Uzastopne eksplozije: Uništen je

Eksplozija zvezde supernove je izuzetno nasilan događaj koji obično uključuje zvezdu vi&scaron;e od osam puta veću od na&scaron;eg Sunca koja iscrpljuje svoje nuklearno gorivo i prolazi kroz kolaps jezgra, izazivajući jednu snažnu eksploziju.Međutim, ređa vrsta supernove uključuje drugačiju vrstu zvezde, takozvanog belog patuljka, i dvostruku eksploziju. Naučnici su prvi put dobili fotografske dokaze ove vrste supernove, koristeći Vrlo veliki teleskop Evropskog južnog opservatorijuma sa sedi&scaron;tem u Čileu.Uzastopne eksplozije uni&scaron;tile belog patuljkaUzastopne eksplozije uni&scaron;tile su belog patuljka koji je imao masu otprilike jednaku Suncu i nalazio se oko 160.000 svetlosnih godina od Zemlje u smeru sazvežđa Dorado u galaksiji blizu Mlečne staze zvanoj Veliki Magelanov oblak.Svetlosna godina je udaljenost koju svetlost pređe u jednoj godini, &scaron;to odgovara 9,5 biliona kilometara.Slika prikazuje mesto eksplozije otprilike 300 godina nakon &scaron;to se dogodila, s dve koncentrične ljuske elementa kalcijuma koje se kreću prema spolja.Kako funkci&scaron;e mehanizam dvostruke detonacije?Ova vrsta eksplozije, nazvana supernova tipa Ia, uključivala bi interakciju između belog patuljka i blisko orbitirajuće zvezde pratioca, bilo drugog belog patuljka ili neobične zvezde bogate helijumom, u onome &scaron;to se naziva binarnim sistemom.Primarni beli patuljak bi svojom gravitacijskom silom počeo da izvlači helijum iz svog pratioca. Helij um na povr&scaron;ini belog patuljka u nekom trenutku postao bi toliko vruć i gust da bi detonirao, stvarajući udarni talas koji bi zapalio temeljno jezgro zvezde i izazvao drugu detonaciju.Shutterstock/ivan_kislitsin&quot;Ni&scaron;ta ne ostaje. Beli patuljak je potpuno uni&scaron;ten&quot;, rekao je Prijam Das, doktorant astrofizike na Univerzitetu Nju Saut Bejls Kanbera u Australiji, glavni autor studije objavljene u časopisu Nature Astronomy.&quot;Vremensko ka&scaron;njenje između dve detonacije u biti je određeno vremenom koje je potrebno da detonacija helijuma putuje od jednog pola zvezde do drugog. To je samo oko dve sekunde&quot;, rekao je astrofizičar i koautor studije Ivo Seitenzahl, gostujući naučnik na Australijskom nacionalnom univerzitetu u Kanberi.Razlike u odnosu na če&scaron;ću vrstu supernoveKod če&scaron;ćeg tipa supernove ostatak masivne eksplodirane zvezde ostaje u obliku guste neutronske zvezde ili crne rupe.Astronomi su koristili instrument MUSE, Multi-Unit Spectroscopic Explorer, na teleskopu u Čileu kako bi mapirali raspodelu različitih hemijskih elemenata nakon supernove. Kalcijum se na slici vidi u plavoj boji - spoljni prsten uzrokovan prvom detonacijom, a unutra&scaron;nji prsten drugom.Ove dve kalcijumove ljuske predstavljaju &quot;savr&scaron;en nedvosmisleni dokaz mehanizma dvostruke detonacije&quot;, rekao je Das.&quot;Ovo možemo da nazvovemo forenzičkom astronomijom, budući da proučavamo mrtve ostatke zvezda kako bismo razumeli &scaron;ta je uzrokovalo smrt&quot;, rekao je Das.Sudbina većine zvezdaZvezde s masom do osam puta većom od na&scaron;eg Sunca čini se da su predodređene da postanu beli patuljak. Na kraju sagore sav vodonik koji koriste kao gorivo. Gravitacija zatim uzrokuje njihov kolaps i otpuhivanje spolja&scaron;njih slojeva u fazi &quot;crvenog diva&quot;, ostavljajući na kraju kompaktno jezgro - belog patuljka. Velika većina njih ne eksplodira kao supernove.Iako su naučnici znali za postojanje supernova tipa Ia, do sada nije bilo jasnih vizualnih dokaza o takvoj dvostrukoj detonaciji. Supernove tipa Ia važne su u smislu nebeske hemije jer stvaraju teže elemente poput kalcijuma, sumpora i gvožđa.

Uzastopne eksplozije: Uništen je

0 Komentari