Bitka na Pločniku skrajnuta iz naših udžbenika, a u njoj su Srbi pokazali da Osmanlije mogu da budu poražene

Tamo nema grandioznog spomenika kakav zaslužuje to mesto, ovo mesto nije ni na mar&scaron;ruti ekskurzija i obilazaka, nema ni u udžbenicima istorije u meri koju zaslužuje ova vrlo značajna bitka gde su Srbi pokazali da Osmansko carstvo nije toliko moćno i da ta silovita i moćna vojska može da bude poražena i pobeđena u vi&scaron;e navrata.Turci su prve napade na Lazarevu državu izveli 1381. god, tada su do&scaron;li do Paraćina, ali su ih tu Srbi suzbili, porazili i vratili nazad. Po&scaron;to je sultan Murat I bio prezauzet u Maloj Aziji, ostavio je na miru Srbe na nekoliko godina.Knez Lazar je dobio dojavu da Turci vr&scaron;e velike pripreme da u proleće 1386. godine ponovo napadnu Srbiju. Ali i taj poku&scaron;aj za Turke je bio poguban, pa su morali ponovo da beže iz Lazareve države.Bitka kod Pločnika odigrala se 1386. godine u dolini Toplice, kod sela Pločnik u blizini Prokuplja, nakon osvajanja Sofije 1385. godine, kada su Osmanlije krenule u pripremu na pohod prema Kru&scaron;evcu. Tamo nema grandioznog spomenika kakav zaslužuje to mesto, ovo mesto nije ni na mar&scaron;ruti ekskurzija i obilazaka, nema ni u udžbenicima istorije u meri koju zaslužuje ova vrlo značajna bitka gde su Srbi pokazali da Osmansko carstvo nije toliko moćno i da ta silovita i moćna vojska može da bude poražena i pobeđena u vi&scaron;e navrata.Pobeda kod Pločnika učvrstila je srpsku veru u jedinstvo i odbranu otadžbine, ali je istovremeno pokazala da će sukob sa Osmanlijama biti dugotrajan i težak. Po prvi put u porti manastira Pločnik (selo Pločnik kod Prokuplja), 10. septembra u 11č, održaće se svečanost na državnom nivou i obeležavanje bitke na Pločniku, eto koliko nam je godina bilo potrebno da tu bitku podignemo na pijedestal kome pripada. Sve pohvale za organizatore.Sukobljene su bile srpske snage pod vođstvom kneza Lazara Hrebeljanovića (i, prema ruskim izvorima, uz uče&scaron;će Milo&scaron;a Obilića) i osmanske trupe predvođene sultanom Muratom.Hroničarski izvori ukazuju da je osmanska vojska, bila brojčano nadmoćnija (oko 20.000), usredsredila napad kroz Topličku dolinu.&quot;Lazar je, predvidev&scaron;i kretanje Turaka, rasporedio zasedu tako &scaron;to je naredio drvosječama da poseku stabla u rejonu Beloljina, &scaron;to je sabotiralo osmanski mar&scaron; i dovelo do uspe&scaron;nog upada srpske vojske u oslabljenu neprijateljsku formaciju.&quot; (Boj na Pločniku Arhivirano iz originala 13. 11. 2017.)Iako su podaci o bitci oskudni, nema ih dovoljno, jasno je da su Srbi naneli značajan i težak poraz Osmanlijama, tako je osmanska invazija i okupacija privremeno zaustavljena.A&scaron;ikpa&scaron;azade, turski hroničar, u svom delu &quot;Tev&acirc;r&icirc;h-i &Acirc;l-i Osman&quot; (oko 1470), navodi neuspe&scaron;an pohod Muratovog sina princa Jakuba protiv kneza Lazara, koji se tumači kao opis Bitke na Pločniku:&quot;Jakub-beg odvede vojsku u zemlju Lazara. Poče&scaron;e pljačkati i paliti. Tada Lazar udari na njih i pobi mnogo vojnika. Jakub-beg se s te&scaron;kim gubicima vrati u Brusu.