"I žene tri meseca u vojsku": Obavezni vojni rok ponovo pokrenuo buru u Srbiji

Dru&scaron;tvena polemika o tome da li u Srbiji treba da se uvede obavezno služenje vojnog roka, dobila je novu dimenziju &ndash; raspravom o tome da li su mu&scaron;karci zapravo diskriminisani time &scaron;to će, kako je predloženo, obavezno služenje vojnog roka važiti samo za njih. &quot;I žene tri meseca u vojsku, svi ili niko&quot;, &quot;Ako je služba obavezna za mu&scaron;karce, onda i žene treba da idu&quot;, &quot;Ako obaveza ne važi za žene onda je to kr&scaron;enje Ustava&quot;, &quot;Za&scaron;to samo mu&scaron;karci da budu diskriminisani, zar se žene ne bore za rodnu ravnopravnost, pa neka obaveza služenja vojska važi i za njih&quot;, &quot;Nepozivanje žena u vojsku bi bilo protiv zakona o borbi protiv diskriminacije&quot; &ndash; samo su neki od tipičnih komentara u polemici koja se najvi&scaron;e vodi na dru&scaron;tvenim mrežama.EPA/ANDREJ CUKICGde je u svetu obavezno služenje vojnog roka i za ženeMnogi se u ovoj raspravi pozivaju na činjenicu da je u nekim državama služenje vojnog roka obaveza za pripadnike oba pola.Ako se pitate gde je tako, verujemo da vam prvo pada na pamet &ndash; Izrael. U ovoj državi, vojni rok obavezan je i za mu&scaron;karce i žene od progla&scaron;enja nezavisnosti, 1948. godine. Međutim, kada su žene u pitanju, vojni rok obavezan je samo za pripadnice jevrejske zajednice i za njih traje dve godine.Ali time se spisak država sa takvim zakonom ne zavr&scaron;ava. Obavezan vojni rok za žene u Severnoj Koreji uveden je 2015. godine. U Africi pak većina država koje imaju autoritarni vladajući režim ima i obavezan vojni rok za žene, pa su tako na spisku, između ostalih, Tunis, Eritreja, Mali, Maroko, Čad, Mozambik, Niger, Libija, Sudan, Benin... A, ako ste pomislili da to ne postoji na Starom kontinentu, prevarili ste se.U Norve&scaron;koj od 2015. godine važi obavezno pozivanje u vojsku i žena i mu&scaron;karaca, pod istim uslovima &ndash; 12 meseci redovne obuke, dok se preostalih do 19 meseci odnosi na rezervne obaveze tokom narednih godina. U &Scaron;vedskoj je obavezno služenje vojnog roka za oba pola uvedeno 2017/2018. godine, dok će Danska žene na obaveznu regrutaciju početi da poziva od sledeće godine.Uvođenje obavezne vojne službe za žene u ovim zemljama zakonom je propisano kao korak ka postizanju rodne ravnopravnosti.F.S./ATAImagesŽene u vojnoj uniformi kod nas su novinaIstorijat žena u vojsci na ovim prostorima zapravo je nova. U SFRJ je vojni rok bio obavezan samo za mu&scaron;karce. Pojedini poku&scaron;aji uključivanja žena kao dobrovoljki zabeleženi su tek krajem osamdesetih godina pro&scaron;log veka, i to najvi&scaron;e u kasarnama JNA u Sloveniji, ali su bili retki i kratkotrajni.&Scaron;ta kaže važeći zakon u SrbijiPrema Zakonu o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi (član 8), žene ne podležu obaveznoj regrutaciji, ali se mogu uvoditi u evidenciju i učestvovati u rezervnim vežbama tokom vanrednog i ratnog stanja. S druge strane, Ministarstvo odbrane (MO) nudi dobrovoljno služenje vojnog roka sa oružjem ženama starosti od 19 do 30 godina i to je trenutno jedina zakonska mogućnost za aktivnu vojnu službu ženskog pola. Statistika pokazuje da među svim onima koji odu na dobrovoljno služenje u Vojsci Srbije (VS), devojaka i žena obično bude između 15 i 20 odsto od ukupnog broja dobrovoljaca u svakoj generaciji.EPA/ANDREJ CUKICIzuzeće žena u suprotnosti sa rezolucijom UN o rodnoj ravnopravnosti?I sada da se vratimo na ono &scaron;to bi tek trebalo da usledi, sprovođenje u praksi predloga vraćanja obaveznog vojnog roka u trajanju od 75 dana &ndash; 60 dana obuke i 15 vojne vežbe.Državni vrh je najavio formiranje radne grupe koja će razmotriti modele služenja, u kojima se kao opcija pominje izuzeće žena od ove obaveze. Međutim, pojedini pravnici su upozorili da bi to bilo u suprotnosti sa Ustavom i Zakonom o zabrani diskriminacije, uz podsećanje da su i UN donele rezoluciju sa ciljem povećanja broja žena u sektoru bezbednosti i veće rodne ravnopravnosti.U njoj se navodi &quot;da svi građani, bez obzira na pol, treba da imaju mogućnost da budu deo vojske, policije ili službe bezbednosti&quot;.Neće morati da bude obavezno ni za sve mladićeKomentari&scaron;ući to, profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragi&scaron;ić veruje da će model obaveznog služenja vojnog roka ostati kakav je predložen &ndash; da važi isključivo za mu&scaron;karce. &quot;Vidimo da će sada popunjenost specijalnih i profesionalnih jedinica Vojske Srbije ići i do svih 100 posto, tako da se na to postavlja pitanje koliki nam je, zapravo, regrutni kontingent godi&scaron;nje potreban. Zbog toga, po svemu sudeći, neće trebati ni svi mu&scaron;karci da budu obuhvaćeni obaveznim služenjem vojnog roka&quot;, kaže Dragi&scaron;ić za &quot;Blic&quot;Prema njegovim rečima, za žene će ostati mogućnost dobrovoljnog služenja, kao i to da upisuju vojne &scaron;kole i akademije i tako se opredeljuju za to zanimanje.