Ozbiljno su zabrinuti – šta se dešava?

Pojas ničije zemlje između Litvanije i Belorusije &scaron;irok je samo petnaestak metara, dugačak 600 kilometara i omeđen s dve metalne ograde. Na vrhu litvanske ograde je i žilet-žica, a iznad su i nadzorne kamere. U pravilnim razmacima i uz zujanje, okreću se s leva na desno. Povremeno zumiraju.Litvanija se brine zbog mogućih povreda granice &ndash; posebno od početka ruske agresije na Ukrajinu u februaru 2022. Ta se briga sada pojačava zbog vežbi pod imenom &quot;Zapad&quot;. Od 12. do 16. septembra u njima će učestvovati nekoliko desetina hiljada vojnika iz Rusije i Belorusije.Trebalo bi da budu kori&scaron;ćeni tenkovi i mitraljezi, ali i nova ruska hipersonična raketa Ore&scaron;nik. Ona navodno može da bude naoružana i nuklearnim bojnim glavama.Takve zajedničke vežbe organizovale su se redovno od 2009. godine, ali ovo su prvi takvi manevri od početka invazije na Ukrajinu. A i prvi nakon incidenta od 10. septembra, kada je NATO iznad Poljske oborio nekoliko ruskih dronova.Rusija kao mogući agresorKao reakciju na predstojeću vojnu vežbu, litvanski graničari proteklih nedelja pro&scaron;li su dodatne obuke. Oni će tokom vežbi sprovoditi dodatne patrole, obja&scaron;njava general Rustamas Ljubajevas iz državne granične službe.&quot;Na Rusiju od početka rata u Ukrajini jo&scaron; vi&scaron;e gledamo kao na mogućeg napadača&quot;, kaže on za DW. &quot;Računamo s povredama granice &ndash; na primer tako &scaron;to se instrumentalizuju migranti, kao &scaron;to se to već događalo u pro&scaron;losti.&quot;ProfimediaPrema takvim izve&scaron;tajima, Rusija je 2022. dovela hiljade migranata u Belorusiju kako bi ih ona slala preko granice, između ostalog i u Poljsku. Moskva je, pretpostavljaju ti izvori, na taj način htela da destabilizuje zemlje Evropske unije.Osim toga, Litvanija se priprema i na to da bi vojnici u predstojećim danima mogli bez dozvole da pređu granicu ili da preko nje usmere dronove, kaže general Ljubajevas: &quot;Takvih hibridnih napada već je bilo.&quot;Baltičke države stalno izve&scaron;tavaju o dronovima koji ulaze u njihov vazdu&scaron;ni prostor. Tako su na primer u julu ove godine dva drona iz Belorusije uletela su u Litvaniju i tamo se sru&scaron;ila.Litvanija se naoružavaLitvanija, u međuvremenu, pokazuje i sopstvenu vojnu snagu. Zemlja narednih dana, zajedno sa Poljskom, Estonijom i Letonijom, organizuje sopstvene vojne vežbe. U njima bi trebalo da učestvuje do 40.000 vojnika.Osim toga, Litvanija planira da 2026. poveća svoj vojni budžet na vi&scaron;e od pet odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Do 2021. budžet te zemlje za odbranu bio je ispod dva odsto BDP.EPA/PIRJO TUOMINENLinas Kojala, &scaron;ef Centra za geopolitiku i bezbednost, trusta mozgova iz Vilnjusa, veruje da postoji dugoročna opasnost: &quot;Rusija nas posmatra kao teritorije koje bi trebalo da budu pod kontrolom Kremlja&quot;, kaže on za DW. &quot;Ne mislim, dodu&scaron;e, da će Rusija u neposrednoj budućnosti da napadne Litvaniju, ali pratićemo da li će Moskva, ako njene trupe koje su sada stacionirane u Belorusiji tamo i ostanu, zaista da izgradi dugoročnu infrastrukturu koja bi mogla za sedam ili deset godina da posluži kao baza za scenario napada.&quot;Baltičke države &quot;u istom čamcu&quot;Takve brige deli i Karlis Bukovskis, direktor Instituta za međunarodna pitanja u Rigi, glavnom gradu Letonije, koja je takođe sused Belorusiji. Tri baltičke države, u koje spada i Estonija, &quot;sede u istom čamcu&quot;, kaže Bukovskis. &quot;Mi sebe vidimo kao celinu kad je reč o Rusiji&quot;, kaže on za DW i pritom govori o &quot;zajedničkoj traumi&quot;.&quot;Kroz tajni pakt Hitlera i Staljina iz 1939. nacistička Nemačka prepustila je baltičke države Sovjetskom Savezu, koji je kasnije, od 1944. do 1991. okupirao na&scaron;e zemlje&quot;, kaže Bukovskis.Tim sporazumom Nemački Rajh je sa Sovjetskim Savezom tada podelio Baltik i Poljsku na nemačku i rusku interesnu sferu. Jedan deo Poljske trebalo je da pripadne Nemačkoj.&quot;Zbog toga nas sve takve ruske vojne vežbe zabrinjavaju&quot;, kaže Bukovskis.Ipak, danas ima razloga u za optimizam, dodaje letonski politikolog: &quot;Procenjuje se da će ove godine na vežbama učestvovati manje vojnika nego u pro&scaron;losti &ndash; između ostalog i zato &scaron;to je ruska vojska zaokupljena u Ukrajini. Osim toga, danas su na Baltiku stacionirane hiljade NATO-trupa &ndash; iz Velike Britanije, Nemačke, Francuske. To nam daje nadu. Vi&scaron;e nismo sami&quot;, raduje se Letonac.Život na opasnoj graniciAida i Mečislav Tara&scaron;kevič ipak se pla&scaron;e predstojećih vojnih vežbi. Taj bračni par živi već gotovo dve decenije u jednoj od sedam kuća litvanskog sela Gulbine, udaljenog samo sedam kilometara od beloruske granice.&quot;Manevri su tu, odmah iza ugla, zato su u na&scaron;em selu svi veoma zabrinuti. Utoliko vi&scaron;e &scaron;to vidimo &scaron;ta Rusija radi u Ukrajini&quot;, kaže za DW 59-godi&scaron;nji Mečislav.A njegova supruga Aida, dodaje: &quot;Ne razumem za&scaron;to ljudi moraju da ratuju. Svi mi želimo samo da imamo normalan život, da radimo svoj posao i mirno živimo u svojoj kući.&quot;

Ozbiljno su zabrinuti – šta se dešava?

1 Komentari