Bojanić: O srpskim udžbenicima iz istorije i prisustvu korena tzv. bečko-berlinske škole

Dok to ne shvatimo neće biti dobro po nas... trčaće nam deca i dalje u Strazbur, Brisel i kod hrvata Picule... a trče po&scaron;to ne znaju dobro svoju pro&scaron;lost, istoriju i opasnost odakle nam preti, vekovima. A tu vidim krivca u obrazovnom sistemu, pi&scaron;e Đorđe Bojanić sa sajta Srpskaistorija.Udžbenici koje danas delom &scaron;tampaju strane izdavačke kuće, da ih ne nabrajam&hellip; nisu samo sredstvo za učenje oni su oružje kulturne i duhovne samoza&scaron;tite&hellip;.ali, oni to nisu.Srpski udžbenici, posebno oni iz istorije, srpskog jezika, geografije, godinama su izloženi uticaju različitih ideolo&scaron;kih pravaca, a jedan od najznačajnijih i najdublje ukorenjenih je tzv. bečko-berlinska &scaron;kola (naravno ne u tom obliku, kao posle Berlinskog kongresa), ali, i dalje sa jakim korenima i izgrađenim temeljom.Ta &scaron;kola vuče poreklo iz 19. veka, ne predstavlja samo geografsko određenje, već su&scaron;tinski kulturolo&scaron;ki i politički pravac koji je imao za cilj izmenu nacionalnih istorija na Balkanu u skladu sa interesima velikih sila tog doba &ndash; prvenstveno Austrougarske i Nemačke.Bečko-berlinska &scaron;kola uticala je na formiranje narativa koji minimiziraju srpsku istorijsku ulogu, potiskuju ili ignori&scaron;u važne momente na&scaron;e borbe za slobodu, a često i relativizuju stradanja srpskog naroda. To se najvi&scaron;e oseća u interpretacijama Nemanjića, Kosovskog boja, Karađorđevog ustanka, srpsko-turskih ratova, Prvog svetskog rata i posebno u oceni uloge Srba u Drugom svetskom ratu.Na primer, u nekim udžbenicima se Kosovska bitka predstavlja kao izgubljena unapred, bez dubljeg konteksta borbe za opstanak i duhovnu vertikalu koju Srbi vekovima ba&scaron;tine kroz Vidovdan. Ili, u Drugom svetskom ratu, Jugoslovenska vojska u otadžbini (JVuO) se svodi na marginalnu pojavu, dok se komunistička-partizanska borba ističe kao jedini validan otpor. Takvo predstavljanje je posledica istorijske doktrine koja je duboko utemeljena u shvatanjima bečko-berlinske &scaron;kole, koja je s vremenom na&scaron;la svoje mesto u jugoslovenskoj, a zatim i postjugoslovenskoj nastavi.Ne sme se zanemariti ni uloga određenih domaćih intelektualnih krugova koji su prihvatili tu &scaron;kolu kao &bdquo;naučnu neutralnost&ldquo;, a zapravo su kroz nju potiskivali nacionalno srpsko stanovi&scaron;te, često uz podr&scaron;ku raznih fondacija, NVO sektora i &bdquo;nezavisnih&ldquo; instituta. Time je stvoren obrazovni sistem u kojem mladi Srbi ne stiču punu svest o istorijskom kontinuitetu svog naroda, već se podučavaju da preispituju, pa čak i poriču temelje svog nacionalnog identiteta&hellip;Primer, kao pitanje autohtonosti na Balkanu. A i dalje smo jako vezani za Porfirogenita i njegovo delo ,,O narodima&ldquo;, i doseljavanju Slovena&hellip; i toga se držimo kao ,,slepi&ldquo;. A danas imamo DNK istraživanja na&scaron;ih istaknutih stručnjaka da Srbi imaju veliki udeo starobalkanskih gena, za&scaron;to i taj deo da ne uže u udžbenike? Naučna studija na kojoj su pet godina radili ugledni stručnjaci univerziteta u Beogradu, Barseloni i Harvardu, pokazala je da dana&scaron;nje srpsko stanovni&scaron;tvo ima između 50 i 60 odsto slovenskog porekla, ali i značajan udeo genetike starosedelaca Balkana.Analiza genoma