Kako je ružno pače postalo legenda: Sećanje na Hansa Kristijana Andersena

Veliki pisac ostavio je opus koji je uveliko prevazi&scaron;ao granice jezika, kulture i vremena.Njegove bajke, prevedene na vi&scaron;e od 150 jezika, i dalje se čitaju, prepričavaju i prevode te adaptiraju za sve medije &ndash; od slikovnica, preko baleta, do animiranih filmova.Rođen 2. aprila 1805. u danskom gradu Odenseu, Hans Kristijan Andersen je poticao iz skromne porodice. Njegov otac bio je obućar, a majka pralja.U detinjstvu je često bio prepu&scaron;ten sebi, povučen i sanjalački nastrojen, i rano je razvio strast prema pozori&scaron;tu i pričanju priča.Kao tinejdžer odlazi u Kopenhagen s ambicijom da postane pevač ili glumac. Bio je siroma&scaron;an, često odbijan, ali je uporno poku&scaron;avao da nađe svoje mesto u umetničkom svetu.Zahvaljujući za&scaron;titi i stipendijama koje je dobio od nekoliko imućnih Danaca koji su prepoznali njegov talenat, Andersen je nastavio &scaron;kolovanje i počeo da pi&scaron;e &ndash; najpre poeziju, putopise i romane.Međutim, tek bajke, koje je počeo da objavljuje od 1835. godine, donele su mu međunarodnu slavu.Tužan kraj i jaka poukaZa razliku od nemačkih bajki braće Grim koje su bile vi&scaron;e ukorenjene u folkloru, Andersenove bajke bile su originalne, često inspirisane njegovim unutra&scaron;njim svetom.&quot;Mala sirena&quot;, &quot;Snežna kraljica&quot;, &quot;Devojčica sa &scaron;ibicama&quot;, &quot;Ružno pače&quot;, &quot;Carevo novo odelo&quot;, &quot;Olovni vojnik&quot; i mnoge druge ne govore samo o čudima i čarolijama, već o ljudskoj patnji, usamljenosti, nadi, ljubavi i dostojanstvu.U njegovim bajkama predmeti imaju osećanja, životinje razmi&scaron;ljaju, a deca se suočavaju s dubokim egzistencijalnim pitanjima. Često imaju tužan kraj.Andersen nije pisao da bi zabavio decu, već da bi izrazio ono &scaron;to se često ne govori: da svet nije uvek pravedan, ali da lepota može opstati i u bolu.Mnogi savremeni autori i psiholozi u njegovim bajkama prepoznaju autobiografske elemente. Likovi koji su odbačeni, neshvaćeni, nežni u svetu koji ne pra&scaron;ta, često podsećaju na samog Andersena, koji se celog života borio s osećanjem izolacije, zbog svog socijalnog porekla i zbog ličnih nesigurnosti.Delo koje prevazilazi bajkuAndersen nije pisao isključivo bajke. Bio je i pesnik, dramski pisac i putopisac, a njegova knjiga putopisa &quot;U &Scaron;paniju&quot; pravo je svedočanstvo o njegovoj o&scaron;troumnosti i znatiželji.Ipak, svet ga najvi&scaron;e pamti kao pisca bajki. Njegove priče su već u 19. veku osvojile čitaoce u Engleskoj, Francuskoj i Nemačkoj, a do kraja života Andersen je bio po&scaron;tovan &scaron;irom Evrope, priman na kraljevskim dvorovima i na skupovima intelektualne elite.Za sobom je ostavio vi&scaron;e od 150 bajki, od kojih su mnoge postale klasična dela svetske književnosti.Nasleđe koje trajeU Danskoj, Andersen je nacionalna ikona. Njegov rodni grad Odense ima muzej posvećen njegovom životu i radu, dok je za Međunarodni dan dečje knjige, koji se obeležava svake godine 2. aprila, progla&scaron;en dan njegovog rođenja.Simon leigh/Alamy/ProfimediaNjegove bajke su inspirisale brojne ekranizacije &ndash; od Diznijevih adaptacija do evropskih filmova i pozori&scaron;nih predstava. &quot;Mala sirena&quot;, na primer, i dalje stoji kao simbol danske prestonice, u vidu čuvene statue na obali Kopenhagena.Ali prava vrednost njegovog dela leži u tome &scaron;to nema generacije koja nije plakala ili sanjala uz njegove priče. Andersen je stvorio jezik emocije koji razumeju svi, bez obzira na uzrast, naciju, obrazovanje ili vreme u kojem žive.Vek i po kasnijeDanas, 150 godina nakon njegove smrti, priče ostaju vodiči kroz složene puteve detinjstva, ali i podsetnici odraslima da u sebi neguju sposobnost za čuđenje, saosećanje i ma&scaron;tanje.U vremenu koje sve če&scaron;će favorizuje brzinu, povr&scaron;nost i ironiju, Andersen nas podseća da su osećanja ozbiljna stvar i da je empatija jedna od najvećih vrlina.

Kako je ružno pače postalo legenda: Sećanje na Hansa Kristijana Andersena

1 Komentari