Nikola je Kolumbijac srpskog porekla, došao u zemlju svog oca i radi kao skeledžija na Ibru FOTO

Upisao je Ekonomski fakultet u Novom Sadu, ali i postao deo organizacije &bdquo;Maglič grad&ldquo; i podno istoimene trvrđave, na reci Ibar radi kao skeledžija.&quot;Moj otac je iz Srbije, ali je preminuo dok sam ja bio dete. Ne&scaron;to me je vuklo da dođem ovde, nekako sam morao i to se ostvarilo. Prvi dolazak u Srbiju bio je kroz program razmene učenika, a onda sam preko sajta workaway.info, gde se okupljaju volonterski projekti iz celog sveta, prona&scaron;ao priliku ba&scaron; u Magliču. Na toj stranici imate preko 10.000 projekata za volontiranje, ali meni je ovaj u Srbiji bio najzanimljiviji i zbog toga sam do&scaron;ao ovde&quot;, priča za RINU Nikola.RINAŽivot na 10.000 kilometara udaljenosti od rodnog grada ne pada mu te&scaron;ko, jer kako kaže i Srbiju na neki način doživljava kao svoj dom. Jako se dobro uklopio u zajednicu u kojoj se vode parolama vrednosti i požrtvovanosti. Svi za jednog i jedan za sve dok žive i rade u živopisnim predelima u okolini Kraljeva.RINA&quot;Kada sam tek do&scaron;ao bio sam iznenađen koliko je sve drugačije nego u Kolumbiji. Zima i hladnoća su mi bile neverovatne i te&scaron;ko sam se na to navikao. Zatim sve je drugačije, od načina života, do izgleda ljudi, njihova visina.. ali kako je vreme prolazilo uviđao sam i brojne sličnosti. Predeli su zaista sjajni, kao i ljudi koji su me sjajno prihvatili. Ono čime sam takođe odu&scaron;evljen je srpska hrana. Do sad nisam ni&scaron;ta probao, a da mi se ne sviđa. Hvala bogu, tu su sarme, ćevapčići, musaka&hellip; na to, otkidam!&quot;, kaže kroz osmeh Nikola.Dodaje da u Srbiji planira da ostanem dok ne zavr&scaron;i &scaron;kolovanje koje je započeo na Ekonomskom fakultetu u Novom Sadu.RINA&quot;U kampu se mahom govori engleskim jezikom, ali od kako sam počeo da prevozim turiste i da radim kao skeledžija ponovo sam počeo da koristim srpski čije osnove sam naučio tokom razmene učenika. Sve ovo je je jedno divno iskustvo za mene, ali moram reći da i ljudi koje prevozim zaista se iznenade &scaron;to ih vozi jedan srpski Klumbijac. Valjda ti gene leže u meni, pa mi srpski jezik nije toliko stran. U Srbiji mi se sviđa i &scaron;to se mirnije živi i bezbednije nego kod nas u Kolumbiji&quot;, dodaje Nikola.RINAIdejni tvorac jedinstvenog kampa čiji deo je ovaj vredni Kolumbijac je Milo&scaron; Sretenović, mladi arheolog koji je odlučio da podno zidina srednjovekovne trvrđave Maglič kod Kraljeva realizuje projekat održive zajednice, u kom učestvuju volonteri iz svih zemalja sveta. Otkupio je imanje povr&scaron;ine od oko pet hektara i tu napravio jedinstveni volenterski kamp u regionu &ndash; Magličgrad. Do sada su kroz Magličgrad pro&scaron;li volonteri iz čitavog sveta.RINA&quot;Konkurs je otvoren za bilo koga na planeti, svako može da dođe kod nas, ali najveće interesovanje pokazuju ljudi iz Zapadne Evrope i Južne Amerike. Privučeni su lepotom i misterijom tvrđave Maglič i na&scaron;im akcijama koje sprovodimo. Oni nam pomažu u či&scaron;ćenju tvrđave i okoline, održavanju prostora, radu sa turistima i dočekivanju posetilaca. Takođe učestvuju u na&scaron;im velikim ekolo&scaron;kim akcijama, poput &lsquo;eko relija&rsquo; od Kraljeva do U&scaron;ća, gde čistimo magistralu i stajali&scaron;ta. Do sada je kroz kamp pro&scaron;lo vi&scaron;e od 230 volontera i za njih i za nas to je jedna velika avantura,&quot; rekao je Milo&scaron;.Na placu koji je Milo&scaron; otkupio nalaze se i dve stare &scaron;tale, koje su istim principom uredili i priveli nameni sme&scaron;taja kako članova njegove samodržive zajednice, tako i za posetioce i zaljubljenike u ovakav način života.Za sve posetioce obezbeženi su osnovni uslovi poput struje, vode, interneta, toaleti. Ono &scaron;to ovo mesto razlikuje od ostalih jeste &scaron;to se hrana služi u kotlićima, a na meniju su plodovi koje isključivo sami pronalaze u okruženju kao &scaron;to su vrganji, lisičarke, koprive i po neka pastrmka.

Nikola je Kolumbijac srpskog porekla, došao u zemlju svog oca i radi kao skeledžija na Ibru FOTO

1 Komentari