Nova saznanja o megaerupciji koja je mogla da uništi čovečanstvo

Nastalo je snažnom erupcijom istoimenog vulkana, jednom od najvećih ikada zabeleženih na Zemlji, pre približno 75 hiljada godina.Bolji scenarioNaučnici su do nedavno smatrali da je erupcija bila toliko snažna da je mogla da izbri&scaron;e čitavo čovečanstvo, ali noviji dokazi ukazuju da čitav događaj i nije bio tako apokaliptičan. Istraživanje je pokazalo da su se ljudi na toj lokaciji, poznatoj kao Shinfa-Metema 1, prilagodili su&scaron;nim uslovima koje je donela vulkanska erupcija.Mikroskopski fragmenti vulkanskog stakla pronađeni uz kameno oruđe i životinjske ostatke u istom sloju sedimenta na lokalitetu blizu reke Shinfa u Etiopiji, pokazuju da su ljudi ostali na tom mestu pre i nakon &scaron;to je vulkan eruptirao oko 650 kilometara dalje.&ldquo;Ovi fragmenti manji su od prečnika ljudske vlasi. Čak i ovako maleni, jo&scaron; uvek su dovoljno veliki da ih možemo analizirati&rdquo;, rekao je Džon Kapelman, profesor antropologije i geolo&scaron;ke nauke na Univerzitetu Teksas u Ostinu i glavni autor studije koja je objavljena u časopisu Nature, prenosi CNN.Jači nego &scaron;to se mislilo Pronađeni fosili i artefakti, kao i geolo&scaron;ka i molekularna analiza ukazuju kako su ljudi tada opstali i napredovali usprkos klimatskoj promeni koju je izazvala vulkanska kataklizma. Analiza flore i faune nalazi&scaron;ta takođe je otkrila obilje ribljih ostataka nakon erupcije. Ovo otkriće ne mora iznenađujuće s obzirom na blizinu reke, ali ribe su retke na drugim nalazi&scaron;tima iz kamenog doba iz istog razdoblja, navodi se u studiji.Shutterstock/Willyam BradberryPlavi koridor Tokom su&scaron;nog razdoblja ljudi su većinu svoje ishrane bazirali na ribi: kako se reka smanjivala one bi zapele u jamama i plićim potocima pa su ih lovci mogli lak&scaron;e uloviti. Naučnici smatraju kako bi te vodene jame bogate ribom mogle da budu zaslužne za plavi koridor duž kojeg su ljudi u pro&scaron;losti migrirali, nakon &scaron;to im je ponestalo ribe.Ova teorija protivreči većini drugih koje sugeri&scaron;u da se glavna migracija čovečanstva iz Afrike odvijala duž zelenih koridora tokom vlažnih razdoblja.&quot;Istraživanja pokazuju veliku plastičnost populacije Homo sapiensa i njihovu sposobnost da se lako prilagode bilo kojoj vrsti okoline, bilo jako vlažnom ili jako su&scaron;nom, uključujući i katastrofalni događaj poput erupcije Tobe&quot;, rekao je Ludovic Slimak iz Francuskog nacionalnog centra za naučna istraživanja.Drevni ljudi su verovatno u vi&scaron;e navrata odlazili iz Afrike, ali arheolozi i genetičari uglavnom se slažu da se najznačajnija migracija Homo sapiensa, koja je je u konačnici dovelo do toga da moderni ljudi žive u svakom kutku sveta, dogodila pre 70.000 do 50.000 godina.&quot;Nova studija ne znači da vlažni koridori nisu bili važni kanali za &scaron;irenje ljudi iz Afrike, ali otvara dodatna obja&scaron;njenja o tome &scaron;to se događalo tokom su&scaron;nijih faza&quot;, rekao je Kris Stringer, profesor i voditelj istraživanja o ljudskoj evoluciji u Prirodoslovnom muzeju u Londonu za CNN.

Nova saznanja o megaerupciji koja je mogla da uništi čovečanstvo

0 Komentari