Figaro: Pohvala za Vučićevu politiku jer čuva mir i stabilnost; Francuzi pitaju – da li Kurti uopšte želi mir?

U tekstu francuskog lista je sa jedne strane izrečena pohvala za politiku predsednika Vučića jer čuva mir i stabilnost; dok sa druge strane, Francuzi otvoreno pitaju - Da li Kurti uop&scaron;te želi mir?&quot;Zadužen za Dijalog o miru između Beograda i Pri&scaron;tine, član pregovaračkog tima Srbije Igor Popović uhap&scaron;en je 20. jula od strane albanske policije zbog toga &scaron;to je podsetio na zločine OVK iz 1998. godine. On se trenutno nalazi u zatvoru. Srbija, ali i Francuska, zahtevaju njegovo hitno oslobađanje&quot;, navodi &quot;Figaro&quot; i postavlja pitanje - Na &scaron;ta ciljaju albanske vlasti na Kosovu? Tekst francuskog lista prenosimo u celosti: &quot;Već dve nedelje jedan od srpskih pregovarača zaduženih za vođenje Dijaloga između Beograda i Pri&scaron;tine, u okviru evropskog posredovanja za normalizaciju odnosa između ova dva balkanska suseda, trune u zatvoru u Gnjilanu, malom gradu u nekada&scaron;njoj srpskoj pokrajini koja je 2008. proglasila nezavisnost.Igor Popović je 20. jula uhap&scaron;en od strane kosovskih policijskih snaga u Brnjaku, na severozapadu zemlje, gde jo&scaron; uvek živi nekoliko hiljada Srba. Nedugo nakon njegovog privođenja, istražni sudija je naložio njegovo zadržavanje od 30 dana. Njegov zločin? &quot;Podsticanje razdora i netolerancije&quot;.U čemu se tačno sastoji taj &quot;verbalni delikt&quot; koji mu se stavlja na teret? Pozvan da oda počast sećanju na 47 ubijenih Srba i Roma i na desetine me&scaron;tana iz okoline Orahovca koji su oteti od strane (tzv.) OVK (Oslobodilačke vojske Kosova) u julu 1998. godine, Popović je 18. jula u Velikoj Hoči održao govor u kojem je ovaj pokret, oružanu udarnu snagu albanskih separatista, nazvao &bdquo;terorističkom organizacijom&ldquo; (izraz koji su u to vreme koristile jugoslovenske vlasti, ali i Sjedinjene Američke Države sve do 1997. godine), odgovornom za &quot;ubistva Srba&quot;. Sve su to istine, činjenice koje su priznate, uključujući i od strane Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, preko Specijalnog suda za Kosovo, koji vodi postupke protiv četvorice pripadnika rukovodstva OVK, među kojima je i biv&scaron;i predsednik (2016&ndash;2020) Ha&scaron;im Tači, zbog tih zločina: oni se smatraju potencijalnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti. Ali, skoro trideset godina nakon tih događaja, (tzv.) Kosovo i dalje svaku akciju sprovedenu u okviru borbe za oslobađanje zemlje od srpskog tutorstva smatra činom otpora, čak i ubistvo civila. &quot;Čista borba OVK je temelj na&scaron;e države i ne može se dovoditi u pitanje&quot;, izjavio je Smajl Latifi, gradonačelnik Orahovca, kao reakciju na slučaj Popovića. &quot;Neće biti sukoba (jer) uvek ćemo se boriti za očuvanje mira i stabilnosti&quot; &ndash; Aleksandar Vučić, predsednik SrbijeVlada Srbije je odmah reagovala na ovo hap&scaron;enje, oceniv&scaron;i ga kao &bdquo;ozbiljno i neprihvatljivo kr&scaron;enje osnovnih prava i sloboda&ldquo;.Sa svoje strane, ambasadorka Srbije u Francuskoj Ana Hrustanović vidi u ovom hap&scaron;enju &bdquo;novu provokaciju sa ciljem destabilizacije situacije na terenu i u regionu, koja direktno utiče na Dijalog između Beograda i Pri&scaron;tine. Neprihvatljivo je da članovi pregovaračkog tima koji učestvuju u Dijalogu budu hap&scaron;eni&ldquo;. U isto vreme, jednako je nezamislivo da bilo ko bude gonjen samo zato &scaron;to je pomenuo zločine koji su međunarodno priznati kao takvi, počinjeni nad Srbima na Kosovu i Metohiji.