Ove svakodnevne greške mogu povećati rizik od demencije

Mogućnost da zaboravimo sopstvenu adresu, lica dragih ljudi ili kako da obavimo najjednostavnije zadatke mnogima uliva strah u kosti. Taj strah ima i ime: demencija.Demencija je krovni pojam za stanja koja izazivaju ozbiljan kognitivni pad, toliko veliki da utiču na svakodnevni život. Iako su neki ljudi genetski skloniji, stručnjaci ističu da i određene životne navike mogu znatno povećati rizik za demenciju. Važno je napomenuti da promena tih navika nije garancija protiv demencije, ali donosi brojne druge koristi za op&scaron;te zdravlje.Evo na &scaron;ta bi trebalo da obratite pažnju.Zanemarivanje uticaja hrane na mozakStara izreka &quot;&scaron;to je dobro za srce, dobro je i za mozak&quot; i dalje važi. Stručnjaci nagla&scaron;avaju da ishrana igra ključnu ulogu u očuvanju kognitivnih funkcija. Preporučuju mediteransku ishranu, bogatu zdravim mastima, nemasnim mesom, integralnim žitaricama, voćem i povrćem. Takođe se preporučuje i tzv. MIND dijeta, koja nagla&scaron;ava unos bobičastog voća, lisnatog zelenog povrća, ribe i maslinovog ulja &ndash; namirnica koje dokazano pogoduju zdravlju mozga.Ignorisanje postojećih zdravstvenih problemaHronične bolesti poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska i povi&scaron;enog holesterola poznati su faktori rizika za demenciju. Redovno i ozbiljno lečenje tih stanja, posebno onih vaskularne prirode, ključno je za smanjenje rizika. Tako se &scaron;titi cirkulacija i obezbeđuje dovoljna snabdevenost mozga krvlju i kiseonikom &ndash; &scaron;to je presudno za prevenciju vaskularne demencije, jednog od čestih oblika ove bolesti.Nedostatak kvalitetnog snaMozak se obnavlja tokom dubokog sna. Tada se čisti od beta-amiloida, toksičnog proteina koji doprinosi razvoju Alchajmerove bolesti. Zato je važno obezbediti sebi dovoljno kvalitetnog, regenerativnog sna. Problemi kao &scaron;to je apneja u snu, koja je često neprepoznata kod starijih osoba, mogu drastično smanjiti kvalitet odmora. Takođe, lekovi za spavanje mogu naru&scaron;iti prirodne cikluse sna, &scaron;to znači da telo ne dobija odmor potreban za učvr&scaron;ćivanje sećanja.Zapostavljanje prijatelja i porodiceDru&scaron;tvena povezanost je izuzetno važna za mentalno zdravlje. Usamljenost, izolacija i depresija negativno utiču ne samo na kognitivne funkcije, već i na stopu smrtnosti. Neki stručnjaci upozoravaju da je usamljenost kod starijih osoba opasna skoro kao i umereno pu&scaron;enje. Održavanje dru&scaron;tvenih kontakata, bilo kroz razgovor, slu&scaron;anje ili zajedničke aktivnosti, održava aktivan i angažovan um.Prekomerna konzumacija alkoholaSve je vi&scaron;e dokaza da alkohol &scaron;teti zdravlju &ndash; od o&scaron;tećenja jetre do povećanog rizika od raka &ndash; a posebno &scaron;teti mozgu. Kako starimo, na&scaron;a jetra teže prerađuje alkohol, a on je direktan toksin koji, između ostalog, može ozbiljno poremetiti san. Stručnjaci savetuju da, ako ste zabrinuti za svoje pamćenje, smanjenje unosa alkohola treba da bude jedan od prvih koraka.Izbegavanje fizičke aktivnostiAktivan stil života je ključan za zdravlje mozga. To ne znači samo odlazak u teretanu, već i svakodnevne aktivnosti kao &scaron;to su hodanje umesto vožnje automobilom. Preporuka za starije osobe je 30 minuta aerobne vežbe pet dana u nedelji. Vežbanje pobolj&scaron;ava kardiovaskularno zdravlje, &scaron;to direktno utiče i na zdravlje mozga. Važno je sa vežbanjem početi na vreme, mnogo pre nego &scaron;to se pojave bilo kakve kognitivne promene.Za&scaron;tita od povreda glavePovrede glave povezane su s većim rizikom od demencije. Iako možda nemaju veliki uticaj na nivou populacije, kod pojedinaca koji dožive težu povredu glave rizik može biti znatno povećan. Zato stručnjaci daju jednostavan, ali važan savet: ako vozite bicikl, uvek nosite kacigu. To je mala mera predostrožnosti koja može imati veliki uticaj.Zanemarivanje simptoma depresijeDepresija, čak i u blažem obliku, može poremetiti sve one navike koje su ključne za kognitivno zdravlje &ndash; od druženja i fizičke aktivnosti do pravilne ishrane i brige o sebi. Zato je lečenje depresije izuzetno važno i može biti jedan od načina za pobolj&scaron;anje kognitivnog starenja i smanjenje rizika od demencije.Demencija nije ničija krivicaIako broj obolelih od demencije raste, to je delimično zato &scaron;to ljudi žive duže. Dobra vest je da se rizik od obolevanja u određenim godinama zapravo blago smanjio, verovatno zahvaljujući boljoj brizi o kardiovaskularnom zdravlju. Danas postoje i lekovi koji mogu usporiti napredovanje Alchajmerove bolesti, najče&scaron;ćeg oblika demencije.Ipak, važno je naglasiti da će neki ljudi razviti demenciju zbog genetike ili drugih faktora na koje ne mogu uticati. Nije po&scaron;teno očekivati da su takvi ljudi &quot;pogre&scaron;no&quot; živeli. Promena životnih navika znači da činimo sve &scaron;to je u na&scaron;oj moći da smanjimo rizik, ali bez osećanja krivice ako se bolest ipak javi.

Ove svakodnevne greške mogu povećati rizik od demencije

0 Komentari