Kako je Seiko ugasio Švajcarcima takmičenje za najbolji sat

Testiranje satova je nekada shvatano vrlo ozbiljno, i stručnjaci su se time bavili punim kapacitetom. Pojedini opservatorijumi pravili su od ovoga &quot;Olimpijske igre&quot; u svetu horologije.Tako je, na primer, ranih 1850-ih u Velikoj Britaniji krenulo procenjivanje i rangiranje različitih satova, barometara, hronometara, sekstanta i drugih sličnih instrumenata, sa samo jednim ciljem: odrediti koji od njih je najprecizniji.Naročito jednoj grupi ljudi bilo je vrlo važno da ovi instrumenti budu &scaron;to je moguće precizniji - mornarima koji su jedino na njih mogli da se oslone u beskrajnom prostransvu okeana (nisu ba&scaron; mogli da otvore Google Maps 1855. godine).Britanska testiranja su se zavr&scaron;ila 1951. godine i do tad je ocenjeno 33.200 satova. Otprilike u tom periodu, sredinom pro&scaron;log veka, Japan je odlučio da organizuje sopstvena istraživanja koja su trajala desetak godina. Jedan brend, shvatili su, mogao bi da pomrsi konce evropskim rivalima. Bili su u pravu.Japanac u &Scaron;vajcarskoj&Scaron;vajcarska je danas mnogima sinonim za preciznost i kvalitet kada su u pitanju satovi. Nije to bez razloga, Oni su to znali, ali se ispostavilo da im je gordost do&scaron;la glave. &Scaron;vajcarski opservatorijum u Ne&scaron;atelu dozvolio je 1959. godine da na njihovo takmičenje satova mogu da se prijave brendovi iz celog sveta. Takmičenje je progla&scaron;eno za &quot;međunarodno&quot;, ali i dalje nije bilo mnogo učesnika van Evrope. Tri godine kasnije javili su se Japanci. Seiko radnja 1980-ih, Peking Profimedia Seiko je ispunio proceduralne uslove i u&scaron;ao u takmičenje. U početku je i&scaron;lo klimavo - 1963. ćerka kompanija Suwa-Seikosha je zavr&scaron;ila na 144. mestu, a 1964. godine Daini-Seikosha je bila 153. i takođe joj je izmakla nagrada.Shvatili su Japancu da ne&scaron;to moraju da promene - unapredili su mehanizme, počeli da koriste materijal po imenu permal (eng. Permalloy) za kući&scaron;te i brojčanike, a satove su prevozili u kutijama otpornim na magnete, kako ne bi naru&scaron;ili performanse do odredi&scaron;ta.Premotajmo sve pet godina unapred, i dolazimo do 1968. godine kada je Seiko Suwa napredovao do 12. mesta, a Seiko Daini do 4. mesta prema ukupnom plasmanu. Ne može&scaron; da ih pobedi&scaron;? Motaj kablovePrednost domaćeg terena topila se usred &Scaron;vajcarske. Ženevski opservatorijum je 1968. godine u top 10 smestio tri &scaron;vajcarska i sedam Seiko mehanizama - Seiko je zauzeo mesta od 4. do 10. Od 1. do 3. mesta bili su redom sve Beta 21 mehanizmi iz CEH-a, koji je potpomagala &scaron;vajcarska industrija satova.Kada su nakon Ne&scaron;atelovih merenja shvatili da će Seiko verovatno da pobedi, pogađajte &scaron;ta su &Scaron;vajcarci uradili? Ženevski opservatorijum je ugasio takmičenje! Opservatorijum u Ženevi ProfimediaGrupa &scaron;vajcarskih brendova iz industrije satova se, nakon toga, 1972. formalno obratila Reneu Mejlanu, ministru industrije Ne&scaron;atela, tražeći okončanje takmičenja.Mejlanov odgovor je bio da je &quot;cela poenta takmičenja da najbolji pobedi, ali nakon &scaron;to su &scaron;vajcarski brendovi zapretili bojkotom, takmičenja Opservatorijuma su obustavljena i nikada nisu nastavljena.Seiko satovi koji su dobili sertfikate iz &Scaron;vajcarske nose oznaku &quot;Seiko Astronomical Observatory Chronometer&quot;, ima ih samo 226 i svi su javno prodati. U pitanju je, dakle, najprecizniji sat na svetu 1968. godine.Danas, Seiko je svetski poznata marka, a ovakve priče nas podsećaju da to svakako nije bez razloga.

Kako je Seiko ugasio Švajcarcima takmičenje za najbolji sat

13 Komentari