Srbija pružila podršku za 54.235 izbeglih: Raste broj raseljenih sa Kosova i Metohije

Prema njenim rečima, razlog tome je pona&scaron;nje privremenih pri&scaron;tinskih institucija na čelu sa Aljbinom Kurtijem prema Srbima.Povodom Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava, Stanisavljević je za Tanjug navela da je od početka godine u Srbiji u prihvatnim i azilnim centrima boravilo 3.300 osoba. &quot;Srbija ima dovoljan broj prihvatnih i azilnih centara i ono &scaron;to je važno kada su u pitanju migracije jeste da nismo sami i da to nije kriza koju su izazvala samo de&scaron;avanja u Srbiji. To su spolja&scaron;nje migracije kroz Srbiju i ljudi koji su migranti, koji prolaze kroz Srbiju, a to vidimo po zahtevima za azil&quot;, rekla je Stanisavljević. Migranti najče&scaron;će dolaze iz, kako kaže, Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja. Navodi da ih je trenutno u azilima oko 250 i ukazuje da ih je 2022. godine bilo oko 5.000. &emsp;&quot;I po tome vidimo da je jako smanjena migracija i broj migranata koji se nalaze u Srbiji. Apsolutno su na minimumu od početka migrantske krize 2015. godine&quot;, istakla je Stanisavljević. &emsp;Podsetila je da je Srbija jedna od zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, a da migranti najče&scaron;će ulaze iz pravca Bugarske i iz pravca Severne Makedonije. &emsp;Sve vi&scaron;e zahteva za status raseljenih sa Kosova i MetohijeZa razliku od iregularnih migracija koje su u Srbiji u opadanju, Stanisavljević napominje da je situacija potpuno drugačija kada je reč o interno raseljenim licima sa AP KiM. &emsp;Navela je da u centralnoj Srbiji boravi vi&scaron;e od 200.000 interno raseljenih iz AP Kosova i Metohije i da sve vi&scaron;e Srba sa tih prostora podnosi zahteve za dobijanje tog statusa. &emsp;&quot;Mi beležimo porast lica koji podnose zahteve kada je u pitanju status interno raseljenog lica i svedoci smo, nažalost, da je pona&scaron;anje privremenih institucija u Pri&scaron;tini, pre svega Kurtija, doprinosi sve većem odlasku Srba kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije&quot;, naglasila je ona. &emsp;Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa lokalnim samoupravama, ističe, interno raseljenim licima pruža svu neophodnu podr&scaron;ku i pomoć - od ogreva, građevinskog materijala za izgradnju kuća, preko paketa osnovnih životnih namirnica, do jednokratne novčane pomoći. &emsp;Govoreći o saradnji sa drugim zemljama kada je reč o re&scaron;avanju problema sa migrantima, ona je navela da je uz pomoć Danske, nedavno Srbiju napustilo vi&scaron;e od 1.300 izbeglica i migranata koji su se vratili u svoje zemlje porekla. &emsp;Stanisavljević ističe da je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak pre svega migranata, odnosno onih osoba koje nisu uspele da reguli&scaron;u status svog boravka na adekvatan način u Srbiji te su pristale da se vrate svoju zemlju. &emsp;Napomenula je da taj program retko uključuje izbeglice budući da su ljudi koji imaju taj status proterani iz svojih zemalja i u njima vi&scaron;e nisu bezbedni. &emsp;&quot;Putem tog programa koji traje vi&scaron;e od četiri godine, je pre svega Kraljevina Danska pružala podr&scaron;ku kada je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, i kada krenuo Institut dobrovoljnog povratka u Srbiji, preko 1300 lica se vratilo u svoje zemlje porekla, najče&scaron;će su to bile određene zemlje Azije, zatim afričke zemlje u koje je bilo moguće da se vrate&quot;, rekla je Stanisavljević. &emsp;Kada je reč o izbeglicama iz ratnih područja, pre svega o ljudima koji dolaze iz Ukrajine, ona je kazala da je Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, odmah imala pravovremen i adekvatan odgovor kada je u pitanju prihvat građana Ukrajine, koji su napustili tu zemlju usled ratnih dejstava. &emsp;Osnovan je, dodala je, Prihvatni centar u Vranju, gde izbeglice iz Ukrajine imaju sme&scaron;taj i hranu, regulisan im je boravak, a imaju mogućnost i za &scaron;kolovanje i zaposlenje ukoliko to žele. &emsp;Na pitanje kako funkcioni&scaron;e integracija izbeglica u Srbiji, direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije napominje da je jedan od prvih i najvažnijih koraka dobijanje validnih isprava, imajući u vidu da neke državne institucije, kao i banke i neki drugi sistemi, ne prepoznaju legitimacije koje se odnose na tražioce azila i na lica kojima je odobren azil, a koji su dobili status izbeglice. &emsp;Podsetila je da je Srbija pro&scaron;le godine uručila prvi paso&scaron; izbeglici iz Kazahstana. &emsp;&quot;Kada je reč o osobama kojima je odobren azil u Srbiji njima su na raspolaganju časovi srpskog jezika i imamo jako dobar odziv kada su u pitanju časovi srpskog jezika jer naravno smatramo da svako lice koje je dobilo odobren azil u Srbiji treba da zna srpski jezik. Sa druge strane su se odlučili da ovde i žive i rade, veoma je važno da savladaju osnove op&scaron;te kulture, dru&scaron;tvenog uređenja i istorije Srbije&quot;, rekla je ona.

Srbija pružila podršku za 54.235 izbeglih: Raste broj raseljenih sa Kosova i Metohije

1 Komentari