Misteriozni mikrobi u našim ustima: Iznenadno otkriće naučnika

Ljudska usta kriju ogromne DNK elemente koje nauka jo&scaron; nije otkrila. Japanski naučnici sa Univerziteta u Tokiju identifikovali su &quot;inokule&quot;, masivne ekstrahromozomske DNK sekvence, koje pomažu oralnim bakterijama da se prilagode stalno promenljivim uslovima.Ovo otkriće pruža novi uvid u to kako bakterije kolonizuju i preživljavaju, sa implikacijama na oralno zdravlje, bolesti i istraživanje mikrobioma.&quot;Znamo da postoji mnogo različitih vrsta bakterija u oralnom mikrobiomu, ali mnoge njihove funkcije i načini na koje ih obavljaju jo&scaron; uvek su nepoznati. Istražujući ovo, otkrili smo primer inokula - delova DNK koji postoje u ćelijama, u ovom slučaju bakterija, ali izvan njihove glavne DNK. To je kao da pronađemo knjigu sa dodatnim fusnotama, a tek počinjemo da čitamo da bismo saznali &scaron;ta rade&quot;, rekao je u saop&scaron;tenju za &scaron;tampu Juja Kiguči sa Univerziteta u Tokiju, jedna od autorki studije, koja je objavljena u časopisu Nature Communications.Inspirisan ranijim otkrićima dodatne DNK u mikrobiomima zemlji&scaron;ta, Kigučijev tim je analizirao uzorke pljuvačke prikupljene u Laboratoriji Univerziteta u Tokiju. Detektovanje inokuluma zahtevalo je takozvano sekvenciranje &bdquo;dugog čitanja&ldquo;, koje hvata dugačke delove DNK, i tehniku nazvanu preNuc, koju je razvio koautor studije Nagisa Hamamoto, za selektivno uklanjanje ljudske DNK. Ovo je omogućilo potpunu rekonstrukciju genoma inokuluma, a bakterijski domaćin je bio Streptococcus salivarius.Uloga ekstrahromozomske DNK i implikacije&quot;Prosečna veličina genoma inokula je 350 kilobaza, &scaron;to ih čini jednim od najvećih ekstrahromozomskih genetskih elemenata u ljudskom mikrobiomu&quot;, objasnio je Kiguči.Inokuli nose gene za otpornost na oksidativni stres, popravku DNK i funkciju ćelijskog zida, pomažući bakterijama da prežive u te&scaron;kim uslovima. Naučnici planiraju da uzgajaju bakterije koje sadrže inokule i da koriste laboratorijske eksperimente i kompjuterske modele, kao &scaron;to je AlphaFold, da bi predvideli funkciju gena i potencijalnu prenosivost.&quot;Izuzetno je to... procenjujemo da 74 procenta svih ljudi može posedovati inokule. I dok je oralni mikrobiom dugo proučavan, inokuli su sve ovo vreme ostajali skriveni zbog tehnolo&scaron;kih ograničenja. Sada kada znamo da postoje, možemo početi da istražujemo kako oni oblikuju odnos između ljudi, njihovih mikroba i na&scaron;eg oralnog zdravlja. Postoje čak i naznake da bi inokuli mogli da posluže kao markeri za ozbiljne bolesti poput raka&quot;, zaključio je Kiguči.

Misteriozni mikrobi u našim ustima: Iznenadno otkriće naučnika

0 Komentari