Čuveni istoričar o sramnoj rezoluciji: Posledice ovoga će biti opasne

On je istakao da nije svaki ratni zločin nužno i genocid.&quot;Poslednjih godina često se susrećemo sa raznim poku&scaron;ajima ljudi koji su pogođeni istorijskim tragedijama, ili koji imaju nameru da vode kampanju za tobože &#39;humanitarne&#39; ciljeve, da tvrde da je njihovo pitanje ekvivalentno holokaustu, ili da je u stvari slučaj genocida&quot;, pi&scaron;e Zurof za Džeruzalem post.&quot;Bilo da se radi o onima poput PETA, koji se zalažu za prava životinja, koji se pozivaju na Treblinku, jedan od najgorih nacističkih logora smrti, da bi ostvarili svoje ciljeve, ili o onima koji vode kampanju protiv abortusa, koji upoređuju nevolje pobačene nerođene dece sa žrtvama &Scaron;oa.Isto važi i za upotrebu pojma genocid, koji se poslednjih godina primenjuje u slučajevima koji ne ispunjavaju kriterijume prvobitne definicije tog zločina. Ono &scaron;to se dogodilo u poslednjih nekoliko decenija jeste da su se optužbe za genocid pojavile kao političko oruđe koje se koristi protiv neprijatelja da bi se ostvarila geografska i/ili finansijska dobit tražeći izgubljenu teritoriju i/ili reparacije za nastalu &scaron;tetu&quot;, pi&scaron;e Zurof.&quot;Eklatantan primer je predstojeća rezolucija Generalne skup&scaron;tine Ujedinjenih nacija kojom se masakr nekoliko hiljada mu&scaron;karaca muslimana Bo&scaron;njaka u Srebrenici zvanično priznaje kao genocid. Ipak, svako ko je upoznat sa tim događajem, kao i sa prvobitnom definicijom &#39;genocida&#39;, dobro zna da zločin koji su počinile srpske trupe ne odgovara definiciji genocida, iz prostog razloga &scaron;to su žene i deca u Srebrenici bili SVI pu&scaron;teni nepovređeni.U domenu istorijskih tragedija, namera koja stoji iza akcija dovoljno govori o njihovom označavanju. Predstojeća rezolucija Generalne skup&scaron;tine Ujedinjenih nacija o zvaničnom priznanju masakra u Srebrenici kao genocida je dobronameran potez sa potencijalnim zamkama koje bi mogle pogor&scaron;ati tenzije, a ne podstaći pomirenje.Rezolucija, koju su posebno predstavile Nemačka i Ruanda, dve zemlje sa svojom mračnom istorijom genocida, izazvala je značajnu debatu. Ovo nije samo akademska vežba etiketiranja, već značajan politički čin sa reperkusijama u stvarnom svetu.Prvo, rezolucija preti da destabilizuje ionako krhki balkanski region. Rane jugoslovenskih ratova su daleko od zaceljenja, a ožiljci sukoba ostaju nežni. Označavanje masakra u Srebrenici kao genocida bez jednoglasnog dogovora rizikuje da zapali tinjajuću ogorčenost među srpskim stanovni&scaron;tvom u Bosni, Srbiji i Crnoj Gori. To je nesiguran korak koji bi mogao razotkriti delikatne niti mira i saradnje koje su mukotrpno tkane decenijama&quot;, nastavlja on.&quot;&Scaron;tavi&scaron;e, Generalna skup&scaron;tina UN-a je istorijski priznala genocid samo pod uslovima konsenzusa. Izraz &#39;genocid&#39; ima veliku težinu i zahteva pažljivo razmatranje i jednoglasnu saglasnost. Progla&scaron;avanje Srebrenice genocidom bez takvog konsenzusa ne samo da se prekida sa tradicijom, već može i umanjiti značaj termina. Optužbu za genocid ne treba postavljati olako niti bez nepobitnih dokaza i &scaron;iroke saglasnosti koji odražavaju težinu takve optužbe.&Scaron;to dodatno komplikuje stvar, jednostrano podno&scaron;enje rezolucije od ambasadora BiH prekoračuje ustavne granice spoljnopolitičke formulacije Bosne i Hercegovine, kojom upravlja njeno Predsjedni&scaron;tvo. Potvrđivanje ove rezolucije u takvim okolnostima moglo bi nenamerno podržati kr&scaron;enje nacionalnih i međunarodnih pravnih normi, postavljajući nesigurni presedan.Na kraju, implikacije za Izrael su posebno zabrinjavajuće. Obrazloženje kori&scaron;ćeno u ovoj rezoluciji bi se vrlo lako moglo pogre&scaron;no primeniti na druge sukobe, uključujući i akcije Izraela u Gazi. Takav presedan rizikuje političko oročavanje termina &#39;genocid&#39;, &scaron;to bi potencijalno dovelo do njegove zloupotrebe u međunarodnim arenama protiv Izraela i drugih. Termin mora ostati striktno definisan i kori&scaron;ćen sa najvećim oprezom, rezervisan za jasne, nedvosmislene slučajeve kako je definisano međunarodnim pravom.Imperativ je da pažljivo ispitamo motive i potencijalne ishode ove rezolucije. Moramo se zapitati da li će njegovo usvajanje zaista poslužiti žrtvama Srebrenice ili će samo ponovo otvoriti stare rane i posijati novi razdor. Može li se međunarodno pravo koristiti kao oruđe za istorijsku pravdu, ili će biti zloupotrebljeno kao oružje u političkim sukobima? Kao neko ko je svoj život posvetio lovu na naciste i traženju pravde za žrtve Holokausta, razumem duboku želju za priznanjem i pomirenjem.Međutim, istinsko pomirenje dolazi iz pažljivog, promi&scaron;ljenog pristupa koji po&scaron;tuje složenost istorijskog konteksta i osetljivost svih uključenih strana. Stoga pozivam članove GS UN da preispitaju put kojim će krenuti. To je put prepun rizika i neželjenih posledica. Potražimo put koji vodi do istinskog isceljenja i pomirenja, a ne onaj koji nas dalje deli&quot;, zaključuje čuveni istoričar.

Čuveni istoričar o sramnoj rezoluciji: Posledice ovoga će biti opasne

13 Komentari