Nije polovno, nego vintidž: Šta kupuje Generacija Z?

Potraga za nekim posebnim komadom odeće za Leoni je jedan od omiljenih hobija. Ali tu dvadesetsedmogodi&scaron;nju studentkinju modnog dizajna ne interesuju nove kolekcije modnih kompanija. Ona traga za polovnom odećom, pre svega na internetu.&quot;To je kao digitalna potraga za blagom&quot;, kaže Leoni. Najvažnije je uneti prave ključne reči &ndash; i to na različitim jezicima. Tako se može pronaći ne&scaron;to zaista posebno.Bolje nego &quot;brza moda&quot;Leoni nije jedina koju fascinira polovna odeća. To je već duže vreme trend, posebno među mladima od 15 do 30 godina, dakle kod takozvane Generacije Z.Polovna odeća je u stvari oduvek bila deo omladinske mode, ali ono &scaron;to je novo jeste njen tretman u medijima, kaže Elke Gaugele, profesorka mode i stila na Akademiji likovnih umetnosti u Beču.Kupovina polovne odeće nekada je podrazumevala preturanje po zagu&scaron;ljivim i pretrpanim prodavnicama, a sada već godinama cveta onlajn-trgovina polovnih proizvoda. Promena imidža se ogleda i u novom rečniku koji se koristi: ne kaže se &quot;polovno&quot; &ndash; nego &quot;vintidž&quot;.Po definiciji, vintidž znači da je taj komad odeće star najmanje 20 godina. Ali na internetu se to ne shvata tako ozbiljno. Pod he&scaron;tegom #vintage nudi se i mnogo mlađa odeća, pa i ona tzv. &quot;brza moda&quot;. Termin vintidž tu pruža osećaj ekskluzivnosti, a to često i podiže cenu.Za&scaron;to je vintidž tako privlačan?&quot;Kupovina vintidž odeće usko je povezana sa samopercepcijom&quot;, kaže modna novinarka i konsultantkinja za dru&scaron;tvene medije Valentina Herbort. Ona vodi Instagram-kanal o &quot;najvažnijim stvarima u modi i (pop) kulturi&quot;. Ima skoro 70.000 pratilaca, uglavnom pripadnika Generacije Z.Herbort obja&scaron;njava da je taj trend prvenstveno odgovor na želju za individualno&scaron;ću.&quot;Zbog globalizacije, Generacija Z ima znatno &scaron;iri spektar modnih izbora nego prethodne generacije. To kod njih rađa želju da pronađu svoj individualni stil.&quot;Ali u digitalno doba, gde se trendovi &scaron;ire u realnom vremenu, to nije tako lako.&quot;Svi gledamo iste serije i imamo istu inspiraciju. Zato svi kupujemo iste 23 stvari u Zari, čak i kada ih ima stotinu za izbor. To je kod Generacije Z jo&scaron; gore nego kod drugih generacija.&quot;Kvalitetnije nego novoPored želje da se bude jedinstven, Valentina Herbort ukazuje i na interesovanje za sam proizvod. Generacija Z vi&scaron;e nego prethodne generacije pridaje veliku važnost kvalitetnim materijalima. Nove farmerke su, na primer, lo&scaron;ijeg kvaliteta nego stare.&quot;Kada nosite neke iz pro&scaron;losti i neke koje su &scaron;ivene danas, odmah primećujete razliku. To je jak argument u trgovini: kupiti ne&scaron;to &scaron;to je bolje, a ne ne&scaron;to &scaron;to je jeftinije.&quot;Tzv. održivost i fer uslovi prilikom proizvodnje takođe igraju važnu ulogu za mlade prilikom kupovine odeće. Industrija brze mode odavno je na meti kritika zbog lo&scaron;ih uslova rada, nedovoljnih plata i zagađenja životne sredine. Vintidž trend je &quot;reflektivni odgovor Generacije Z&quot;, kaže prof. Elke Gaugele.Svest o održivosti?Dati drugi život odeći i time očuvati resurse jeste u osnovi održivost, ali istraživač trendova Ajke Vencel sumnja da će vintidž trend dovesti do toga da se manje kupuje brza moda.&quot;Vintidž nije izlaz iz potro&scaron;ačkog dru&scaron;tva&quot;, kaže. To se potvrđuje kada se na primer pogleda po dru&scaron;tvenim mrežama: nema ba&scaron; mnogo veze sa sve&scaron;ću o održivosti na video-snimcima raspakivanja porudžbina.Pored toga, i vintdidž je podložan ciklusima trendova, ba&scaron; kao i ostatak sveta mode. Drugim rečima: nije popularno samo ono &scaron;to je staro, već postoje i promenljivi prioriteti. Trenutno je in, na primer, &quot;Y2K&quot;, moda koja slavi 2000-te &ndash; pantalone koje se nose veoma nisko, sa puno &scaron;ljokica i namerno jeftinog izgleda - &quot;brzi vintidž&quot;, kako kaže Ajke Vencel.Vi&scaron;e od trenda?Valentina Herbort ipak smatra da je vintidž pozitivna stvar u smislu održivosti.&quot;Verujem da smo svedoci dru&scaron;tvene promene. Ljudi shvataju prednost kvalitetne polovne odeće i dugoročno biraju vintidž umesto brze mode.&quot;To je želja i Sandre Kalderon iz Kolumbije. Ona prodaje posebne i jedinstvene komade preko svog Instagram-profila Revancha Vintage. I u njenoj zemlji, predstava o vintidž odeći se menja: to nije vi&scaron;e polovna odeća, to su jedinstveni komadi od kojih svaki ima svoju priču.Psmatrajući trži&scaron;te vintidž robe u Evropi, ona kaže:&quot;Postoji &scaron;irok asortiman veoma kvalitetne vintidž odeće, ali cene su ponekad naduvane &mdash; zato &scaron;to je to u trendu. Ponekad vintidž predmet ko&scaron;ta vi&scaron;e od nečeg novog. To je u suprotnosti sa idejom da vintidž treba da bude pristupačna opcija.&quot;A njena vizija za budućnost:&quot;Vintidž i polovna moda ne bi trebalo da budu samo trend, već prvi izbor.&quot;Pogled u Leonin ormar verovatno bi joj prijao: već je 90 odsto ispunjen vintidž stvarima.

Nije polovno, nego vintidž: Šta kupuje Generacija Z?

0 Komentari