Da li vreme stvarno utiče na zdravlje?

Od napada migrene, preko problema sa krvnim pritiskom, pa sve do upale slepog creva &ndash; lista simptoma koji se često pripisuju vremenskim uslovima je duga.Prema jednoj anketi sprovedenoj po nalogu Nemačke meteorolo&scaron;ke službe (DWD) iz 2021. oko polovine ljudi u Nemačkoj (46%) smatra sebe meteoropatama.Zato mnogi sajtovi pored klasičnih vremenskih prognoza nude i takozvane biometeorolo&scaron;ke izve&scaron;taje. Međutim, ko pogleda vi&scaron;e različitih sajtova, brzo će primetiti da se prognoze često znatno razlikuju.Pored toga, svaki sajt može imati sopstvenu listu simptoma koje povezuje sa vremenom. Dok se Nemačka meteorolo&scaron;ka služba (DWD) ograničava na podatke o astmi, reumi, kardiovaskularnim problemima i op&scaron;tim tegobama, prema sajtu Donnerwetter.de, vreme može biti odgovorno čak i za upalu slepog creva i neuroze.Osetljivost na vreme ili meteoropatija?U osnovi treba praviti razliku između meteoropatije i osetljivosti na vreme, kaže biometeorolo&scaron;kinja Katrin Grao iz Centra za medicinsko-meteorolo&scaron;ka istraživanja Nemačke meteorolo&scaron;ke službe (DWD).Ljudi osetljivi na vreme imaju neku osnovnu bolest koja je naučno dokazano pod uticajem vremenskih uslova.Tu spadaju, na primer, bolesti kardiovaskularnog sistema koje se pogor&scaron;avaju pri ekstremnim temperaturama, kao &scaron;to je pokazala jedna studija urađena po nalogu DWD-a jo&scaron; 2012. Takođe, veza između pojačanog prisustva polena i alergija, kao i hladnoće i simptoma astme, smatra se naučno potvrđenom.Meteoropate, s druge strane, uglavnom prijavljuju op&scaron;te tegobe kao &scaron;to su malaksalost ili migrena.&quot;Tu ima mnogo toga &scaron;to zavisi od ličnog osećaja ljudi, ali se ne može jasno dokazati studijama&quot;, obja&scaron;njava Grao.Neke studije uspevaju da dokažu efekte, dok druge ne. To je, između ostalog, zato &scaron;to se mnoge studije fokusiraju samo na pojedinačne vremenske faktore kao &scaron;to su pritisak, vlažnost, temperatura ili zagađenje. Zbog toga je, prema Grao, teže uočiti veze. Dodatno, metodologija se razlikuje od studije do studije, a i op&scaron;te zdravstveno stanje učesnika nije uvek isto.Sve u svemu, nauka se slaže da na &quot;zdravlje utiče kombinacija različitih vremenskih faktora&quot;, kaže biometeorolo&scaron;kinja.Neki uzročno-posledični odnosi nisu dokazaniAli kada je reč o biometeorolo&scaron;kim prognozama koje se odnose na &scaron;izofreniju, upalu slepog creva ili neuroze, treba biti oprezan, kaže Andreas Macarakis, bio- i ekometeorolog sa Univerziteta u Frajburgu.&quot;Tu su podaci veoma oskudni&quot;, kaže Macarakis. Govoriti o pouzdanoj vezi i davati prognoze u tim slučajevima, prema njegovim rečima, bilo bi neodgovorno.Prikupljanje pouzdanih podataka o vezi između vremena i simptoma predstavlja izazov, jer je vreme samo jedan od mnogih faktora &ndash; pored prethodnih bolesti, stresa, ishrane i hormona &ndash; koji utiču na na&scaron;e stanje.Ko treba a ko ne treba da prati prognoze?U osnovi, ljudi ne bi trebalo slepo da veruju biometeorolo&scaron;kim prognozama, jer one ne važe jednako za sve ljude, smatra Katrin Grao. &quot;Zdravstveno stanje je individualno, pa tako svaka osoba reaguje drugačije na iste vremenske uslove.