Virus Zapadnog Nila: Kako nam komarci donose tropske viruse?

Nekada je Sandra Junglen za svoja istraživanja morala da putuje daleko na jug. Biolo&scaron;kinja radi na Institutu za virusologiju pri bolnici &Scaron;arite u Berlinu i ekspertkinja je za arboviruse &ndash; koji uključuju sve viruse koje prenose komarci. A ti virusi odavno vi&scaron;e nisu problem samo globalnog juga.Virusi koje prenose komarci izazivaju bolesti kao &scaron;to su denga groznica, žuta groznica ili Zika virus, i predstavljaju veliki problem u mnogim zemljama Azije, Južne Amerike i Afrike.Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo u 2023. godini registrovano je rekordnih 6,5 miliona slučajeva denga groznice.&quot;Komarci su najsmrtonosnije životinje na svetu&quot;, kaže Junglen. Svake godine oko milion ljudi umre od bolesti koje prenose komarci.Da bi istraživala viruse koje oni prenose, biolo&scaron;kinja danas vi&scaron;e ne mora da napu&scaron;ta Berlin. Jer jedan arbovirus se već uspe&scaron;no odomaćio i &scaron;iri u istočnoj Nemačkoj: virus Zapadnog Nila (VZN).Shuterstock/alphaspirit.it&Scaron;ta je virus Zapadnog Nila?U većini slučajeva, zaraženi virusom Zapadnog Nila ne osećaju nikakve simptome. Oko jedna petina obolelih, najkasnije 14 dana nakon infekcije, razvije simptome slične gripu &ndash; povi&scaron;ena temperatura, drhtavica, bolovi u glavi i mi&scaron;ićima &ndash; to je groznica Zapadnog Nila. Simptomi obično nestanu posle tri do &scaron;est dana.Kod jedne od 100 zaraženih osoba, virus napada centralni nervni sistem i može da izazove meningitis ili encefalitis i ostavi trajne posledice. Pet do deset procenata ovih tzv. neuroinvazivnih oboljenja zavr&scaron;ava smrtnim ishodom.Glavni prenosilac virusa: obični komaracZa razliku od nekih drugih bolesti koje prenosi invazivna tigrasta vrsta komarca, virus Zapadnog Nila uglavnom prenosi obični komarac (Culex pipiens), koji je domaći i u severnim krajevima. Sam virus je iz tropskih u severne krajeve stigao preko ptica selica.Virus VZN je 2018. godine prvi put otkriven kod ptica i konja u Nemačkoj. Do 2024. godine, pojedini slučajevi infekcije životinja zabeleženi su u gotovo svim nemačkim saveznim pokrajinama. Od 2019. godine, virus je vi&scaron;e puta otkriven i kod ljudi, pretežno u istočnoj Nemačkoj.Kako komarac dolazi do virusa?Da bi komarac mogao da prenese virus, najpre mora sam da se zarazi. Samo ženke komaraca ujedaju, jer im je krv potrebna za proizvodnju jaja.Kada je reč o virusu Zapadnog Nila, komarci se hrane krvlju divljih ptica: komarac ubode zaraženu pticu i prilikom sledećeg uboda prenosi virus drugoj ptici.Neke ptice uginu od infekcije, dok druge ostaju prenosioci bez simptoma. &quot;Jo&scaron; uvek ne znamo koje ptice u Evropi posebno pogoduju razmnožavanju virusa&quot;, kaže Junglen.Komarci mogu preneti virus i na sisare, pre svega na konje i ljude. Međutim, tu lanac prenosa prestaje, jer se virus u njihovom organizmu ne razmnožava efikasno. Zbog toga ljudi i konji nisu izvor zaraze za komarce i ne prenose dalje virus.Za&scaron;to se bolesti koje prenose komarci &scaron;ire?&quot;Rastuće temperature imaju snažan uticaj na komarce i njihov potencijal za preno&scaron;enje bolesti&quot;, kaže Sandra Junglen. Drugim rečima, klimatske promene idu na ruku krvopijama.&quot;Zbog toga komarci duže ostaju aktivni: ranije se izlegu, če&scaron;će ujedaju, brže se razmnožavaju i polažu vi&scaron;e jaja&quot;, obja&scaron;njava naučnica. Svim vrstama komaraca je takođe potrebna voda za polaganje jaja i razvoj larvi. Toplota i malo ki&scaron;e su dovoljni za ekspanziju populacije komaraca.I virusima prija toplota: &quot;Na vi&scaron;im temperaturama virus se brže razmnožava u telu komarca i lak&scaron;e dospeva u njegove pljuvačne žlezde&quot;, obja&scaron;njava Junglen. Odatle je do sledeće infekcije potreban samo jedan ubod.Zemlje poput Francuske, &Scaron;panije i Italije već dugo imaju problem sa denga groznicom: tamo se uspe&scaron;no odomaćio tigrasti komarac (Aedes albopictus), poreklom iz Azijsko-pacifičkog regiona.I sam virus denge, koji prenosi ova vrsta komarca, u tim zemljama je postao autohton. To znači da ga vi&scaron;e ne unose samo putnici iz inostranstva, već se prenosi i cirkuli&scaron;e lokalno. &quot;Samo je pitanje vremena kada ćemo tu situaciju imati i u Nemačkoj&quot;, kaže Junglen.PromoVi&scaron;e komaraca ne znači uvek i vi&scaron;e virusaNije samo porast temperature na severnoj hemisferi ono &scaron;to pogoduje komarcima &ndash; kako autohtonim, tako i invazivnim vrstama. Važnu ulogu igra i smanjenje biolo&scaron;ke raznolikosti, koja je ključna za stabilnost zdravih ekosistema.Sandra Junglen to vidi i u Berlinu. Ona i njen tim istražuju brojnost komaraca i prisustvo virusa Zapadnog Nila na različitim lokacijama u gradu &ndash; od urbanih betonskih povr&scaron;ina, preko grobalja, do parkova.Otkrili su da je na grobljima broj komaraca i virusa najveći. Tamo ima biljaka, vode i životinja koje mogu da posluže kao domaćini komarcima. U prirodnom parku ima jo&scaron; vi&scaron;e komaraca &ndash; ali gotovo da nema virusa. To je povezano sa raznoliko&scaron;ću vrsta na toj lokaciji.&quot;Veliki biodiverzitet smanjuje prisustvo patogena. Svakom patogenu je potreban domaćin, a &scaron;to je ekosistem raznovrsniji, to je manja gustina pojedinačnih domaćina &ndash; a samim tim je i manja količina virusa&ldquo;, obja&scaron;njava Junglen. Za&scaron;tita od virusa Zapadnog Nila: sprečiti ubode komaracaPo&scaron;to ne postoji vakcina niti specifična terapija nakon infekcije virusom Zapadnog Nila, jedina za&scaron;tita jeste sprečavanje uboda: pantalone i odeća sa dugim rukavima otežavaju komarcima ubod. Takođe pomažu i mreže protiv komaraca na prozorima.Oni koji imaju ba&scaron;tu, trebalo bi da paze da komarcima ne obezbede mesta za razmnožavanje: komarci vole kada se u saksijama ili buradima nakupi voda. Takođe i u vrtu važi: &scaron;to je veća raznovrsnost vrsta, to bolje &ndash; slepi mi&scaron;evi, žabe i pauci se rado hrane komarcima.

Virus Zapadnog Nila: Kako nam komarci donose tropske viruse?

0 Komentari