Mitovi se šire o mleku – šta je istina?

Mleko je tema koja izaziva podele. Neki ga ljudi rado piju, dok ga drugi gotovo demonizuju. U pitanju su zdravstveni, etički i ekolo&scaron;ki aspekti. U svetu u kojem održiva ishrana, dobrobit životinja i za&scaron;tita klime postaju sve značajniji, pozitivna slika o mleku ozbiljno je poljuljana. A i mlečni proizvodi danas se sve manje promovi&scaron;u.Tokom pro&scaron;le godine u Nemačkoj je potro&scaron;eno oko 46 kilograma mleka po glavi stanovnika, gotovo deset kilograma manje nego pre deset godina. To je pad od 18 procenata. &Scaron;to se tiče mlečnih proizvoda, običan jogurt pio se ne&scaron;to malo vi&scaron;e, ali je konzumacija voćnog jogurta znatno smanjena. Potro&scaron;nja putera ostala je otprilike ista, dok je prodaja sira blago porasla. Prednosti mlekaOno &scaron;to pijemo kao kravlje mleko zapravo je prirodna hrana namenjena teletu. U mlekarama se sirovo mleko prerađuje u mleko za piće, ali i sir, pavlaku, puter, jogurt i mnoge druge proizvode. Kravlje mleko razlikuje se od majčinog mleka, ali slično kao i ono sadrži brojne dragocene sastojke. Suvi deo mleka (oko 13 procenata) čine visokokvalitetni proteini (uključujući gotovo sve esencijalne aminokiseline), oko 400 različitih masnih kiselina među kojima su i polinezasićene, mlečni &scaron;ećer (laktoza), minerali poput kalcijuma, magnezijuma, kalijuma i fosfora, vitamini rastvorljivi u mastima A, D, E i K, kao i vitamini B grupe rastvorljivi u vodi (posebno B2 i B12).Proizvodi od kravljeg mleka predstavljaju pogodan izvor hranljivih materija za decu i odrasle i mogu značajno da doprinesu ukupnom snabdevanju organizma. U dokumentu objavljenom u decembru 2024, Nemačko dru&scaron;tvo za ishranu (DGE) preporučuje da se dnevno unesu dve porcije mleka ili mlečnih proizvoda. Za odrasle to može biti ča&scaron;a mleka, &scaron;olja običnog jogurta ili kri&scaron;ka sira. Michar Peppenster/ShutterstockDrugačiji pogled na mlekoMarko Springman, profesor za&scaron;tite životne sredine na Univerzitetu u Oksfordu, istražuje upravo poređenje mleka i biljnih alternativa. On je učestvovao i u razvoju Planetary Health Diet &ndash; plana ishrane koji vodi računa i o ljudskom zdravlju i o za&scaron;titi životne sredine. U tom okviru, Springman se zalaže za režim u kojem se smanjuje unos mlečnih proizvoda, a prednost daje biljnim opcijama.&quot;Ako pogledamo ekolo&scaron;ki otisak mleka po jedinici težine, on nije naročito visok. Ali po&scaron;to konzumiramo toliko mleka, ono odmah dolazi iza govedine, zavisno od načina merenja&quot;, obja&scaron;njava Springman.Hrana životinjskog porekla i globalno zagrevanjeStudija &quot;Smanjenje uticaja hrane na okolinu od proizvođača i potro&scaron;ača&quot;, u kojoj je Springman bio jedan od učesnika, ispitivala je globalni uticaj proizvodnje hrane i pokazala velike razlike među pojedinim proizvodima. Ukupno gledano, proizvodnja hrane odgovorna je za oko četvrtinu svetskih emisija tzv. gasova staklene ba&scaron;te. Zahvata preko 70 procenata raspoložive slatke vode i glavni je uzrok gubitka biodiverziteta i promena u kori&scaron;ćenju zemlji&scaron;ta.Uticaji su veoma različiti: proizvodi životinjskog porekla, posebno govedina, imaju daleko veći ekolo&scaron;ki otisak od namirnica biljnog porekla. Studija