Petronijević: Čudan stav sudija Višeg suda u Beogradu za nasilje na javnom skupu prema policiji

Dok Vi&scaron;e javno tužila&scaron;tvo u Beogradu podnosi krivične prijave za nasilničko pona&scaron;anje na javnom skupu, sudije Vi&scaron;eg suda za prethodni postupak u Beogradu ih prekvalifikuju u blaže forme, dovodeći u pitanje ceo sistem odgovornosti. Advokat Goran Petronijević kaže da je time politika u&scaron;la u sudnice, a zakon iza&scaron;ao iz njih.Prema rečima advokata Gorana Petronijevića, sudije za prethodni postupak u Srbiji počele su da prekvalifikuju brutalna nasilnička dela u blaže forme, čime, kako tvrdi, aktivno oslobađaju odgovorne, i to u trenutku kada se država suočava sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima.U emisiji emitovanoj na televiziji K1 Info, Petronijević je izneo niz konkretnih primera koji ukazuju da pravosuđe vi&scaron;e ne reaguje kao nezavisna institucija, već kao produžena ruka političkih i uličnih pritisaka, pod maskom &quot;zakonite procedure&quot;.&quot;Jer ta činjenica mirnog bacanja kamena na policiju i mirnog paljenja prostorija, nečijih, nije važno čijih uop&scaron;te , izazivanja požara, izazivanja opasnosti da može doći do stradanja ljudi... prostorije koje se nalaze u stambenim zgradama... to nema nikakve veze sa mirnim protestima. To je ogoljeno nasilje. To je ono &scaron;to se zove huliganizam. Tu nema nikakve dileme.&quot;Petronijević jasno pravi razliku između političkog izražavanja i nasilja, i upozorava da je poku&scaron;aj da se nasilje &quot;prekrije&quot; pravnim trikovima - opasna praksa sa dugoročnim posledicama po pravni poredak, pi&scaron;u mediji.&quot;To nasilje koje se primenjuje na ovaj način ni u čemu se ne razlikuje od onoga nasilja koje huligani primenjuju, kao &scaron;to je to bilo u Engleskoj svojevremeno, pred dono&scaron;enjem čuvenog zakona kojim je Margaret Tačer sredila Englesku, odnosno Veliku Britaniju. Dovela ih u red. Tada su i sudovi, i tužila&scaron;tvo, i policija sa većom pažnjom nego &scaron;to je uobičajeno postupali u suzbijanju takve pojave.&quot;Kritiku usmerava direktno na sudije za prethodni postupak, koje prema važećim pravilima ne bi smele da odlučuju o kvalifikaciji krivičnih dela, ali koje to ipak rade, i to selektivno.&quot;Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom, već činjeničnim stanjem, i sud može u svakom trenutku odlučiti da to nije takva pravna kvalifikacija. Međutim, ono &scaron;to je neobično u ovoj situaciji jeste vreme i mesto. Mi se nalazimo u vremenu izuzetno pojačanih aktivnosti vr&scaron;enja akata nasilja koji zahtevaju određenu dru&scaron;tvenu reakciju. Politika krivičnog progona ne znači da politika utiče na to, već da se dru&scaron;tvo organizuje kako bi odgovorilo na određenu pojavu. Mi ovde imamo ogoljeno nasilje. To podrazumeva ozbiljnu opasnost i ugrožava državu. Ne vlast, državu i pravni poredak. I to je ono &scaron;to me zabrinjava, kad sudije ili tužioci ne prave razliku između države, pravnog poretka i vlasti.&quot;Posebno je ukazao na dvostruke ar&scaron;ine u postupanju sudova i tužila&scaron;tva. Kao primer navodi slučaj Milice Stojanović, koji je izazvao ogromnu pažnju javnosti.