Pre 170 godina rođen je proslavljeni srpski vojvoda

Mi&scaron;ić je, po nepodeljenom mi&scaron;ljenju, bio među najuspe&scaron;nijim zapovednicima Prvog svetskog rata uop&scaron;te, a među Srbima njegove zasluge su neizmerne, zbog čega mu je dodeljen čin vojvode.Rođen je u selu Struganik, desetak kilometara jugoistočno od Mionice, stotinak kilometara od Beograda, 7. jula po starom odnosno 19. jula po novom, zvaničnom, gregorijanskom kalendaru, kao trinaesto dete u porodici. Majka se zvala Anđelija, otac Radovan.Posle gimanzije u Kragujevcu i Beogradu, primljen je 1874. u Artiljerijsku &scaron;kolu, preteču Vojne akademije onda&scaron;nje Kneževine Srbije. Učesnik je, kao pitomac, kadet vojne &scaron;kole, ratova protiv Turske, 1876/1879. koji su vođeni s promenljivim uspehom, ali su okonačani pobedom Srba. Osim teritorijalnog pro&scaron;irenja na, jugoistoku, oslobođenjem Ni&scaron;a, Pirota, Toplice, Leskovca, Vranja i Pčinjskog kraja, Srbiji je tada, u skladu sa zaključkom Berlinskog kongresa 1878. konačno priznata potpuna suverenost. U Srpsko turskim ratovima 1876/1978. Mi&scaron;ić je komandovao Kolubarskim bataljonom Valjevske brigade. Stručno obrazovanje je potom nastavio usavr&scaron;avanjem na general&scaron;tabnoj &scaron;koli, kao i usavr&scaron;avanjem pri vojsci Austrougarske. Tokom Srpsko bugarskog rata novembra 1885. Živojin Mi&scaron;ić nalazio se na poziciji komadanta 5. puka Drinske divizije, u činu poručnika. Do rata je tada do&scaron;lo po&scaron;to je Bugarska jednostrano pripojila Istočnu Rumeliju, čime su naru&scaron;ene odredbe Berlinskog kongresa, odnosno ravnoteža snaga na Balkanu. Srbija, međutim, nije tada imala uspeha, ali je rat, najvi&scaron;e zalaganjem Beča, okončan bez težih posledica, odnosno teritorijalnih gubitaka.Od 1898. do 1904. predaje na Vojnoj akademiji strategiju. Nalazio se inače, proleća 1896. u pratnji kralja Aleksandra Obrenovića na Svetoj Gori, u Hilandaru. U to vreme kralj Aleksandar je posle mučnih pregovora i otplate nagomilanih dugova manastira, uspeo da srpski monasi konačno preuzmu, vrate, drevnu zadužbinu Nemanjića od Bugara koji su u Hilandaru do tada preovlađivali. Posle Majskog prevarta, tragičnog nestanka poslednjih Obrenovića, pukovnik Živijin Mi&scaron;ić je oteran u penziju.Vladalo je uverenje da pristalica oborene dinastije Obrenović. U stvarnosti, on je zapravo isključivo bio lojalni oficir, koji nije imao veze sa zavereničkom grupom koja je izvela prevrat maja/juna 1903. pa je otuda u prvo vreme doživljavan kao sumnjiv. Zvanično, oficirima je tada bilo zabranjeno bavljenje politikom, ma u kom obliku, čega se Mi&scaron;ić držao, ali mu, paradoksalno, zaverenici, čiji je uticaj prvih godina po prevratu bio ogroman, nisu verovali. Otuda je usledila prevremena penzija. Mi&scaron;ić je zapravo bio oličenje vojnog ustrojstva koje je utemeljio i oblikovao kralj Milan Obrenović, po pruskim uzorima, &scaron;to je podrazumevalo lojalnost otadžbini i kruni, bez ikakvog uplitanja u domen političkog nadmetanja. Veličanstvene srpske pobede u ratovima od 1912, do 1918, oba balkanska i Prvom svetskom, izvesno su bile plod upravo takvog oficirskog kora. Po&scaron;to je zemlja bila suočena sa brojnim izazovima, Mi&scaron;ić je potom ipak reaktiviran, čemu su prethodili gotovo dvogodi&scaron;nji pregovori. U vojsku se tako vratio tek po&scaron;to mu je pruženo odgovarajuće zadovoljenje. Radomir Putnik, potonji