je pokazala i da čak i najprihvatljiviji proizvodi životinjskog porekla &ndash; poput jaja i mleka &ndash; i dalje izazivaju veće zagađenje od većine biljnih alternativa.Prelazak na ishranu zasnovanu uglavnom na biljnim namirnicama mogao bi da smanji emisije gasova staklene ba&scaron;te iz hrane do 73 odsto, a kori&scaron;ćenje zemlji&scaron;ta do 76 procenata. &quot;Proizvodnja hrane životinjskog porekla povezana je sa značajnim posledicama po okolinu. U proseku, alternative mleku na biljnoj osnovi imaju niže emisije gasova staklene ba&scaron;te, manju potro&scaron;nju vode i zemlji&scaron;ta u poređenju s kravljim mlekom&quot;, navodi se u dokumentu DGE.Masovna proizvodnja mleka utiče na promenu klime, ali donosi i patnju za životinje. U studiji Instituta za poljoprivredne i hortikulturne nauke pri berlinskom Univerzitetu Humboldt zaključeno je da krave muzare koje se uzgajaju na konvencionalan način imaju jo&scaron; lo&scaron;ije uslove života nego druga stoka u industrijskom uzgoju.Shutterstock/KwangmoozaaKonzumacija mleka kod osoba koje nisu tolerantne na laktozu može da dovede do bolova u stomaku, nadutosti i vetrova.To je jedan od razloga &scaron;to se sve vi&scaron;e ljudi okreće alternativama poput sojinog ili bademovog mleka, koje sada zauzimaju oko deset procenata ukupnog trži&scaron;ta. Springman smatra biljne alternative dobrim izborom i tvrdi da one mogu obezbediti jednako mnogo hranljivih materija kao i pravo mleko. Sve ono &scaron;to prirodno nedostaje u zobenom, sojinom, pirinčanom ili bademovom mleku &ndash; poput kalcijuma ili određenih vitamina &ndash; proizvođači obično dodaju u procesima obogaćivanja.Oko 75 procenata ljudi &scaron;irom sveta i oko 30 procenata Evropljana ne podnosi laktozu: njima nedostaje enzim laktaza, koji pomaže razgradnju mlečnog &scaron;ećera. Kod njih konzumacija mleka može izazvati bolove u stomaku, nadutost i gasove. U porodicama koje imaju veću sklonost ka alergijskim oboljenjima (atopijama), kravlje mleko može povećati rizik od razvoja tih bolesti.Koliko su dobre biljne alternative?Nemačko dru&scaron;tvo za ishranu (DGE) ukazuje na dragocene sastojke kravljeg mleka i njihove pozitivne efekte na zdravlje. Biljni napici &quot;preporučuju se&quot; ljudima koji žele da izbegnu kravlje mleko i proizvode od njega, ili onima koji ga konzumiraju u većim količinama nego &scaron;to je preporučeno. Bitno je, međutim, da alternative budu obogaćene esencijalnim hranljivim materijama. Te&scaron;ko je davati op&scaron;te tvrdnje o vrednosti napitaka od ovsa, soje ili badema, jer se proizvodi međusobno znatno razlikuju. &quot;Većina zamenskih proizvoda poku&scaron;ava otprilike da replicira nutritivni profil mleka&quot;, obja&scaron;njava Springman sa Univerziteta u Oksfordu.Pozitivno je, dodaje on, to &scaron;to proizvodi na biljnoj osnovi sadrže manje zasićenih masnih kiselina: &quot;To je dobro za zdravlje&quot;. Zato Springman i sam ne uključuje nužno mleko u svoju ishranu. Prema njegovim rečima, hranljive materije &ndash; posebno kalcijum &ndash; moguće je dobiti i iz drugih namirnica. Za ljude koji se hrane vegetarijanski ili veganski važni su i vitamin B2 i vitamin B12, a u tim slučajevima mogu se preporučiti i dodaci ishrani.

Mitovi se šire o mleku – šta je istina?

4 Komentari