&quot;Devojka koja ide automobilom, upada u masu, povredi dvoje, troje. Kvalifikovano je kao poku&scaron;aj te&scaron;kog ubistva. Isti ti tužioci, iste te sudije, znali su da iz činjeničnog stanja ne proističe to delo. Bila je zadržana 48 sati bez branioca, jer je tada bila obustava rada advokata. Saslu&scaron;ana bez advokata, pred tužiocem, pred sudijom za prethodni postupak. Određen joj je pritvor. A bilo je jasno da to krivično delo ne postoji u toj formi.&quot;Nasuprot tome, u sada&scaron;njim slučajevima nasilja na protestima, kako kaže, primenjuje se blaži tretman, i to od strane istih sudija i tužilaca, pi&scaron;u mediji.&quot;Onda imate u drugom slučaju, gde su u pitanju blokaderi, dakle ovi koji su nasilnici, potpuno drugačiji kriterijum. I to je ono &scaron;to dovodi do sumnje. Nisu problem kvalifikacije, po meni ovde postoje oba krivična dela, i vr&scaron;enje nasilja na javnim skupovima i napad na službeno lice. Ali postoji kontaminacija rada suda i tužila&scaron;tva kroz političke uticaje.&quot;Jedan od najalarmantnijih delova njegovog izlaganja odnosi se na pritiske koji dolaze spolja, iz nevladinog sektora, stranih ambasada, pa i sa dru&scaron;tvenih mreža, &scaron;to, tvrdi, preti da obesmisli sam pojam pravde.&quot;Broj slučajeva pritisaka sa ulice, neformalnih grupa, nevladinih organizacija, stranih ambasada &ndash; danas je veći nego pritisak koji je nekada dolazio iz vlasti. I to je dramatično. I zato sudija mora da uradi ono &scaron;to je rekao moj pokojni mentor, sudija Jodra Ćusović: &#39;Kad je ovakva situacija - u ćo&scaron;ak, zakon u &scaron;aku i kraj.&#39;&quot;U tom duhu, poručuje da lične simpatije i ideolo&scaron;ke pripadnosti nemaju mesto u sudnici.&quot;Ne može meni neko biti simpatičan zato &scaron;to navijam za isti klub, pa onda da mu progledam kroz prste jer je bacao kamen na policiju. To nije sud. To je sramota. Sudija ne može da gleda na to. Sudija gleda zakon. Tačka.&quot;Reakcija Vi&scaron;eg javnog tužila&scaron;tvaNekoliko dana nakon ovih de&scaron;avanja, Vi&scaron;e javno tužila&scaron;tvo u Beogradu objavilo je zvanično saop&scaron;tenje, upućeno Odeljenju za prethodni postupak Vi&scaron;eg suda u Beogradu, u kojem osuđuje promenu prakse tog odeljenja kao nezakonitu i neosnovanu.U dopisu stoji da je stanovi&scaron;te sudija o prekvalifikaciji nasilničkog pona&scaron;anja &quot;neosnovano, nepravilno i nezakonito&quot;, i da će tužila&scaron;tvo uložiti žalbe u skladu sa zakonom.Dopis je poslat i predsedniku Vi&scaron;eg suda u Beogradu, predsedniku Apelacionog suda, Vrhovnom sudu i Visokom savetu sudstva. Ističe se da je cela procedura &quot;delovala kao medijska konstrukcija&quot;, s namerom da se utiče na javnost.&quot;Stiče se utisak da je ovakva ubrzana procedura usvajanja zapisnika sa sednice odeljenja, a i samo njegovo sačinjavanje imalo za svrhu isključivo njegovo eksploatisanje u medijima kritički nastrojenim prema Vi&scaron;em javnom tužila&scaron;tvu u Beogradu&quot;, navodi se u dopisu.Tužila&scaron;tvo podseća da sudija za prethodni postupak nije ovla&scaron;ćen da prekvalifikuje delo, već da ceni osnovanost sumnje i razloge za pritvor. Oni nagla&scaron;avaju i da su odluke sudija u ovom slučaju u suprotnosti sa ranijom praksom, kada su u identičnim situacijama bez problema određivali pritvor i potvrđivali sporazume.

Petronijević: Čudan stav sudija Višeg suda u Beogradu za nasilje na javnom skupu prema policiji

3 Komentari