Četiri decenije od kako nas je napustio Zoran Radmilović

Direktori Pozori&scaron;ta Atelje 212 i Pozori&scaron;ta Timočke krajine iz Zaječara, položiće cveće u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.Tokom života glumio je u 104 ostvarenja. Neprevaziđeni majstor improvizacije, odu&scaron;evljavao je pozori&scaron;nu publiku, često stvarajući utisak da je s&acirc;m &ndash; čitavo pozori&scaron;te.Rođen je 11. maja 1933. godine u Zaječaru.Tokom svoje bogate filmske, serijske i pozori&scaron;ne karijere, igrao je u filmovima kao &scaron;to su &quot;Maratonci trče počasni krug&quot; i &quot;Majstori, majstori&quot;, seriji &quot;Majstorska radionica&quot;, kao i u predstavama &quot;Radovan Treći&quot; i &quot;Kralj Ibi&quot;.Po očevoj želji, Zoran je upisao Pravni fakultet u Beogradu, a potom je studirao i na Arhitektonskom i Filolo&scaron;kom fakultetu. Uporedo je oprobao svoje glumačke mogućnosti u KUD &quot;Ivo Lola Ribar&quot;, a zatim je upisao i postupno apsolvirao glumu na Akademiji za pozori&scaron;te, film, radio i televiziju i započeo karijeru u Beogradskom dramskom pozori&scaron;tu (1962&mdash;1968), u kome isprva nastupa u manje značajnim predstavama.Godine 1964, zbog odustajanja Ljube Tadića, Radmilović uskače u naslovnu ulogu u &ldquo;Kralju Ibiju&rdquo; (na sceni Ateljea 212), predstavi koju pretvara &ndash; razotkrivajući potpuno izuzetnu glumačku nadarenost &ndash; u trijumf improvizacije (veliki uspeh ostvaruje i na gostovanjima u Parizu, Moskvi, Njujorku, Veneciji i dr.) , u &quot;svoju scenu&quot; koja će trajati (zajedno s kasnijim &ldquo;Radovanom III&rdquo; Du&scaron;ana Kovačevića) dve decenije.Iako je ostvario niz uspelih uloga u pozori&scaron;tu (stalni je član Ateljea 212 od 1968. godine do smrti), na filmu, televiziji i estradi, sve su one ostale u seni &bdquo;uloge života&ldquo; u &ldquo;Kralju Ibiju&rdquo; (čak i kad se radi o briljantnom ostvarenju &ndash; ulozi Molijera u istoimenom komadu M. A. Bulgakova, za koju je nagrađen Oktobarskom nagradom grada Beograda).Radmilović je na filmu debitovao 1962. godine (&quot;Čudna devojka&quot;, &quot;Jovana Živanovića&quot;) i odigrao oko dvadeset uloga. Glavne je ostvario u filmovima &quot;Glineni golub&quot; (T. Janić, 1966), &quot;Ram za sliku moje drage&quot; (Mirza Idrizović, 1968), &quot;Pogled u noć&quot; (N. Stojanović, 1968), &quot;Paviljon 6&quot; (L. Pintilije, 1978), &quot;Srećna porodica&rdquo; (Gordan Mihić, 1980). Pamte se njegove glumačke bravure u filmovima: &quot;Majstori, majstori&quot;, &quot;&Scaron;esta brzina&quot;, &quot;Maratonci trče počasni krug&quot;, &quot;&Scaron;ećerna vodica&quot;&hellip;Igrao je u brojnim TV serijama, od &quot;Ceo život za godinu dana&quot;, preko &quot;Vi&scaron;e od igre&quot; do &quot;Priča iz radionice&ldquo;.Svoje poslednje, 299. po redu izvođenje predstave &quot;Radovan III&quot;, Zoran je održao 9. juna 1985. godine uz velike bolove. Međutim, opet uz njegovu veliku želju, predstava je održana do kraja. Samo tri dana kasnije prebačen je u bolnicu iz koje se nije vratio.Dobio je nagradu za životno delo &quot;Dobričin prsten&quot; 1983. godine. U bolničkoj postelji primio je Sedmojulsku nagradu. Umro je u 52. godini života.Danas u njegovom rodnom gradu Zaječaru njegovo ime nosi ulica u kojoj se rodio, Pozori&scaron;te Timočke krajine i, već 33 godine, značajan pozori&scaron;ni festival &quot;Dani Zorana Radmilovića&quot;, na kome se svake večeri dodeljuje nagrada &quot;Zoranov brk&quot; za glumačku bravuru. Kompanija Novosti je 1988. godine ustanovila Nagradu &quot;Zoran Radmilović&quot;, koju dodeljuje poseban žiri na Sterijinom pozorju, a od 1993. godine i Fondacija &quot;Zoran Radmilović&quot; učestvuje u dodeli nagrade. U Mile&scaron;evskoj ulici u Beogradu 21. jula 2010. godine postavljena je spomen-ploča u čast Zorana Radmilovića u organizaciji Ateljea 212 i op&scaron;tine Vračar. Ispred Ateljea 212 se nalazi skulptura &ndash; Zoran u ulozi kralja Ibija, a njegova bista je u foajeu pozori&scaron;ta.

Četiri decenije od kako nas je napustio Zoran Radmilović

0 Komentari