Diplomata: To je crvena linija za Srbiju

To, kako poja&scaron;njava, ulazi u zonu &bdquo;crvenih linija&ldquo; za Srbiju i dovodi u pitanje dalji pregovarački proces.&quot;Prema tome, definitivno postaje jasna pozicija EU - da vi&scaron;e nije statusno neutralna i da se opredelila na pritisak na Srbiju da prizna tzv. novu realnost, odnosno da prihvati defakto priznanje Kosova, jer fransusko-nemački plan, odnosno Ohridski sporazum, upravo to sadrži&quot;, rekao je Milivojević za Kosovo onlajn.Istakao je da se to jasno vidi u članu 2 i 4, podsećajući da se u članu 2 traži da Srbija prihvati suverenost i teritorijalni integritet u skladu sa Poveljom UN i da da prednost principu samoopredeljenja međunarodnog prava u odnosu na druge principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta.To je, konstatuje, jasan putokaz prema defakto priznanju.Sa druge strane, napominje da se u članu 4 traži da Srbija dozvoli pristup Kosova međunarodnim organizacijama bez izuzetka, a to uključuje UN i organizacije sistema UN.Zbog toga, zaključuje, postoje rezerve Srbije na Ohridski sporazum, te ga ne smatra obavezujućim.&quot;Uključenje u Poglavlje 35 je poku&scaron;aj da se Srbiji silom nametne da je Ohridski sporazum za Srbiju obavezujući i da bude uslov za pristupne pregovore, odnosno za pristupanje EU u budućem vremenu, kad to bude. To je sada potpuno jasno i to dovodi u pitanje dalji pregovarački proces jer to već ulazi u &#39;crvene linije&#39; na &scaron;ta Srbija nije spremna i o čemu nije moguće pregovarati sa Srbijom, jer mi imamo najmanje tri ograničenja - Ustav Srbije, op&scaron;te raspoloženje i stav većine u zemlji i na kraju, međunarodno pravo i Rezolucija 12 44, koja govori sasvim ne&scaron;to drugo&quot;, naveo je Milivojević.Ukazao je da EU ubacivanjem Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 sebe diskredituje kao posrednika u pregovorima o normalizaciji zato &scaron;to se, kako ističe, statusno izja&scaron;njava.EU, obja&scaron;njava, ima mandat Generalne skup&scaron;tine UN da podrži i pomogne pregovore o normalizaciji i da deluje kao statusno neutralna u dijalogu imeđu Srbije i Pri&scaron;tine.&quot;Na ovaj način ona (EU) se svrstava na jednu stranu i na ovaj način potvrđuje se ta politika dvostrukih standarda, podela i podr&scaron;ke Pri&scaron;tini i vladi Kurtija i svim njegovim merama i akcijama represije, negiranja prava u svakom smislu, &scaron;to pokazuje i neuspeli referendum i stav srpskog naroda. Evropske velike sile, sad se vidi, negde su od početka podržavale ovu tezu i nisu bile nepristasne, podržavale su pri&scaron;tinsku stranu i odobravale mere i akcije pri&scaron;tinske strane da se uspostavi nova realnost na severu KiM i time utiče i na pregovarački proces Srbije i na re&scaron;avanje kosovskog pitanja&quot;, ukazuje diplomata.Geopolitika trenutno daje prednost pritiscima na Srbiju, zapaža Milivojević dodajući da je u interesu mnogih da se kosovsko pitanje re&scaron;i brzo i efikasno, dakle defakto priznanjem.To je, kako kaže, u interesu zapadnih sila kada je reč o ratu u Ukrajini, o raspletu na globalnom planu, kao i o eventualnom sukobu za dominaciju u novom međunarodnom pretku.Sa druge strane, &quot;kopenha&scaron;ki uslovi&quot;, vladavina prava, reforme i sve ono &scaron;to nalažu poglavlja 23 i 24 je sada u drugom planu i u senci je politike, navodi diplomata.&quot;Evropska unija u ovom momentu daje prednost geopolitici i u politici EU, i prema nama, ali i prema nekim pitanjima u Evropi. U ovom trenutku dominira geopolitika, a ne &#39;kopnha&scaron;ki uslovi&#39; i ono &scaron;to bi za nas trebalo da bude u prvom planu&quot;, rekao je Milivojević.Međutim, diplomata nagla&scaron;ava da bez obzira na stav EU i njihove zahteve, &quot;ni danas, ni sutra, ni bilo kada&quot; Srbija neće razgovorati o ulasku u EU uz odricanje Kosova.&quot;To za nas nije tema, nama su Ustav, suverenitet i teritorijalni integritet, kao i stav većine važniji nego odricanje države od same sebe. Mislim da je manje važno kada će Srbija morati da ispuni svoje obaveze, već da oni nas time uslovljavaju i da time otvaraju su&scaron;tinsko pitanje da li žele Srbiju u EU &quot;, naglasio je.Na pitanje da li ulaskom Ohridskog sporazuma u poglavlje 35 zemlje koje ne priznaju Kosovo daju podr&scaron;ku da Kosovo postane članica UN, Milivojević nagla&scaron;ava da po tom pitanju postoji jedna vrsta pravne ekvelibistrike i politike.Ukazuje da u Ohridskom sporazumu nema odrednice priznanje, ali da odrebe koje u tom dokumentu stoje stvaraju uslove za to.&quot;Tu je postignuta neka vrsta konsenzusa i sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, pri čemu je teži&scaron;te na Srbiji. Ako bismo mi priznali onda to njih ne bi obavezivalo, onda bi se oni na to oslonili i onda bi to tretirali isto kao i mi. Dakle, bez dejure priznanja to bi tretirali kao defakto priznanje i tako bi se i oni pona&scaron;ali sa izgovorom da je to Srbija učinila. Ukoliko bi mi to učinili, mi bismo stvorili uslove da po modelu nemačkog aranžmana iz &#39;74 godine stvorimo mogućnost da se Kosovo legitimi&scaron;e i da stekne međunarodno pravni subjektivitet, a onda bi te zemlje delovale po jednom pragmatičnom modelu&quot;, kazao je Milivojević.Ukoliko bi Srbija defakto priznala Kosovo, dodaje, ona bi otvorila prostor ka UN i dovela bi u pitanje Rezoluciju 12 44, a ne zemlje &quot;nepriznavači&quot;.&quot;Ako matična država prizna nezavisnost svoje teritorije onda to menja situaciju i sve sada zavisi od nas&quot;, zaključuje diplomata.

Diplomata: To je crvena linija za Srbiju

0 Komentari