"Spirala ludila blokadera i dela opozicije"

Tekst prenosimo u celosti:&quot;Ovih dana Srbija ponovo prolazi kroz isku&scaron;enja koja prevazilaze granice običnih političkih neslaganja. U pojedinim gradovima, pod pla&scaron;tom navodne borbe za pravdu i slobodu, odvijaju se scene nasilja koje nemaju nikakve veze sa dostojanstvenim građanskim iskazom volje. Napadi blokadera na policiju, fizički nasrtaji na građane koji drugačije misle, demoliranje prostorija političkih stranaka, uni&scaron;tavanje imovine - sve to nije spontana erupcija nezadovoljstva, već deo pažljivo osmi&scaron;ljenog scenarija. Cilj je jednostavan: izazvati reakciju državnih organa, stvoriti sliku &#39;brutalnosti&#39;, a potom tu sliku, vremenom deformisanu, plasirati međunarodnoj javnosti kako bi se izvr&scaron;io pritisak na predsednika države da raspusti vlast ili kako oni kažu najbolje povuče.Ovo, međutim, prevazilazi pitanje izbora. Izbori su temelj demokratije, oni dolaze i prolaze, menjaju vlast voljom naroda. Problem nastaje kada se vlast poku&scaron;ava menjati izvan institucija, na ulici, kroz (ne)kontrolisani haos. Jo&scaron; je opasnije kada se čuju javne izjave da bi &#39;najbolje re&scaron;enje&#39; bila fizička eliminacija predsednika. To nije politička smelost, već moralni pad opozicije i napu&scaron;tanje svake ideje demokratske borbe.Država se danas nalazi pred klasičnim paradoksom moći: ako reaguje odlučno, biće optužena za represiju, a ako pak ostane suzdržana, rizikuje da nasilnici steknu osećaj nekažnjivosti i da se broj onih uvučenih u konstrukciju &#39;pravednog ustanka&#39; poveća. U političkoj teoriji ovo je poznato kao &#39;dilema vladavine&#39; svaka odluka nosi cenu, a nijedna nije bez posledica.Te&scaron;ko je u takvim okolnostima razumeti optužbe o diktaturi. U zemlji gde se javno i bez posledica izgovaraju i najgrublje uvrede, gde se na trgovima iznose i najradikalniji politički stavovi, te&scaron;ko je govoriti o autoritarizmu. Srbija danas beleži ekonomski rast, otvara nova radna mesta, gradi infrastrukturu i jača međunarodni položaj. Ako se u tome vidi &#39;beznadežnost&#39;, onda kriterijumi ne potiču iz stvarnosti, već iz projektovane slike namenjene spoljnim centrima moći.Posebno zabrinjava instrumentalizacija mladih. Deo opozicije poku&scaron;ava da se sakrije iza studenata, podgrevajući ih u svojim medijima lažnim, senzacionalističkim i netačnim naslovjma i tekstovima, gurajući ih u sukobe koji služe tuđim ali i njihovim interesima. Na sreću kao i uvek većina mladih ljudi i gradjana prepoznaje te manipulacije. Ali treba bito obazriv, istorija nas uči da i manjina koja poveruje može postati vrlo opasna zapaljiva iskra.U osnovi, ovo nije sukob političkih platformi, već sudar dva koncepta dru&scaron;tva: jednog koji teži stabilnosti i napretku, i drugog koji računa na destabilizaciju kao put do vlasti. U takvim trenucima, odgovor koji nudi zrela nacija jeste prost. Zove se mir! Mir nije pasivno stanje, već aktivna odluka da se ne dozvoli uvlačenje u spiralu nasilja. To je oblik političke zrelosti naroda koji razume da budućnost ne pripada onima koji ru&scaron;e, već onima koji grade. Oni koji mir odbacuju, svesno se isključuju iz zajedničke budućnosti Srbije, ali ovog puta, zauvek&quot;, navodi Đorđević.

"Spirala ludila blokadera i dela opozicije"

2 Komentari