Od Sodome do danas: ljubav, seks i društvene norme

Mladi Leonardo da Vinči je imao 24 godine kada je dospeo pod lupu moralne policije kneževine Firence. Bilo je 1476. godine: Neko ga je anonimno optužio da je imao &bdquo;neprimerene&quot; odnose sa mladićem od 17 godina - koji se prostituisao. Zbog nedostatka dokaza, optužba je odbačena.Da je Leonardo voleo mu&scaron;karce, potvrđuju izvori iz onog vremena. Posebno mu je bio drag njegov učenik, 28 godina mlađi Đan Đakomo Kaproti, poznat kao &bdquo;Salai&quot; (đavolčić), sa kojim je godinama živeo pod istim krovom.Kako je pisao Leonardov prvi biograf Đorđo Vazari 1550. slikar je u tom lepom mladiću nalazio &bdquo;neobično zadovoljstvo&quot; - &scaron;to je indirektan opis za to da je da Vinči bio homoseksualac.Pre nekoliko godina, italijanski istoričari umetnosti tvrdili su da su prona&scaron;li dokaz da čuvenaMona Liza ne prikazuje Lizu del Đokondo, ženu jednog firentinskog trgovca, već upravo pomenutog Kaprotija. On je vi&scaron;e puta pozirao da Vinčiju, a sličnost je, prema istraživačima, nesporna. Takođe, u očima Mona Lize navodno se mogu videti slova L i S (za Leonardo i Salai), a nežne reči &bdquo;mon salai&quot; mogu se pročitati kao anagram &bdquo;Mona Liza&quot;.U Parizu, u Luvru, gde se nalazi slavna slika, ne pridaje se mnogo značaja toj teoriji. Da li je tačna? Tu tajnu su da Vinči i njegov saputnik poneli sa sobom u grob. Njih dvojica su živeli u doba renesanse, kada su, i dalje pod budnim okom crkve, delimično ponovo oživeli ideali antičkog doba &ndash; uključujući i otvoreniji pogled na umetnost, znanje i ljubav.Oblici ljubavi u antičko dobaJer, u antičko doba su svi oblici ljubavi bili prhvaćeni - ali pre svega za mu&scaron;karce iz vladajućeg sloja dru&scaron;tva. Tako je među mu&scaron;karcima bilo uobičajeno da pored supruge imaju i mladića za uživanje.Na ostrvu Krit, zakonodavac je, prema rečima starogrčkog filozofa Aristotela (384&ndash;322. p.n.e.), smislio poseban način kontrole rađanja: &bdquo;ljubav prema mladićima&quot;. Stariji mu&scaron;karci uzimali su mladiće u svoj dom kako bi ih obrazovali.&bdquo;Od mlađeg se tada očekivala i seksualna naklonost, &scaron;to dru&scaron;tvo nije smatralo sramotnim&quot;, obja&scaron;njava istoričar književnosti Dino Hajker, autor knjige &bdquo;Svetska istorija kvirnosti&quot;.Rimski car Hadrijan bio je toliko neute&scaron;an zbog smrti svog voljenog Antinoja da ga je posthumno proglasio bogom i dao da se u njegovu čast naprave brojne statue i svetili&scaron;ta.U antičko doba, dakle, nije bilo ni&scaron;ta sporno u tome da mu&scaron;karac spava sa drugim mu&scaron;karcima ili mladićima, &bdquo;ali, samo kada je imao aktivnu ulogu&quot;, kaže Hajker.&bdquo;Penetrirani, dakle onaj koji je bio u podređenoj ulozi, smatran je meku&scaron;cem i bio je dru&scaron;tveno prezren.&quot; U Rimskom carstvu, političkim protivnicima se često pripisivala pasivna seksualna uloga, jer se time direktno naru&scaron;avala njihova čast.Ljubav žene prema ženi takođe je bila poznata. Na ostrvu Lezbos, grčka pesnikinja Safo u svojim stihovima veličala je lepotu ženskog tela.Uzori za različite oblike ljubavi nalazili su se i među bogovima. Na prvom mestu u liku vrhovnog boga Zevsa - koji se pretvarao u žene, životinje, pa čak i u oblak, kako bi se upustio u ljubavne igrarije s objektom svoje čežnje.&quot;Biblijski grad Sodom kao izvor grehaSa &scaron;irenjem hri&scaron;ćanstva prestala je tolerancija prema istopolnoj ljubavi. &bdquo;Kada većina defini&scaron;e &scaron;ta je normalno, a &scaron;ta nenormalno, i kada se binarni rodni model proglasi normom, onda manjina koja oseća drugačije ima težak položaj&quot;, kaže Dino Hajker. U svojoj knjizi on pi&scaron;e o delom drakonskim kaznama koje su očekivale homoseksualne, nebinarne ili transrodne osobe koje su se upu&scaron;tale u &bdquo;protivprirodne&quot; prakse. Bivali su okovani, kamenovani, kastrirani ili spaljivani na lomači - pozivajući se na Bibliju, prema kojoj je Bog uni&scaron;tio gradove Sodom i Gomoru zbog njihove gre&scaron;nosti. Pojam &bdquo;sodomija&quot; se dugo koristio kao sinonim za homoseksualnost. Ova biblijska priča, kaže Hajker, &bdquo;poslužila je kao opravdanje za vekovno stigmatizovanje drugačijih ljudi&quot;.Biskup i benediktinski monah Petar Damijani (1006&ndash;1072), jedan od najuticajnijih crkvenih ljudi 11. veka, bio je uveren da sodomija nastaje pod uticajem đavola i žestoko je napadao razvrat &ndash; i to i u manastirima: &bdquo;protivprirodni porok &scaron;iri se kao kancer među sve&scaron;tenstvom i besni kao krvoločna zver u Hristovom stadu&quot;.