svih balkanskih naroda pokazuje najveću genetičku bliskost Srba, Hrvata i Rumuna.Studiju o poreklu Srba i ostalih balkanskih naroda, kao i migracija na Balkanu, inicirali su naučnici sa Biolo&scaron;kog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. Miodrag Grbić, prof. Željko Tomanović i dopisni član SANU, prof. Du&scaron;an Keckarević, kao i istraživači sa Arheolo&scaron;kog instituta, dr Ilija Mikić, dr Miomir Korać i dr Snežana Golubović sa saradnicima.Nadam se da će uskoro, a to se i najavljuje da će jedan od najvažnijih zadataka u budućnosti biti revizija udžbenika &ndash; ne u smislu ideologizacije ili falsifikovanja, već u smislu vraćanja nacionalnog pogleda u istoriografiju, nauci i nastavi.To znači &ndash; pisati udžbenike koji će biti zasnovani na činjenicama, ali ne i na tuđim ideolo&scaron;kim konstrukcijama ili pisanje u skladu da ne povredimo istinom brata ,,dželata&ldquo;.Srpski đaci moraju znati &scaron;ta znači Vidovdan, &scaron;ta znači srpska zastava i himna, za&scaron;to je Jasenovac bolna rana, i o stepenu ljudskog ludila i mržnje sa formiranjem dečijih logora za srpsku decu u NDH, kakvu su žrtvu podneli srpski vojnici u oba svetska rata i kako su iza&scaron;li iz rata i ko im je i kako preuzeo pobede&hellip; kako smo se okrenuli i odrodili od Boga i pucali na fresku Isusa i prestali da budemo Srbi već neki ,&quot;jugosloveni&quot; i kako smo prihvatili po prvi put tuđina (hrvata) za vladara (mar&scaron;ala).Bez obnove nacionalne i rodoljubive svesti kroz &scaron;kolstvo, srpski narod ostaje u mraku delom nametnutih ključnih tuđih tumačenja. Istina je moćna, ali mora biti rečena glasno, pisana na jasan način i ukorenjena u ljubav prema svom narodu.Za sve ovo &scaron;to smo olako prihvatali od tuđina, niko nam nije kriv do mi sami&hellip; krivca u njima ne trebamo da tražimo (oni svoj cilj i težnje imaju), već u nama i da težimo da te stvari polako izmenimo, koliko možemo.Apel za izmenu plana i programa iz predmeta istorija za osnovnu &scaron;koluMislim da je do&scaron;lo vreme za temeljnu reformu udžbenika (tu mislim na udžbenike iz istorije, srpskog jezika i geografije).Verovatno da ljudi koji su izvr&scaron;ili pre par godina izmene u nastavnom programu, nikad nisu držali nastavu i radili sa decom ili je to NE slučajno urađeno, i ima svoj određeni cilj, koji nekome odgovara, ali, kome?Pre par godina u programu za &scaron;esti razred iz sedmog je prebačeno gradivo od Velikih geografskih otkrića, Humanizam i renesansa, Reformacija i protivreformacija, Apsolutne monarhije, Osmansko carstvo (islamizacija, Danak u krvi), Pećka patrijar&scaron;ija, Seobe Srba. Sve ono &scaron;to je bitno i su&scaron;tinski &scaron;to deca trebaju da znaju je u zadnjim časovima (krajem maja i u junu), kada deca popravljaju ocene i čekaju raspust uz već formirane ocene.U &scaron;estom razredu je toliko obimno gradivo da se jedva stiže sa obradom i ispitivanjem.Slično je urađeno i u sedmom razredu gde je gradivo iz osmog razreda prebačeno na kraju &scaron;kolske godine&hellip; prebačene su lekcije: Srbija od 1903. do 1912. god, Balkanski ratovi i Veliki rat.Učiti decu o Velikom ratu zadnjih par časova kada sunčevi zraci skreću misli učenicima a i razmi&scaron;ljanje o raspustu uz već formirane ocene&hellip; je vrlo te&scaron;ko ali i tužno.Kao da nam nije bitna nacionalna istorija, na kojoj moramo da se baziramo.Tako da sada u osmom razredu deca celo prvo tromesečije uče o evropskim integracijama i de&scaron;avanjima&hellip; a sve to može da se smesti u dve lekcije.Gradivo u zadnjih mesec dana mora biti rasterećeno zbog ispitivanja i popravljanja ocena&hellip; naravno, to mogu osmisliti nastavnici kroz lični plan rada.Ovakav plan i program svakako nije dobar&hellip; za učenike.Kao da je nekome cilj da se preko tih ozbiljnih i rodoljubivo značajnih tema samo pretrči.