stupovi. Kako gledate na sve ove događaje kao njegov potomak?&quot;Prvo moram reći da sam počastvovan trudom i zalaganjem porodice Dobra&scaron;inović. Kako sam bio u Gornjem Zaostru 2003. godine prilikom prvog poku&scaron;aja podizanja spomenika Pavlu Đuri&scaron;iću, a onda i nakon njegovog tada&scaron;njeg uni&scaron;tenja, moram reći da danas, vi&scaron;e od 20 godina kasnije, kada vidimo sličan tretman, da sam razočaran Vladom Crne Gore i njihovom nepotrebnom reakcijom. Pogotovo imajući u vidu da postoje spomenici antidemokratskim i antireligioznim figurama u Crnoj Gori&quot;.Borba: Izuzetno je zanimljivo da je npr. u Sjedinjenim Državama dozvoljeno podizanje spomenika va&scaron;em dedi, dok u Crnoj Gori nije. S druge strane, niko ne osporava spomenik vođi komunista, Josipu Brozu Titu u Podgorici, Glavnom gradu Crne Gore. Po Va&scaron;em mi&scaron;ljenju, da li postoje dvostruki ar&scaron;ini na delu i da li je komunistički sistem jo&scaron; uvek živ u Crnoj Gori, gde se država jo&scaron; uvek obračunava sa političkim disidentima?&quot;Naravno da postoje dvostruki ar&scaron;ini. Levica se uvek oslanjala na dvostruke ar&scaron;ine i licemerje da bi indoktrinirala svoje sledbenike&quot;.Borba: Na kraju krajeva, da li bi ova postavka stvari značila da biste se i Vi morali odreći nasljeđa svog djeda, prema tom sistemu vrijednosti? Koliko to može biti pogre&scaron;no i opasno?&quot;Ja sam veoma ponosan na svog dedu i na ono za &scaron;ta je žrtvovao svoj život poku&scaron;avajući da postigne. Nikada se ne bih odrekao tog nasleđa&quot;.Borba: U jednom od prethodnih intervjua, rekli ste da se nikada nećete vratiti u Crnu Goru kada ste videli da je policija Mila Đukanovića digla u vazduh spomenik va&scaron;em dedi. Međutim, može se reći da su va&scaron;i utisci o toj poseti bili pome&scaron;ani jer je 2.000 ljudi tada vikalo &quot;Pavle, Pavle&quot; u njegovu čast. Kako se osećate u ovom trenutku u kontekstu pomenutih događaja?&quot;To je bilo pre vi&scaron;e od 20 godina i malo &scaron;ta se promenilo kod Vlade tako da sam i dalje razočaran u one koji su na vlasti u Crnoj Gori&quot;. Borba: Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Crnoj Gori? Režima Mila Đukanovića vi&scaron;e nema (barem u tom obliku), čini se da je situacija mirnija, ali i dalje imamo zabranu podizanja spomenika, ba&scaron; kao u vreme DPS-a&hellip;&quot;Zabrana za spomenike se odnosi samo na one koji se ne sviđaju Vladi tako da vidim malo promena&quot;.Borba: Kakvo je va&scaron;e mi&scaron;ljenje o veličanstvenim litijama, koje je predvodila Srpska pravoslavna crkva 2020. godine, a koje su dovele do pada režima Mila Đukanovića? Da li mislite da je Crna Gora u procesu oporavka i da ćete se u budućnosti moći vratiti u svoju domovinu?&quot;Nadam se i beskrajno bih želio da je Crna Gora u procesu oporavka, ali poslednji događaji sugeri&scaron;u da je to bila samo povr&scaron;inska promjena bez su&scaron;tinskog značenja. Smije&scaron;no je da je sarađivao sa nacistima a dva puta su ga hapsili&quot;. Borba: Va&scaron; deda je bio jedna od najistaknutijih ličnosti svog vremena, bez obzira sa koje strane gledali. Možete li nam ispričati priču ili anegdotu o njemu koja vam je preneta tokom života?&quot;Pa, kao &scaron;to većina i zna, on je optužen da je sipmatisao naciste a &scaron;to je apsolutna neistina. Kako može neko ko je dva puta bio zarobljen od strane Nemaca i koji je dva puta i pobegao da bude saradnik Nacista? Govore i da je bio nosilac Željeznog Krsta. Sme&scaron;no.Ipak, najbolja priča koju imam je kada nam je u posetu do&scaron;ao Vlade Divac. Rekao mi je da je njegov deda bio toliko ponosan &scaron;to je Pavle boravio u njegovog kući posle jedne bitke&quot;. Ceo intervju pročitajte OVDE.

Unuk Pavla Đurišića, Paul Đurišić za BORBU: Ponosan sam na svog đeda i nikada se neću odreći njegovog nasleđa

3 Komentari