&quot;Ne vidim da postoji razlog da se devojke spreče da dobrovoljno služe vojsku. Jednostavno, ne možemo da se odreknemo devojaka i žena u vojsci, jer one predstavljaju i većinu populacije u Srbiji. Već imamo generacije od&scaron;kolovanih žena u Vojsci Srbije i pokazalo se da su sve predrasude koje su postojale prema njima bile besmislene. Na mnogim dužnostima u vojsci žene pokazuju veću sposobnost nego mu&scaron;karci&quot;, konstatuje Dragi&scaron;ić.Nije diskriminacija mu&scaron;karaca, već su &quot;zatočeni&quot; u tradicionalnoj uloziAko, dakle, ostane kako je zami&scaron;ljeno i dalje postoji dilema da li će, s jedne strane, biti diskriminisani mu&scaron;karci jer će obaveza važiti samo za njih, odnosno, s druge strane, &scaron;ta je sa rodnom ravnopravno&scaron;ću ako iz te obaveze budu isključene žene?Stručnjak za ovo pitanje, profesorka Fakulteta za evropske pravno političke studije dr Zorica Mr&scaron;ević, na početku razgovora za &ldquo;Blic&rdquo; kaže da je obavezno služenje vojnog roka za mu&scaron;karce proisteklo iz tradicionalnih rodnih uloga u kojima su mu&scaron;karci učestvovali u oružanim sukobima tako da oni, kako kaže, &ldquo;nisu diskriminisani, već su zatočeni u tradicionalnoj ulozi koja se istorijski razvijala&rdquo;. &quot;Diskriminacija se ne meri samo nejednako&scaron;ću, već namerom i posledicama. Ona podrazumeva nepravedan i neopravdan tretman zasnovan na polu, rasi i tako dalje. U slučaju vojske, razlika u tretmanu (mu&scaron;karci obavezno, žene dobrovoljno) nije zasnovana na uverenju da su mu&scaron;karci manje vredni, već na stereotipnim pretpostavkama o rodnim ulogama. Zato se ne radi o diskriminaciji mu&scaron;karaca, već o posledici rodnih stereotipa, koji vrlo često u raznim aspektima &scaron;tete i ženama i mu&scaron;karcima&quot;, kaže prof. dr Zorica Mr&scaron;ević.ProfimediaRodna ravnopravnost ne znači da svi moraju da rade istoA kada se neko poziva na rodnu ravnopravnost, u smislu &ldquo;ako važi za mu&scaron;karce, treba da važi i za žene&rdquo;, profesorka ima jednostavan odgovor &ndash; rodna ravnopravnost ne znači da svi moraju da rade isto.&quot;Dodatni argument je i to &scaron;to su žene dugo bile isključene iz vojske i to ne zato &scaron;to su bile po&scaron;teđene, već &scaron;to im nije bila pružena &scaron;ansa da učestvuju. Vojna služba značila je natprosečna primanja i privilegije, mogućnost ispunjenja profesionalnih ambicija i usavr&scaron;avanja, &scaron;to je sve bilo nedostupno ženama. Ženama u Srbiji su tek 2007. godine (Vojna akademija) i 2012. godine (Vojna gimnazija) otvorena vrata da konkuri&scaron;u za vojne &scaron;kole pod istim uslovima kao mu&scaron;karci. To je vi&scaron;e od jednog veka nakon &scaron;to su prve vojne &scaron;kole osnovane&quot;, navodi na&scaron;a sagovornica.Ni Evropski sud za ljudska prava ne ocenjuje da je vojni rok samo za mu&scaron;karce diskriminacijaKonačno, na pitanje da li će se &quot;isključenjem&quot; žena iz obaveznog služenja vojnog roka kr&scaron;iti Ustav i Zakon o zabrani diskriminacije, dr Zorica Mr&scaron;ević podseća na međunarodno pravo i standarde. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u vi&scaron;e slučajeva prihvatio je razlike u vojnoj obavezi po polu. F.S./ATAImages&quot;Uz obrazloženje da države imaju pravo da reguli&scaron;u vojnu politiku u skladu sa svojim bezbednosnim i dru&scaron;tvenim potrebama. Istorijski i praktični razlozi, poput razlike u broju vojnosposobnih mu&scaron;karaca i žena, ili različitih funkcija u vojsci, mogu biti opravdanje za ovakvu razliku. Ali sud je takođe naglasio da takve razlike moraju biti proporcionalne i opravdane legitimnim ciljevima, a ne proizvoljne&quot;, obja&scaron;njava na&scaron;a sagovornica. U pravnoj praksi država i međunarodnih tela, dodaje, ovakva razlika se često toleri&scaron;e zbog specifičnih dru&scaron;tvenih, istorijskih i bezbednosnih razloga i &quot;ne smatra se automatski neustavnom ili nezakonitom diskriminacijom&quot;.Dakle, zaključuje profesorka Fakulteta za evropske pravno-političke studije, u praksi Evropskog suda za ljudska prava obavezni vojni rok za mu&scaron;karce nije ocenjen kao diskriminacija, sve dok postoji razumno i proporcionalno obrazloženje.

"I žene tri meseca u vojsku": Obavezni vojni rok ponovo pokrenuo buru u Srbiji

45 Komentari