Putinove propale ambicije

Rusija i Iran su u januaru u veličanstvenoj Velikoj dvorani Kremlja svečano potpisali strate&scaron;ki sporazum. Bio je to signal svetu da se dve države, koje je Zapad izop&scaron;tio, sada zbližavaju. Vi&scaron;e nego ikad u svojoj novijoj istoriji.Samo pet meseci kasnije, nakon izraelskog napada na Iran, čini se da Rusija nije ba&scaron; voljna da pomogne svom partneru. Istina, zajednički sporazum ne predviđa nikakvu obavezu pomaganja u slučaju napada, ali mule u Iranu sigurno su očekivale vi&scaron;e od samo toplih reči kada su početkom nedelje u Moskvu poslale ministra spoljnih poslova Abasa Arakčija.Predsednik Vladimir Putin srdačno ga je primio, razgovarao s njim oko sat vremena, najo&scaron;trije osudio izraelski napad i rekao da se preduzimaju napori kako bi se pomoglo iranskom narodu. Kako tačno &ndash; to je, barem u javnom delu razgovora, ostalo nejasno.Tanjug/Satellite image &copy;2024 Maxar Technologies via APPutinov portparol prethodno je već dao do znanja da su već i politička podr&scaron;ka i posredničke ponude &ndash; velika pomoć. Ali to sigurno nije bilo ono čemu se Teheran nadao.Putin u nezgodnoj situacijiPovr&scaron;no gledano, Rusija može da profitira od rata u regionu &ndash; &scaron;to cene nafte vi&scaron;e rastu, to bolje za Moskvu. Ali, situacija za Putina ipak nije tako jednostavna. On očito ne želi da se vojno angažuje, već i zbog sopstvenog rata u Ukrajini. A ni direktan sukob sa Izraelom zbog Irana on sebi ne može i ne želi da priu&scaron;ti.Politički se radi o tek nedavno uspostavljenim i jo&scaron; uvek krhkim vezama sa Sjedinjenim Državama &ndash; Putin definitivno ne želi da pokvari odnose sa Donaldom Trampom. Američki predsednik je tek odnedavno počeo ponovo da ga percipira kao ravnopravnog partnera.Time je Putin probio bar deo izolacije u zapadnom svetu i tako se približio svom cilju: ukidanju neugodnih sankcija.U ostatku sveta nije izolovan i u nekim državama, koje Putin smatra svojim taborom i koje računaju na njegovu podr&scaron;ku, sada se verovatno s nevericom prati razvoj događaja: da li to Rusija ostavlja na cedilu jo&scaron; jednog saveznika na Bliskom istoku?Pad Asada &ndash; udarac za RusijuKad su slavljenici iz redova sirijske dijaspore pro&scaron;le godine na balkonu veličanstvene sirijske ambasade u centru Moskve, nedaleko od Kremlja, podigli zastavu nove Sirije, to je bio konačan dokaz da je Rusija izgubila svog do tada najvažnijeg partnera na Bliskom istoku. Odnosno da Putin nije mogao &ndash; ili nije hteo &ndash; da spasi tada&scaron;njeg sirijskog predsednika Ba&scaron;ara al Asada.Patricia CHAIRA / Sipa Press / ProfimediaPoslao je u početku nekoliko borbenih aviona, ali je saveznika veoma brzo prepustio sopstvenoj sudbini. Ba&scaron;ar al Asad je sa porodicom i pratnjom pobegao u Moskvu. Rusija je očigledno prepoznala da vojna intervencija ne bi mnogo promenila. Pad tog režima bio je ozbiljan udarac za ruske ambicije na Bliskom istoku.Faza novog uticajaPod Asadovim režimom Sirija je postala centralna tačka ruske bliskoistočne politike. Pre deset godina Rusija je vojno intervenisala u građanskom ratu i održavala Asada na vlasti borbenim avionima i bombama.Rusija je tada dobila i vojne baze u toj zemlji, uključujući i strate&scaron;ki važnu luku Tartus, &scaron;to podrazumeva pristup Sredozemlju. Moskva je ponovo stekla stari uticaj: postala je &ndash; kao u sovjetsko doba &ndash; važan igrač u složenoj mreži moći u regionu.EPA-EFE/TOLGA BOZOGLUA povezala se i s drugim državama Bliskog istoka: pristupila je, na primer, pro&scaron;irenom naftnom kartelu OPEK+. To je značilo i približavanje Saudijskoj Arabiji &ndash; i dodatne mogućnosti uticaja na države Persijskog zaliva.U složenom balansu Putin je dugo održavao i dobre odnose s Benjaminom Netanjahuom u Izraelu &ndash; s ciljem da se nametne kao posrednik i poznavalac Bliskog istoka koji ne može da se zaobiđe.Dva &quot;izop&scaron;tenika&quot;Rusija je želela bliske odnose i sa Iranom. Zajedno su se u Siriji borili protiv Asadovih protivnika, a kasnije, kad je Rusija započela svoj rat protiv Ukrajine, do&scaron;lo je do jo&scaron; jednog zajedničkog imenioca: kao i Teheran, i Moskva se suočila sa sve o&scaron;trijim sankcijama Zapada.Međusobna trgovina dvaju &quot;izop&scaron;tenika&quot; je rasla. Rusija je postala najveći strani investitor u Iranu. Istovremeno, Iran je isporučivao dronove koji su bili posebno važni za Rusiju u prvim mesecima rata, a kasnije i tehnolo&scaron;ku pomoć zahvaljujući kojoj Rusija sada može sama da proizvodi slične dronove.EPA-EFE/ALEXANDER KAZAKOV / SPUTNIK / KREMLIN POOLZato se strate&scaron;ki sporazum s početka godine činio logičnim. Iran i Rusija sklopili su ga i u i&scaron;čekivanju novog mandata Donalda Trampa &ndash; niko tada nije mogao da zna koliko će on o&scaron;tro da uzme na ni&scaron;an te dve države.&Scaron;ta Putin sada jo&scaron; može da uradi?Sada je sve drugačije. Tramp pruža ruku Putinu, a demonstrira silu prema Iranu. Putin sada ponovo može da poku&scaron;a da se nametne kao posrednik. Ako želi da zadrži režim mula kao svoju polugu uticaja u regionu, a da pritom ne ugrozi odnose sa ostalima i jo&scaron; pritom impresionira Trampa, onda je posredovanje njegova jedina &scaron;ansa.Međutim, nije jasno da li je njegova mreža kontakata jo&scaron; uvek dovoljno jaka. Ako ne uspe, moraće da bira između starog saveznika Irana &ndash; i Trampove Amerike.Utoči&scaron;te u poslovnoj četvrti?Biv&scaron;i sirijski moćnik Asad navodno se jo&scaron; uvek, zajedno sa odanim pristalicama, nalazi u Rusiji. Njegova porodica navodno poseduje skupe stanove u staklenim tornjevima luksuznog moskovskog poslovnog kvarta Moskou siti.Luksuzni azil &ndash; vi&scaron;e od toga Rusija na kraju nije ni mogla da ponudi sirijskom savezniku. Ako iranski režim ipak padne, Moskva bi mogla da postane pogodno utoči&scaron;te i za mule.

Putinove propale ambicije

11 Komentari