&quot;Zato ona ne bi preporučila svakome da svakodnevno prati biometeorolo&scaron;ke izve&scaron;taje. To bi kod nekih ljudi moglo da izazove tegobe, zbog psiholo&scaron;kih faktora kao &scaron;to su negativna očekivanja. &quot;I onda možda dobijete glavobolju koju inače ne biste imali.&quot;Za osobe osetljive na vreme, s druge strane, naučno potvrđene prognoze mogu biti korisne kako bi planirale svakodnevne aktivnosti i izbegle opterećenja.Osobe koje su zdrave, ali imaju osećaj da se lo&scaron;ije osećaju pri promeni vremena, mogu svesno trenirati sposobnost tela da se prilagodi vremenskim promenama, kaže Andreas Macarakis.U to spadaju pre svega fizička aktivnost, dovoljno sna i zdrava ishrana. Takođe, tu&scaron;iranje naizmenično toplom i hladnom vodom, kao i Knajpove kupke, mogu pomoći, prema rečima ovog biometeorologa.Vrućina kao zdravstveni rizikZdravstvene tegobe koje nastaju usled veoma visokih temperatura razlikuju se od meteoropatije.Vrućina je trenutno najopasnija posledica klimatskih promena u Nemačkoj, sa direktnim uticajem na zdravlje, kaže Julija &Scaron;ojerer koja vodi radnu grupu za globalno zdravlje i klimatske promene u Kliničkom centru LMU u Minhenu. Prema njenim rečima, hronične bolesti se pogor&scaron;avaju tokom vrućina.&quot;Primećujemo, na primer, če&scaron;će intervencija hitne pomoći, vi&scaron;e prijema u bolnice i poseta lekarima op&scaron;te prakse&quot;, kaže &Scaron;ojerer.Vrućina negativno utiče i na trudnoće i težinu novorođenčadi.&quot;Takođe beležimo povećanu smrtnost tokom toplotnih talasa &ndash; naročito kod starijih osoba.&quot;Promene vremena izazvane klimatskim promenama imaju i druge posledice.&quot;Zbog promenjenih i produženih vegetacionih sezona, povećano je opterećenje za osobe koje pate od alergije na polen&quot;, obja&scaron;njava &Scaron;ojerer.&quot;Takođe imamo veće opterećenje za osobe sa bolestima pluća zbog sve većeg zagađenja vazduha.&quot;Kako bi se za&scaron;titili od posledica ovih promena, pogođene osobe mogu preduzeti različite mere. &quot;Na primer, mogu sa svojim lekarom pre početka leta razgovarati o tome da li je potrebno prilagoditi terapiju u slučaju velikih vrućina.&quot;ProfimediaZa razliku od meteoropatije, Julija &Scaron;ojerer ne preporučuje da se telo trenira fizičkom aktivno&scaron;ću ili boravkom na otvorenom tokom vrućina. Naprotiv, važno je &scaron;to manje izlagati se toploti. &quot;Dakle, poku&scaron;ati da se prostor u kome se boravi održi hladnim, prilagoditi aktivnosti, izbegavati napore i unositi dovoljno tečnosti.&quot;Kako nastaju biometeorolo&scaron;ke prognoze?Prema rečima portparolke sajta wetter.com, njihove prognoze o biometeorolo&scaron;kim uslovima zasnivaju se na meteorolo&scaron;kim podacima (kao &scaron;to su temperatura, vazdu&scaron;ni pritisak, vlažnost vazduha, UV zračenje i prisustvo polena), u kombinaciji sa medicinsko-fiziolo&scaron;kim saznanjima, kakva objavljuje i Nemačka meteorolo&scaron;ka služba (DWD).Prema Katrin Grao, prognoze DWD-a zasnivaju se na aktuelnim medicinskim studijama. Pomoću posebnog modela svakodnevno se izračunavaju prognoze za različite regione Nemačke, a zatim ih proverava biometeorolog.Karsten Brant, direktor sajta Donnerwetter.de, navodi da se njihove prognoze oslanjaju na opsežnu i delimično istorijsku zbirku biometeorolo&scaron;ke literature, kao i na podatke prikupljene putem Gugl Trends.

Da li vreme stvarno utiče na zdravlje?

1 Komentari