&ldquo; Ministarstvo spoljnih poslova Francuske (Quai d&rsquo;Orsay) takođe je izrazilo svoje nerazumevanje u saop&scaron;tenju objavljenom 24. jula:&quot;Francuska podseća na svoju podr&scaron;ku evropskom posredovanju u korist normalizacije odnosa između Srbije i Kosova. To podrazumeva da pregovarači i njihovi timovi mogu slobodno i bezbedno da se kreću u obe zemlje. Francuska želi da srpski zamenik pregovarača gospodin Igor Popović bude oslobođen u najkraćem roku.&quot; Evropska komisija, opreznija u svom tonu, izrazila je želju &quot;da se u potpunosti po&scaron;tuju vladavina prava i pravo na pravično suđenje&quot;.Porodica i advokati Igora Popovića, čiji je rad u okviru komisija za potragu nestalih osoba (i Srba i Albanaca) oduvek bio cenjen, uspeli su da ga posete u njegovoj ćeliji. Zamenik Petra Petkovića, direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ponovio im je da veruje da nije uvredio nikoga time &scaron;to je tokom svog izlaganja izneo proste činjenice. Dejan A. Vasić, koji vodi njegovu odbranu, nagla&scaron;ava da njegove izjave ni na koji način ne predstavljaju krivično delo. Međutim, neki Popovićevi bliski saradnici ne dele taj umereni optimizam. Jer za njih, kao i za brojne posmatrače, ovo hap&scaron;enje predstavlja deo &scaron;ireg procesa zastra&scaron;ivanja, pa čak i progona (pravnog i ekonomskog, ako ne i fizičkog) srpske manjine na Kosovu. Suprotno zvaničnoj retorici kosovskih vlasti, koje su pod budnim okom predstavnika Evropske unije koji žele uspostavljanje regionalnog mira, čini se da se čini sve kako bi se Srbi podstakli da napuste zemlju. Pogotovo uoči parlamentarnih izbora: već petnaest godina, antisrpstvo je garancija izborne pobede u albanskom delu Kosova.Aljbin Kurti (nacionalistička levica) to je dobro razumeo i već dve godine ne prestaje sa provokacijama: 2022. godine, nakon &scaron;to je onemogućio otvaranje biračkih mesta u Kosovskoj Mitrovici, gradu podeljenom između Srba na severu i Albanaca na jugu, zamalo je izazvao sukob time &scaron;to je nametnuo obavezu da automobili koji se kreću na srpskom delu Kosova moraju imati albanske registarske tablice, &scaron;to je izazvalo i bes Beograda. Mir se na kraju vratio, ali ne zadugo. Nekoliko meseci kasnije, Kurti je dozvolio razme&scaron;tanje albanskih specijalnih jedinica u istom pretežno srpskom regionu, &scaron;to je dovelo do postavljanja barikada i ozbiljnih tenzija. Zatim je nametnuo albanske gradonačelnike na čelo sela sa većinskim srpskim stanovni&scaron;tvom.Rezultat: nasilje i nemiri u kojima je povređeno na desetine ljudi, među Srbima, Albancima, policijom, pripadnicima KFOR-a, pa čak i među novinarima koji su izve&scaron;tavali o događajima.U su&scaron;tini, Aljbin Kurti se pona&scaron;a kao da se nada da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovati dovoljno o&scaron;tro kako bi on mogao da zavapi o vuku i o povratku srpskog imperijalističkog nacionalizma. Za sada, Vučić nije upao u tu zamku. Dok poziva na okončanje albanskog terora, ponovio je da &quot;neće biti sukoba, jer ćemo se uvek boriti da sačuvamo mir i stabilnost&quot;. Ali, da li Albanci na Kosovu to zaista žele sa svoje strane?&quot;

Figaro: Pohvala za Vučićevu politiku jer čuva mir i stabilnost; Francuzi pitaju – da li Kurti uopšte želi mir?

4 Komentari