&Scaron;panski konkvistador Vasko Nunjes de Balboa 1512. je u Latinskoj Americi naredio da njegovi psi rastrgnu domoroce jer su, kako je tvrdio, &bdquo;počinili stra&scaron;an greh sodomije&quot;.Na dalekom istoku u to doba, kod samuraja u Japanu i na kineskom carskom dvoru, homoseksualnost je bila mnogo opu&scaron;tenije prihvaćena &ndash; ljubav među mu&scaron;karcima bila je rasprostranjena.Tako je jezuita Francisko de Havijer 1549. zapisao: &bdquo;Budistički sve&scaron;tenici neprestano čine zločine protiv prirode i to čak ni ne poriču, već to otvoreno priznaju.&quot;Neke poznate ličnosti kroz istorijuRegentkinja jedne od tada najmoćnijih protestantskih zemalja na svetu Kristina od &Scaron;vedske (1626&ndash;1689) nije krila da voli žene i da ne želi ni da se uda ni da ima potomke. Njeni savremenici su Kristinu smatrali hermafroditom. Dobrovoljno je abdicirala i oti&scaron;la u Italiju. Nakon njene smrti, izvr&scaron;ena je obdukcija &ndash; bila je žena.Kraljica Ana vladala je Velikom Britanijom od 1702. do 1714. Iako je bila udata, njeno srce pripadalo je Sari Čerčil, iz porodice predaka Vinstona Čerčila. Njihova međusobna naklonost dobro je dokumentovana u ljubavnim pismima. Kada je kraljica odlučila da prekine vezu, Čerčilova je pro&scaron;irila glasine o kraljičinoj seksualnosti. Njihova priča ekranizovana je u filmu &bdquo;The Favourite&quot;.Engleska vlastelinka Ane Lister (1791&ndash;1840) ostavila je za sobom dnevnik koji je 2011. uvr&scaron;ten na listu UNESCO-ovog svetskog dokumentarnog nasleđa. &bdquo;To je 26 tomova u kojima detaljno pi&scaron;e o lezbejskom seksu i svojim vezama sa ženama&quot;, kaže Dino Hajker.Lister je razvila sopstveni tajni kod kako niko neovla&scaron;ćen ne bi mogao da pročita njena priznanja. Tek 1930. godine taj kod je uspe&scaron;no de&scaron;ifrovan. U selu često su je nazivali &bdquo;Džentlmen Džek&quot;, ali su je uglavnom ostavljali na miru. Zabele&scaron;ke Ane Lister imale su veliki uticaj na pravac britanskih rodnih studija i istoriju žena.Hajker u knjizi navodi i irske pelmkinje Eleonoru Batler i Saru Ponsonbi, koje su se oko 1780. pobegle u zabačenu dolinu u Velsu i tamo zajedno živele vi&scaron;e od 50 godina.Na samom početku 20. veka. lord Alfred Daglas (desno) bio je dugogodi&scaron;nji ljubavnik irskog pesnika Oskara Vajlda koji je bio oženjen i imao dva sina. Daglasov otac, markiza od Kvinsberija, prezirao njihovu vezu i optužio Oskara Vajlda za sodomiju, zbog čega je Vald kasnije zavr&scaron;io u zatvoru i kasnije umro izolovan i siroma&scaron;an sa 45 godina. Daglas se oženio pre&scaron;ao u katolike i javno se odrekao homoseksualnosti. Umberto II bio je poslednji kralj Italije. Fa&scaron;ističke novine su ga krajem 1943. godine javno označile kao homoseksualca, kako bi ga diskreditovale, &scaron;to je izazvalo veliki odjek u javnosti. Nakon rata, nakratko je ponovo postao kralj, sve do 1946. godine.Treći polBilo da su u pitanju mahu sa Tahitija, mu&scaron;e iz naroda Zapoteka u Meksiku, hidžre u Indiji ili lhamane među severnoameričkim Zunijima &ndash; svi oni se već hiljadama godina ne osećaju ni kao mu&scaron;karci ni kao žene, već pripadaju trećem polu.&bdquo;Ranije je postojala mnogo veća raznolikost nego &scaron;to dana&scaron;nje sužavanje na binarni model pola dopu&scaron;ta da se zamisli&quot;, kaže Dino Hajker. &bdquo;Zuniji, na primer, nisu smatrali da je pol urođen, već su ga videli kao dru&scaron;tvenu tvorevinu.&quot;U Nemačkoj se danas ovaj treći pol naziva &bdquo;različit&quot; (divers). &bdquo;Mislim da su kvir osobe u Nemačkoj izborile neverovatno mnogo slobodnog prostora. O tome su ranije generacije mogle samo da sanjaju&quot;, kaže Hajker.&bdquo;Tek 1994. konačno je iz Krivičnog zakona izbačen paragraf 175 koji je kriminalizovao seksualne odnose između mu&scaron;karaca, postoji brak za sve i seksualna diskriminacija može se prijaviti.&quot;I tu dolazi veliko &bdquo;ali&quot;: ono &scaron;to je postignuto mora se i &scaron;tititi, jer postoje poku&scaron;aji da se &bdquo;sat vrati unazad&quot;, u Nemačkoj, ali i u drugim državama.U kasnijim vekovima i u savremenom dobu, uvek je bilo poznatih kvir ličnosti &ndash; pa i među krunisanim glavama.

Od Sodome do danas: ljubav, seks i društvene norme

0 Komentari