Od studentske pobune do kontejner revolucije

Međutim, ono &scaron;to je u narednih nekoliko dana usledilo nije bila borba za pravdu i istinu, već poku&scaron;aj da se tragedija iskoristi kao okidač za ono &scaron;to Nasim Taleb u svojoj knjizi naziva fenomenom &quot;crnog labuda&quot; odnosno neočekivani događaj koji se naknadno koristi kao poluga za političke ciljeve. Tragedija je dakle bila samo povod. Uzrok pokretanja obojene revolucije U cilju ru&scaron;enja vlasti leži mnogo dublje. Njegov koren je u nezadovoljstvu manjeg dela dru&scaron;tva, onog bogatijeg i glasnijeg, koji već dugo smatra da mu, bez obzira na narodnu podr&scaron;ku, po prirodi stvari pripadaju odlučujuća mesta u upravljanju državom.Taj sloj, koji sebe doživljava kao elitu, dubokoje uveren daje materijalna i statusna nadmoć dovoljna legitimacija za političko vođstvo, bez obzira na volju naroda. Naravno, ne treba ni isključiti spoljne interese kojima slobodna, suverena i prkosna politika Aleksandra Vučića predstavlja kamen u cipeli.- Neuvođenje sankcija Rusiji, odlazak 9. maja u Moskvu, sporazum o slobodnov rgovini sa NR Kinom, odbijanje da prizna secesiju južne pokrajine i da pusti niz vodu Republiku Srpsku, samo su neki od razloga za&scaron;to zapadnim centrima moći aktuelno državno rukovodstvo Srbije nije po meri.U toj matrici, naročito imajući u vidu da je opozicija u Srbiji duboks kompromitovana da bi se zaigrala karta na njih, studenti su gurnuti u prvi plan. Sredinom decembra fakulteti su blokirani, amfiteatri su pretvoreni u političke &scaron;tabove, a početni zahtevi formulisani sutako da zvuče principijelno i plemenito, ali da u su&scaron;tini ostanu neodređeni i samim tim faktički nemogući za ispunjenje. Do danas je ostalo nedefinisano ko je nadležan za ispunjenje zahteva i ko je nadležan za ocenu njihove ispunjenosti. Krajem decembra na javnu scenu stupili su plenumi, fantomske grupacije bezimenih pripadnika, koji putem dru&scaron;tvenih mreža navodno vode pobunu.Plenum, kao oblik organizovanja, pokazao se kao savr&scaron;en model za ljude koji žele da učestvuju u politici, ali bez ikakve odgovornosti. Njihov rad zasniva se na odlučivanju kroz navodnu direktnu demokratiju. Tako je barem na papiru. U realnosti, plenumi su zapravo oblici se pokazalo ni doslednost. Sve odluke donose se jednoglasno, odnosno oni koji pokažu drugačije mi&scaron;ljenje zavr&scaron;e na crnoj listi i zabrani im se dalje prisustvs i uče&scaron;će.Jednog dana plenuma&scaron;i se nekome u svojim redovima dive, a sutradan se o istu osobu i njene postupke ograde. I samo nastave dalje. Formalno nemaju lidera, ali su&scaron;tinski se ve&scaron;to upravlja iz senke. Ovakvi oblici organizovanja nisu plod kreativnosti i originalnosti, već su prepisani iz vremena komunizma, kada je na identičan način ideja samoupravljanja poslužila kao ki&scaron;obran za partijski monopol i jednoumlje. Njihova su&scaron;tina je u tome da glasna manjina nametne svoju volju tihoj većini. Ukoliko bi se ovaj totalitarni model organizacije preslikao na državu ponovo bismo imali diktaturu iz koje smo se jedva izvukli.Tokom januara usledio je jo&scaron; jedan strahovit udar na temelje srpskog dru&scaron;tva i države. Naime, oni koji stoje iza zavese poku&scaron;ali su da pobunu pro&scaron;ire čak i na osnovne i srednje &scaron;kole, &scaron;to predstavlja izuzetno opasnu manipulaciju, uplitanja maloletne dece u politiku. Deca su se ohrabrivala da ne idu u &scaron;kolu, nastavnici koji su želelida rade svojposao bili su targetirani i ismevani, au vi&scaron;e navrata &scaron;kolska dvori&scaron;ta pretvorila su se u mesta za održavanje političkih protesta Ipak, nakon nekoliko nedelja neizvesnosti &scaron;kole su se ipak vratile svojoj osnovnoj funkciji, obrazovanja i vaspitanja.Važno je ukazati dajeu samom početku ove krize, uprvih nekoliko meseci, značajan deo naroda poverovao da se radi o borbi mladih za pravdu, želji na&scaron;e dece da žive u uređenijem sistemu i da je čitav pokret zapravo dru&scaron;tveni, a ne politički. Međutim, vrlo brzo pokazalo se da je istina upravo suprotna. Borba za vlast je zapravo bilajedini cilj pokretanja protesta i blokada. Deca toga možda nisu bile svesna.alikako sekaže-&laquo;put do paklaje popločan dobrim namerama&quot;. Nadležnim pravosudnim