vojvoda, uzima ga tada za pomoćnika na izradi ratnih planova za slučaj sukoba sa Austrougarskom. Sa Dvojnom monarhijom Srbija je od Majskog prevrata, a posebno od Aneksione krize 1908/1909. bila u zategnutim odnosima. U Balkanskim ratovima 1912/1913, Mi&scaron;ić je bio pomoćnik načelnika &scaron;taba Vrhovne komande.Posle odlučujuće pobede nad Turcima na Kumanovu, oktobra 1912. dobio je čin generala. Mi&scaron;ićeve procene ispostavile su se kao dragocene i u vreme Boja na Bregalnici, juna/jula 1913. u Drugom balkanskom ratu. Njegovi protivici ipak su izdejstvovali da po okončanju balkanskih ratova ponovo bude penzionisan. Srbija se međutim vrlo brzo, već leta 1914. na&scaron;la u bezizlaznoj situaciji po&scaron;to se dogodio atentat u Sarajevu na Vidovdan te godine. Zvanični Beč optužio je zatim Srbiju za podr&scaron;ku atentatorima, usledio je napad, mesec dana docnije, čime je izazvan Svetski rat. Živojin Mi&scaron;ić je stoga nanovo aktiviran, opet u svojstvu pomoćnika načelnika &scaron;taba Vrhovne komande. Nesumunjiv vrhunac njegove karijere bilo je rukovođenje Prvom armijom tokom Kolubarske bitke.Doneo je tada, u vreme kada je kod mnogih, pa i samog vojvode Putnika, zavladala malodu&scaron;nost, hrabru, rizičnu odluku da dozvoli dublji prodor Austromađarskih trupa, kako bi ih na taj način razvukao, a svojim jedinicima omogućio da se valjano odmore i popune pre kontranapada.Izvojevao je tada, na Kolubari, veličanstevnu pobedu. Poražene, iako brojne, Austrougarske trupe dovedene su u poziciju bezglavog povlačenja, u neredu, s velikim gibicima u ljudstvu i materijalu.Za neizmerne zasluge pobedom na Kolubari dobio je čin vojvode. Postoji svedočanstvo, osobe koja mu je bila bliska, inače lekara, da je Živojin Mi&scaron;ić uoči Kolubarske bitke imao viziju, versko viđenje, koje mu je pomoglo da donese valjanu odluku. Beogradska groblja Po&scaron;to su se oktobra 1915. ratu protiv Srbije, osim Austrougarske, priključile i Nemačka i Bugarska srpska vrhovna komanda, suočena sa nesrazmerno jačim, svežim snagama, na&scaron;la se u bezizlaznoj situaciji. Usledilo je posle žilavog otpora, tragično povlačenja vojske i naroda od Kosova put Jadrana, preko planinskih vrleti i bespuća. Predlog vojvode Mi&scaron;ića, da se na Kosovu te olovne jeseni 1915. prihvati bitka, ma koliko bezizgledna, Vrhovna komanda je odbacila. Na Solunskom frontu, po oporavku vojske na Krfu, vojvoda Mi&scaron;ić je aktiviran posle boravka u Francuskoj, avgusta 1916. Zaslužan ja za osmi&scaron;ljavanje plana proboja, &scaron;to je krunisano porazom centralnih sila na Solunskom frontu septembra 1918. Bio je to presudni moment Svetskog rata, po raspadu Solunskog fronta, koji su izveli Srbi, kapitulirala je Bugarska, posle Turske i Austrougarska, a potom i Nemačka, čime je Prvi svetski rat okončan. Vojvoda Živojin Mi&scaron;ić, najodlikovaniji srpski vojnik u istoriji, ovaj svet napustio je 20. januara 1921. u Beogradu, te&scaron;ko oboleo. Ostavio je sećanja, naslovljena &quot;Moje uspomene&quot; napisana s realističnim opisom prilika i doba u kojem je živeo, na žalost nezavr&scaron;ena. Otvoreno je prikazao i ono &scaron;to bi većina prećutala, poput recimo tegobnog seoskog života od najranijih dana i tokom &scaron;kolovanja, podmetanja i smicalica kojima je bio izložen, ili potresnih momenata poput abdikacije kralja Milana 1889.

Pre 170 godina rođen je proslavljeni srpski vojvoda

10 Komentari