*Moj predlog je da se redukuje plan i program u petom razredu, da se u prvom polugodi&scaron;tu obradi Uvod u istoriju, Stari istok i Grčka a u drugom polugodi&scaron;tu Helenizam, Rim, Hri&scaron;ćanstvo, i da se prebaci gradivo iz &scaron;estog razreda; Velika soba naroda, Franačka država&hellip; do Vizantije (Istočno rimsko carstvo). I kada bi u petom razredu ubacili jo&scaron; pola časa istorije, to bi već dosta izmenilo tok i proces nastave. Ne vidim razlog da se taj čas ne uvede (u petom razredu je jedan čas nedeljno).Definitivno, pitajte nastavnike istorije, ogromna većina će isto reći&hellip; zato vratite kao &scaron;to je bilo, i dajte mnogo veći prostor nacionalnoj istoriji.Verujte, niko od đaka iz nemačke, francuske, italije, holandije&hellip; ne zna ni&scaron;ta o Nemanji, Karađorđu, Milo&scaron;u&hellip; ali znaju svoju nacionalnu istoriju. Zato sve evropske revolucije mogu u jednu lekciju&hellip; kao i Francuska revolucija i Napokeonovi ratovi&hellip; koji imaju veliki prostor u na&scaron;im udžbenicima istorije&hellip; naravno, i o tome deca treba da znaju, su&scaron;tinu (ipak, to je osnovna &scaron;kola).*Jasno je da je istorija učiteljica života&hellip; ali, kod nas sporedna grana.*Temelj &scaron;kolstva kod nas Srba bi trebalo da budu predmeti; srpski jezik, istorija, geografija i veronauka&hellip; a ostalo nadogradnja tog temelja znanja, vaspitanja i ve&scaron;tina.Zato, na zavr&scaron;nom ispitu po meni bi trebalo da budu tri testa iz istorije, srpskog jezika i matematike&hellip; tako bi i jačali kod dece nacionalni duh, &scaron;to je svakako potrebno.Ovako, manje od 10 posto učenika u Srbiji bira istoriju kao izbirni test, to i nije čudno kad imaju mnogo lak&scaron;i izbor pa većunski biraju geografiju i biologiju.*Sve ovo napisano je dobronamerno, ako hoće neko da čuje&hellip; i razmisli, da li je to dobro &scaron;to na kraju godine obrađujemo Seobe Srba u &scaron;estom razredu i Albansku golgotu u osmom razredu&hellip;. i &scaron;to 10 posto učenika odabere istoriju za zavr&scaron;ni. A istorija mora da bude temlje dru&scaron;tva&hellip; dok ne bude tako, neće biti dobro.I deca se čudePre par godina, pita me učenik&hellip; ,,a &scaron;ta je sa na&scaron;im žrtvama, za&scaron;to mi nemamo naziv za na&scaron;e žrtve u Drugom svetskim ratu&ldquo;.Te&scaron;ko pitanje&hellip; i moje je isto za one koji to ne dozvoljavaju.&Scaron;ta reći&hellip; kada pitaju da li mi Srbi imamo Mauzolej za na&scaron;e stradalnike od strane usta&scaron;a, a mi do skoro ni ulicu Jasenovačkih žrtava nismo imali (srećom od skoro imamo) u Srbiji niti bilo kakvo obeležje&hellip; a kamoli naziv &scaron;kole.Kulturu sećanja mi moramo da podignemo na vi&scaron;i nivo, na niskim granama smo po tom pitanju.Zato, udžbenici iz istorije&hellip; moraju da se upotpune sa mestima srpskog stradanja i patnje&hellip; moramo se osvrnuti na najveća srpska strati&scaron;ta kao &scaron;to su Surdulica, Doboj, Bojnik, Glina, Jadovno, Jasenovac, &Scaron;u&scaron;njar, &Scaron;argovac, Motike, Drakulić, Stari Brod na Drini, Korićka jama, Velebitske jame, Prebilovci i slična mesta. Naravno, neophodno je ukazati i na značenje termina Holokaust, Porajmos, Srbocid, Pokolj, genocid i sl.Ali dati najveći prostor (poglavlje) srpskom stradala&scaron;tvu (da nam se iste gre&scaron;ke ponovo ne ponove)&hellip; kao &scaron;to su i Jevreji i Jermeni dali prostor u svojim udžbenicima istorije o svom stradanju.Ugledajmo se na njih, i bavimo se sopstvenim stradala&scaron;tvom i srpskim pojedincima koji su stradali u genocidu. To treba na&scaron;i srednjo&scaron;kolci da istražuju i da se bave srpskim pojedincima (žrtvama genocida) kao &scaron;to rade Jevreji. Takvi projekti su za nas značajni i bitni i tu treba da nam bude pažnja i fokus.Na&scaron;om ćutnjom Hrvati i njihova strategija su uspeli iz zločina i počinjenog genocida (od strane usta&scaron;a-hrvata nad Srbima) da budu u istoj ravni sa nama (žrtvama), tu je i najveća na&scaron;a srpska tragedija, &scaron;to smo to dozvolili&hellip; zbog ,,bratstva i jedinstva&ldquo; koje nas je razorilo. U to vreme su nam udžbenici istorije bili prepuni partizanskim ofanzivama, a tako se i jačao kult Josip Broza Tita i komunističke partije.Hrvati su imali logore za decu i bebe, a o njima skoro ni reči u udžbenicima, za&scaron;to &scaron;titimo sopstvenog dželat?Neverovatno je da i dalje po na&scaron;im institucijama, pojedini istoričari (koji su u velikoj manjini sa takvim stavovima) ,,mudro&rdquo; smanjuju broj srpskih žrtava u Jasenovcu, kao da im je to jedini cilj i muka koju moraju da sprovedu&hellip; i vode se Tuđmanovim brojevima i narativom (da je stradalo od 86000 popisanih žrtava do najvi&scaron;e 110000 u Jasenovcu&hellip; a davno utvrđeno i prihvaćeno 700000 stradalih u Jasenovcu, odnosno preko 800000 Srba u NDH od strane hrvata/usta&scaron;a).Neverovatno je da se aktivi i udruženja istoričara ne ogla&scaron;avaju, kad struka ćuti, to nije dobro.Dok nam srpska istorija ne bude prioritet i dvogled, dok ne počnemo da učimo iz nje i sagledavamo budućnost i razumemo opasnost&hellip; biće te&scaron;ko po nas, a ako je razumemo, videćemo i budućnost kao &scaron;to iz nje vidimo pro&scaron;lost, tako ćemo sagledati i opasnost. Mi moramo učiti iz sopstvenih gre&scaron;aka&hellip; a imamo ih na pretek.Zato mi Srbi i dalje nemamo ono &scaron;to imaju Jevreji i Jermeni&hellip; naziv za genocid i mesto sabranja (mauzolej)? Za nas Srbe sramno je da mauzolej nismo već sagradili. Ugledajmo se na Jevreje i Jermene koji sa posvećeno&scaron;ću čuvaju od zaborava svoje žrtve i svoju istoriju.*Shodno naučnim principima trebamo uzeti sve činjenice u razmatranje, i &scaron;to vi&scaron;e koristiti sve izvore, tragati za izvorima i činjenicama, i &scaron;to vi&scaron;e raspravljati argumentovano o tom problemu. Jedino se tako dolazi do istine!Ima jo&scaron; jedan problem, pitanje je ko će istoriju predavati za dvadesetak godina ako se ovaj trend upisa nastavi, ove godine nije upisano ni 50 posto studenata (odsek istorija) koliko se traži.Ali, ima nade!Živela Srbija i nikada vi&scaron;e Jugoslavija! Priredio: Đorđe Bojanić, prof. istorije i glavni urednik sajta Srpska istorija

Bojanić: O srpskim udžbenicima iz istorije i prisustvu korena tzv. bečko-berlinske škole

3 Komentari