institucijama se nije dozvolio ni jedan dan da rade bez pritiska i utvrde odgovornost, već su se suđenja organizovala na ulicama, dru&scaron;tvenim mrežama i u medijima. Preko noći mnogi su postali sudije, tužioci, inženjeri, eksperti op&scaron;te prakse, i krenuo je lov na ve&scaron;tice.Revolucionarni pokret je tokom februara i marta poku&scaron;ao da, pod snažnim pritiskom ulice, izazove promenu vlasti bez izbora, pod izgovorom potrebe za formiranjem tzv. prelazne vlade. u ovom periodu organizovano je nekoliko velikih protesta u Kragujevcu, Novom Sadu, Ni&scaron;u i na kraju finale u Beogradu 15. marta. Kako to nije dalo rezultat i nije slomilo režim, početkom maja se potpuns otvoreno prelazi na teren politike, odnosno svi početni zahtevi padaju u vodu i kao jedini zahtev se postavlja raspu&scaron;tanje skup&scaron;tine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Do tada navodno dru&scaron;tveni pokret postaje i formalno politički akter.Aleksandar Vučić, kao politički veteran, prozreo je nameru blokadera i odlično razumeo da oni zapravo ne žele izbore. Navodni zahtev da se raspi&scaron;u izbori je u su&scaron;tini ozbiljna podmetačina. Pravi cilj je raspu&scaron;tanje parlamenta, a zatim Blokada izbornog procesa. Tako bi se kriza dodatno produbila i stvorio bi se pravni i to bi bio kraj države. Izbori su kao opcija bili na stolu mesecima, odnosnso vlast je od decembra do marta gotovo svaki dan nudila izbore i referendum kao način za prevazilaženje krize, međutim blokaderski pokret kategorički je odbijao tu opciju. Verovali su u revoluciju, a kada su se snovi sru&scaron;ili i energija počela da se gasi, zatrebalo imje novo pogonsko gorivo.Videv&scaron;i da im od ispunjenja želja nema ni&scaron;ta, blokaderi zakazuju novi protest za Vidovdan, simbolički dan koji treba da ponese poruku istorijske dramatike. Ali broj prisutnih sada je vi&scaron;estruko manji nego 15. marta. &Scaron;iroka narodna podr&scaron;ka je i&scaron;čezla, većinski narod ih je prozreo. Frustrirani time blokaderi pokreću novu fazu, daju &quot;zeleno svetlo&quot; za totalnu radikalizaciju i dan nakon Vidovdana kreće kontejner revolucija, odnosno počinje ogoljeno nasilje i teror običnog naroda.Umesto ozbiljnog dru&scaron;tvenog dijaloga o reformama sistema ili institucionalne borbe za programe i ideje, danas u Srbiji gledamo scene blokada ulica i raskrsnica, uz upotrebu kontejnera sa smećem. Obični građani, oni koji rade, leče, uče, hrane porodicu, postajutaoci političkog performansa manjine. I sve to unajvećimletnjim vrućinama. Cilj je očigledan, da Srbija proključa, da se izazove neki novi &quot;crni labud&quot; i dobije dodatno gorivo za nastavak revolucije. Policija, koja minimalnom upotrebom sredstava prinude &scaron;titi poredak i red, se antagonizuje i predstavlja kao neprijatelj naroda. Želja blokadera za krvoprolićem je ogromna. Treba im neka žrtva, koja he ponovo zapaliti javno mnjenje i daće sve od sebe da isprovociraju državu da do toga dođe.Ipak, racionalno i objektivno posmatrano, u ovom trenutku revolucija je su&scaron;tinski propala. Ono &scaron;to gledamo poslednjih dana jesu njeni poslednji trzaji, poku&scaron;aji da se izazove novi nesrećni događaj koji bi ponovo mogao da pokrens mobilizaciju. Vlast se u međuvremenu konsolidovala. Narodni otpor prema blokadama raste, &scaron;to najbolje pokazuju rezultati ponovljenih izbora na biračkom mestu 25 u Kosjeriću, gde su građani jasno rekli &scaron;ta misle. Blokaderi su za 20ak dana izgubili svakog trećeg glasača na mestu koje im je bilo jedno od najačih upori&scaron;ta na izborima 8. juna. Umesto da se umijuhladnom vodu i razmisle o daljim koracima, oni ubrzavaju svoj put u političku propast.Srbiju i dalje nažalost čekaju brojni izazovi. Međutim, najteži trenuci su definitivno iza nas. Dok su rezultati vlasti vidljivi u stotinama kilometara novih puteva i pruga, novim bolnicama, &scaron;kolama, većim platama i penzijama, međunarodnom ugledu, alimentacionom fondu, povoljnim stambenim kreditima, sa druge strane rezultati blokadera su svađanje naroda, igranje na kartu podela ru&scaron;enje, blokiranje, ali i uni&scaron;tena akademska godina. Istinaje danas mirnija od buke. Ali je upornija. Srbija će pobediti!

Od studentske pobune do kontejner revolucije

9 Komentari