Da li se polne i druge bolesti prenose preko WC šolje: Jedna stvar je daleko opasnija u toaletima

Čim kročite u javni toalet, te&scaron;ko je odoleti osećaju gađenja. Prizor mokraće po dasci i podu, intenzivan miris tuđih telesnih tečnosti &ndash; sve to može snažno da pogodi čula.Ljudi često vrata kabine otvaraju laktom, pu&scaron;taju vodu nogom ili celu dasku za sedenje na WC &scaron;olji prekriju papirom pa obave nuždu ili u čučnju, iako im se sve čini previ&scaron;e odbojno, pi&scaron;e BBC.Ali da li se zaista možete zaraziti samo sedenjem na dasci? Ili su sve te složene tehnike da se izbegne kontakt potpuno nepotrebne? Evo &scaron;ta kažu mikrobiolozi.&Scaron;ta verovatno nećete pokupiti&quot;Teoretski, da, moguće je da se zarazite s&#39; wc daske, ali rizik je zanemarljivo mali&quot;, kaže Džil Roberts, profesorka javnog zdravlja i mikrobiologije na Univerzitetu Južna Florida.Polno prenosive bolesti? Bakterije i virusi koji ih izazivaju &ndash; od gonoreje do hlamidije &ndash; ne mogu dugo da prežive izvan tela, a pogotovo ne na hladnoj i tvrdoj povr&scaron;ini poput wc daske. Zato se smatra da se većina polnih bolesti prenosi samo direktnim kontaktom genitalija i razmenom telesnih tečnosti. Da bi postojao rizik, morali biste bukvalno odmah preneti sveže telesne tečnosti sa daske na genitalije, obja&scaron;njava Roberts.Slično je i s bolestima koje se prenose krvlju &ndash; krv biste videli i izbegli, a i same &scaron;anse za prenos tim putem bez seksualne aktivnosti ili igala gotovo da ne postoje. Ni infekcije urinarnog trakta nije verovatno dobiti sa wc daske &ndash; trebalo bi uneti veću količinu fekalija u urinarni trakt, &scaron;to je te&scaron;ko zamislivo. Mnogo če&scaron;ći razlog za UTI je brisanje sopstvenog izmeta preblizu genitalijama.&Scaron;ta se može prenetiIzuzetak su neki dugotrajniji virusi, poput HPV-a, koji može opstati i do nedelju dana na povr&scaron;inama, jer ima čvrstu proteinsku opnu. Ipak, da bi u&scaron;ao u organizam, potrebna je o&scaron;tećena koža ili rana na genitalnom području. Zato se HPV uglavnom prenosi seksualnim kontaktom.U teoriji, i herpes virus bi mogao da se prenese sa daske, ali to je vrlo malo verovatno i uglavnom bi predstavljalo rizik samo za osobe sa slabim imunitetom.Da li treba prekrivati dasku papirom ili čučati?Mnogi osećaju da je najčistije re&scaron;enje obložiti dasku papirom ili koristiti za&scaron;titne navlake, a neki radije čučnu. Ipak, papir i navlake su porozni, pa mikrobi mogu da prođu. Čučanje može napraviti vi&scaron;e &scaron;tete nego koristi &ndash; kod žena naprezanje i nepotpuno pražnjenje be&scaron;ike može čak povećati rizik od urinarnih infekcija.Gde je pravi rizikGlavni problem nije u kontaktu genitalija sa daskom, već u rukama. Dodirivanjem daske i drugih povr&scaron;ina bakterije i virusi dospevaju na ruke, a potom preko lica i usta u organizam. Na dasci mogu biti bakterije poput E. coli, salmonele, &scaron;igele ili stafilokoka, koje izazivaju mučninu, povraćanje i dijareju. Fekalije mogu sadržati i norovirus, izuzetno zarazan i otporan, koji može opstati na povr&scaron;inama i do dva meseca.Studije pokazuju da je verovatnije da se ljudi zaraze norovirusom preko kontaminiranih povr&scaron;ina u kupatilu nego preko kovida ili adenovirusa. Ipak, rizik nije veliki, jer se javni toaleti čiste vi&scaron;e puta dnevno, dok prosečno domaćinstvo to radi jednom nedeljno.&quot;U Sjedinjenim Državama kućna kupatila su često prljavija od javnih&quot;, kaže Čarls Gerba, profesor virusologije na Univerzitetu u Arizoni. Njegovo istraživanje pokazuje da bi idealno bilo čistiti kupatilo kod kuće na svaka tri dana.Pazite na &quot;kijanje toaleta&quot;Najveći rizik krije se u takozvanom &quot;toaletnom oblaku&quot;. Kada pustite vodu, mikrobi iz &scaron;olje raspr&scaron;uju se po celom prostoru i na vas ako ste jo&scaron; u kabini. Procene govore da 40&ndash;60 odsto čestica može da se podigne u vazduh. Patogeni poput Clostridium difficile, česte u bolnicama, lako se &scaron;ire tim putem.Zato su opasne ne samo daske, već i ručke, slavine, kvake i pod, koji je najzagađenija povr&scaron;ina u kupatilu. Tu se često nalaze i virusi gripa, preneseni kijanjem i ka&scaron;ljanjem.Kako smanjiti rizikNajbolja za&scaron;tita je &ndash; &scaron;to manje dodirivanja. Proizvođači toaleta trebalo bi da prave bezkontaktne sisteme (pu&scaron;tanje vode, slavine, su&scaron;ače). Zatvaranje poklopca pre pu&scaron;tanja vode ne pomaže mnogo, jer čestice izlaze i sa strane. Neki stručnjaci čak smatraju da je bolje izbaciti poklopce, da se izbegne nepotrebno rukovanje.U zdravstvenim ustanovama koriste se za&scaron;titni &scaron;titnici na &scaron;oljama i specijalni sprejevi koji dezinfikuju vazduh. Jo&scaron; jedna strategija je &quot;pusti vodu i odmah izađi&quot;, a preporuka je i da se sačeka desetak minuta pre ulaska nakon prethodnog korisnika.Najvažnije je ipak &ndash; pranje ruku. Ljudi to rade znatno kraće nego &scaron;to bi trebalo. CDC preporučuje 20 sekundi, a prosečno vreme je upola kraće. Tek svaki peti to uradi kako treba. Najbolje je kombinovati sapun i vodu sa sredstvom za dezinfekciju ruku, &scaron;to daje mnogo jaču za&scaron;titu.Dakle, rizik od zaraze u javnom toaletu mnogo je manji nego &scaron;to mnogi misle &ndash; uz redovno pranje ruku i malo pažnje, nema razloga za brigu.

Da li se polne i druge bolesti prenose preko WC šolje: Jedna stvar je daleko opasnija u toaletima

3 Komentari