"Koreni zovu: Priča jednog povratnika" – Stefan Bogdanović

&quot;Priznajem, nije bilo lako&quot;, kaže Stefan, &quot;ali danas, posle skoro deset godina u Srbiji, ne bih želeo da ponovo odem.&quot; U malom italijanskom selu, njegova porodica bila je jedina srpska porodica, i na početku nisu bili lepo viđeni zbog toga &scaron;to su stranci. Ljudi su govorili razne stvari, ali Stefan danas sa ponosom prolazi tim mestom, pokazujući da radom i trudom nisu ono &scaron;to su mislili o njima. Nikada nije osećao stid &scaron;to je Srbin, naprotiv, uvek je branio svoj identitet. Seća se časa istorije u osmom razredu, kada je učiteljica govorila da je najveći sukob dvadesetog veka počeo zato &scaron;to je Srbin ubio austrougarskog plemića. &quot;Kao da smo mi Srbi krivi za sve te žrtve i razaranja&quot;, kaže Stefan. &quot;Stidljivo sam digao ruku i objasnio ono &scaron;to mi je otac već pričao o pravim uzrocima sukoba.&quot; Na kraju se učiteljica zahvalila, a taj trenutak učinio ga je ponosnim jer je branio svoje ideale, iako je u knjizi pisalo drugačije.Roditelji su mu oduvek govorili da, ako se ukaže &scaron;ansa, treba da se vrati u Srbiju. Stefan obja&scaron;njava da se 2015. ta &scaron;ansa pojavila, i odlučio je da ostane u Beogradu i upi&scaron;e fakultet, dok su se roditelji i sestre vratili za Italiju. Iako je početak bio izazovan, brzo je prona&scaron;ao prijatelje, sa kojima se i dan danas viđa i posećuje. Najveća prepreka bila mu je snalaženje u birokratiji, ali je u tim trenucima osetio koliko ljudi žele da pomognu kada vide nekoga u nevolji. Ova iskustva pokazala su mu koliko je važna zajednica i podr&scaron;ka prijatelja u novoj sredini.Kasnije mu se pridružila devojka iz Če&scaron;ke, koja je danas njegova supruga, sa kojom ima sina i ćerku. Upoređujući život u Italiji i Srbiji, Stefan priznaje da su plate u Italiji veće, ali da su i tro&scaron;kovi života gotovo duplo veći nego u Srbiji, pa nijedan novac ne bi mogao da ga natera da napusti domovinu. Želi da njegova deca odrastaju u zdravoj sredini, gde se neguju porodica, prijateljstvo i prave vrednosti.Ipak, Stefan priznaje da povratak nije doneo samo lične pobede. Jedini pravi poraz doživeo je na profesionalnom planu. Počeo je da pi&scaron;e vesti na italijanskom jeziku za jednu stranu firmu, ali posao od kuće ubrzo je postao monoton. Pratili su razne kanale i izjave, ali bez konkretnih terenskih zadataka. Kada je predložio da intervjui&scaron;e nekog iz italijanske zajednice u Srbiji, nai&scaron;ao je na odbijanje, jer rukovodstvo nije želelo da otkrije da novinari rade iz Srbije. &quot;Osećao sam se bedno&quot;, kaže Stefan. &quot;Posao je možda bio dobar, ali kako ostati tamo gde poslodavac ne ceni pre svega svoje ljude, i to na nacionalnoj osnovi?&quot; Ubrzo je napustio taj posao i prona&scaron;ao novu priliku u kompaniji koja posluje u okviru onlajn gaming industrije za italijansko trži&scaron;te.To iskustvo ga je, kaže, dodatno učvrstilo u odluci da ostane u Srbiji. Veruje da čovek ne sme da izgubi osećaj dostojanstva i pripadnosti, ma koliko finansijska sigurnost delovala primamljivo. &quot;Koliko god zapadne zemlje mislile da smo zaostali, nekada&scaron;nji istočni blok je i dalje mentalno zdrav, dok zapad truli&quot;, zaključuje Stefan.

"Koreni zovu: Priča jednog povratnika" – Stefan Bogdanović

0 Komentari