&quot;Bitka kod Pločnika zaustavila je turski prodor i omogućila kratak period mira i obnove srpske odbrane na čelu sa knezom Lazarom, pre nego &scaron;to je sultan Murat ponovo prikupio snage i nastavio ofanzivu.Pobede kod Pločnika i kasnije kod Bileće (1388), predstavljaju važan uvod u Kosovski boj, one nisu samo podigle borbeni moral Srba, već su pružile priliku za taktičku reorganizaciju i pripremu pred najveći sudbonosni okr&scaron;aj.Bitkom na Pločniku Srbi su dobili vredan respekt, a Turci su iz nje izvukli važne taktičke pouke za ključnu bitku na Kosovu 1389. god, gde je takođe osmanska vojska bila poražena i povukla se poražena sa boji&scaron;ta. Tada je stradao i srpski knez Lazar i sultan Murat (jedini sultan koji je stradao na boji&scaron;tu), &scaron;to je dodatno uzdrmalo i ponizilo osmansku vojsku, u tom porazu i očaju Bajazit je ubio svoga starijeg brata Jakuba zbog vlasti (koji je imao pravo da nasledi svoga oca, kao stariji sin) i povukao se nazad sa vojskom sa boji&scaron;ta u Anadoliju da tamo umiri oslabljeno carstvo i učvrsti svoju vlast.Bitka kod Pločnika, iako manje poznata od Kosovskog boja, predstavlja vrlo značajan moment u srednjovekovnoj istoriji Balkana. Ona svedoči o sposobnosti srpskog vojnog komandovanja da inovativnim re&scaron;enjima, poput terenskih prepreka, nadoknadi nepovoljne okolnosti. Ta pobeda pruža važan uvid u ratnu strategiju tog vremena. Nije to samo hrabrost u borbi, već i promi&scaron;ljena akcija knaza Lazara i njegovih vojskovođa&hellip; tragično je to &scaron;to se na te detalje nikada nisu fokusirali istoričari i hroničari&hellip; ili je to namerno skrajnuto od javnosti, su&scaron;tina srpske vojne strategije tog vremena.Pločnik je označio prvu ozbiljnu prepreku Osmanlijama u Evropi. Taj srpski vojni bedem, pružio je kratku ali značajnu pauzu za učvr&scaron;ćivanje srpske države u uslovima sve većeg pritiska moćnog okupatora i osvajača.Na duhovnom planu, u vremenu kad se često pamti Kosovski boj zlatnim slovima, pobeda kod Pločnika može se smatrati simbolom otpora i sposobne improvizacije srpske vojske, između tragične sudbine i nade za odlučenu odbranu.Bitke na Pločniku i Kosovu (gde je osmanska vojska izgubila svog sultana) su značajno uzdrmale Osmansko carstvo&hellip; to su bile dve velike pobede srpske vojske.Zanimljivo je i to &scaron;to je francuska kraljica Katarina Mediči u svojoj spavaćoj sobi držala holandsku tapiseriju Kosovski boj.Činjenica je da se na Kosovu odigrala najvažnija bitka u srednjem veku u Evropi, ali uvertira je bila i bitka i pobeda na Pločniku.To u priličnoj meri demantuje na&scaron;u istoriografiju, koja Kosovsku bitku stalno nastoji da demistifikuje, umanjuje značaj i čak govori da je to bio poraz ili je bila nere&scaron;ena bitka&hellip; to nije moguće, o tome nema činjenica.Za&scaron;to bi jedna Mediči iz čije su familije bili trojica rimskih papa bila pogre&scaron;no informisana da je Kosovski boj bio velika pobeda Srpske vojske&hellip; zanimljivo je i to &scaron;to je francuski kralj Karlo &Scaron;esti naredio da zvone zvona u svim crkvama u Francuskoj u čast pobede hri&scaron;ćanske vojske nad Osmanlijama (koji su bili pretnja Evropi i zapadu) i da je lično oti&scaron;ao u Notr Dam na moleban tim povodom&hellip; i to pi&scaron;e na tapiseriji u sobi Mediči.Danas je jasno da se osmanska (turska) vojska povukla sa Kosova polja, a pobednikom se smatrala ona koja na njemu ostane, slavljena je pobeda srpske vojske&hellip; zato &scaron;to je posle ubistva Murata, Bajazit zadavio svoga brata Jakuba (koji je imao pravo nasledstva), povukao se sa boja i oti&scaron;&scaron;ao u Anadoliju da bi osigurao i učvrstio svoju poljuljanu vlast u carstvu.

Bitka na Pločniku skrajnuta iz naših udžbenika, a u njoj su Srbi pokazali da Osmanlije mogu da budu poražene

7 Komentari